NAHRANITE kožu spolja i IZNUTRA i SPREMITE se za UŽIVANCIJU na SUNCU!

Sunce je izvor života, te nemojte da ga se klonite, već se pripremite za zdravo, umereno sunčanje bez bojazni da ćete letovanje završiti sa opasnim opekotinama

Godinama stižu upozorenja da se čuvamo i klonimo sunca, naročito tokom letnjih meseci zbog štetnog UV zračenja. A onda smo počeli da preterujemo, da se previše štitimo kremama sa visokim faktorom zaštite, da izbegavamo sunčanje... Zaboravili smo da je sunce lek, izvor života i da pozitivno deluje na zdravlje tela i psihu, da daje energiju.

Boravak na otvorenom deo je zdravog načina života. Sunce podstiče stvaranje hormona serotonina - hormona sreće, ono je neophodan i jedini pravi izvor vitamina D. Ovaj vitamin se u telu sintetiše pod uticajem ultraljubičastih zraka. Ima važnu ulogu u zaštiti nervnog, imunog, endokrinog i kardiovaskularnog sistema. Podaci naučnika iz celog sveta ukazuju na to da ljudi uglavnom imaju nizak nivo vitamina D. Manjak ovog vitamina pak podstiče mnoge bolesti, a tokom pandemije dokazano je da je izuzetno važan za imuni sistem.

Foto: Shutterstock

Sunce i koža

Dovoljna količina vitamina D je neophodna kako bi koža bila elastična, sjajna i kako bi se stimulisala proizvodnja kolagena. Koža vapi za vitaminom D, tako da potpuno izbegavanje sunca nije zdravo. Naravno, bez preterivanja, jer sunce može da deluje štetno ukoliko preteramo. Opekotine, alergije, hiperpigmentacija, prevremeno starenje kože i isušivanje kože, kao i teža oboljenja kože mogu biti posledica preteranog izlaganja suncu. Umereno izlaganje suncu u jutarnjim i kasnijim popodnevnim satima sasvim je dovoljno kako bismo primili sve blagodeti sunca, a zaštitili se od negativnih posledica. A da bismo iskoristili sve dobrobiti sunca, potrebno je da pametno pripremimo kožu i iznutra i spolja.

Ishrana i sunce

Pravilan odabir namirnica pripremiće kožu iznutra. Jedna od najkorisnijih namirnica koja umanjuje štetno dejstvo sunca je paradajz, koji je pun bioflavonoida i vitamina A, C i E. Jedite ga kao salatu i pijte ga kao sok!

Foto: Shutterstock

Šargarepa, batat i dinja sadrže velike količine beta-karotena, koji ima veliki uticaj na zaštitu kože od UV zračenja. Osim toga, ublažava opekotine od sunca, a doprinosi i bržem i lepšem tamnjenju kože. Vitamin C štiti ćelije kože od oštećenja, pa se pre sunčanja preporučuje da jedemo što više kivija, limuna i jagoda. Vitamin E, koji nalazimo u orašastim plodovima, klicama i semenkama, takođe pomaže u zaštiti kože od štetnog uticaja sunca.

Nega kože

Da bismo kožu pripremili za sunce, neophodan je tretman čišćenja lica. Bilo ono klasično, kod kuće, ili kod kozmetičara uz sofisticirane preparate, važno je da se uklone sve mrtve ćelije s površine kože i dubinski očiste pore. Posle tretmana koža je osvežena, blistava i izgleda zdravo. Od kućnih tretmana i nege najbitniji je piling, koji treba raditi tokom cele godine, a posebno leti, pred odlazak na more. Koža se zbog vrućine više masti, stoga nečistoće više prianjaju na kožu i začepljuju pore. Zato je važno ukloniti sve nečistoće i mrtve ćelije kako sa kože lica, tako i sa celog tela. Piling neka bude nežan, radite ga jednom do dva puta nedeljno.

Foto: stocksnap.io

Zaboravite na teške pudere

Teške pudere koji začepljuju pore zamenite toniranim kremama. Preporučuje se nanošenje krema sa zaštitnim faktorom. Jedna od najčešćih grešaka pri korišćenju krema za sunčanje je nanošenje premale količine. Uobičajeno dovoljna količina bila bi otprilike po zrno graška na čelo, obraze i jedno zrno graška na nos i bradu. Potrebno je imati na umu da se krema ne utrljava u kožu, već se blago razmazuje. Na taj način ona ima svoju zaštitnu funkciju. Lice se maže zaštitnom kremom nekoliko puta na dan.

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.