Videla sam SVAŠTA, ALI TO... TAJ PRIZOR ME JE SLOMIO! Ispovest devojke, koja NIJE HTELA DA ODUSTANE od njega! /FOTO/VIDEO/

Bila je pretopla noć, izvela sam mog psa u šetnju, zašli smo iza zgrade i... videla sam ga

Videla sam psa koji je trčao levo desno, prošao je pored grupice od mladih, bili su tinejdžeri od 15-17 godina, sedeli su iza zgrade i ja sam u dubini duše ponadala da je njihov.

Međutim, prevarila sam se, pas nije njihov, nisu znali čiji je. Probala sam da mu priđem, on je uporno bežao, ali osetila sam kao da je ipak želeo da ga uhvatim, nosio je ogrlicu sa šiljcima, kao mali panker.

Kad god sam probala da ga pomilujem, skakao je po metar i po, pomerao je glavu, tačno se videlo da je dobijao batine. Njuškica mu je bila malo otečena, jurila sam ga i na kraju sam tužna otišla kući.

Ja sam videla svašta, on je bio pet minuta od moje zgrade...To što sam videla... slomilo me je. Bilo je jasno kao dan da je pas udaran i zlostavljan.

Sutradan sam ga opet videla noću i on je opet bežao. Narednog dana sam mu spremila hranu i tražila ga svuda... ali njega nije bilo. Bili su vreli dani, moj pas i ja smo opet bili iza zgrade, na istom mestu, nadajući se da ću ga videti, da će me pronaći i da ću dobiti novu šansu samo da ga pomazim.

On je iskočio odjednom sam Bog zna odakle, u tom momentu nisam razmišljala, zgrabila sam svog psa, otrčala po hranu koju sam mu spremila i strčala dole, pokušala sam da uspostavim bilo kakav vid komunikacije sa njim.

Kad sam probala da ga pomilujem, pomerao je glavicu naglo kao da je dobijao udarce u glavu, njuškica je ovaj put bila bolje, ali nije bilo ni govora da mogu da ga uhvatim i odvedem kod vererinara.

On je i te noći nestao bez traga i preko dana ga uopšte nisam viđala. Počela sam da se šalim da je on noćna životinja.

Sutradan sam izvela psa po podne, ali na drugi stranu i čula sam ciku i vrisku. Ljudi su pokazivali u kuću i na vezanog psa. Iz nekog razloga počeli su da viču da uđem unutra i odvedem ga i samo sam čula:

- Vlasnik nije tu. 

 

Foto: Privatna arhiva

Nije mi bilo svejedno, to je straćara, koja ima reputaciju da je mesto okupljanja narkomana. Ipak, u tom momentu sam znala da nemam izbora!

Zamolia sam nekog da drži mog psa i počela sam polako da se šunjam unutra, kad sam ušla prvo me je "opalio" neviđeni smrad! Unutra nema poda, to je zapravo deponija, oslobodila sam se i rekla sebi, sada je trenutak da ga spasiš, jer ovi uslovi nisu humani!

Unutra nije imao hranu, a voda mu je bila ostavljena predaleko, odmah sam počela da razmišljam  da ovo mora da prestane i počela sam da ga obilazim svakog dana.

Skinula sam mu pank ogrlicu, svi su znali iz komšiluka šta se dešava i svi su ćutali kako se ne bi zamerili, nije njihov problem!

Foto: Privatna arhiva

Ljudi ne znaju šta je društvena odgovornost, počela sam da delim slike za udomljavanje svuda. Svakog dana bih ga obišla oko pola jedan ili jedan iza ponoći. Tih dana vlasnik ga nije vezivao,  delovalo je da stvari idu nabolje, jedna žena se javila da mu pruži foster dom. Našla sam i prevoz. Ljudi su ponudili pomoć, poslali su hranu i počeli su da se raspituju za njegovo zdravlje i stanje.

Tog dana je trebalo da ode 

Tog dana je trebalo konačno da ode. Dogovorili smo se da odemo po njega u 17 časova i da ga vozimo, obišla sam ga oko 14  sati dva puta, kupila sam mu još hrane za novi dom. Nisam želela da nikom bude teret, zatim sam otišla u 15.20 sati da ga vidim i nije ga bilo! Uspaničila sam se, osetila sam kako mi srce tuče, zar je moguće da mu je tako malo trebalo da iskorači iz tog košmara!
Trčala sam okolo a njega nema! Odjednom u svom tom haosu vidim vlasnika i vidim da je Laki unutra vezan. Imao je dojavu da Laki ide!

Sada počinje  druga tura iživljavanja nad nedužnom životinjom! Zahvaljujući tome što mu je neko rekao, tog dana je sedeo ceo dan ispred kuće, pijan, oko 20 časova izveo je psa napolje, dok sam se ja sve vreme šunjala okolo.

Niko nije reagovao, nikom nije smetala glasna muzika, nikom nije  smetao vezan pas koji cvili, koji nema ni činiju vode. Sutradan ista priča, dan sam provela šunjajući se i čekajuci da ode.... ali ne! On je sedeo tu ceo dan i noć.

Foto: Privatna arhiva

Pas je bio vezan unutra preko dana. Uveče je bio vezan ispred, počela sam da mu zviždim da zna da sam blizu i da sam tu i da je kraj svega ovoga blizu.

Nigde nikog nije bilo, nikog nije bilo briga! Poslednjeg, trećeg dana, pas je bio pušten ali ja nisam mogla da izađem. Kad sam izašla u 15 časova, Laki je opet bio vezan i opet je vlasnik bio tu.

Foto: Privatna arhiva

Opet šunjanje, nada.... nešto pre 19 sati dobijam dojavu da je pas odvezan. Samo sam zgrabila povodac, patike i telefon i rekla mojima da idem da ga konačno spasim. Baterija mi je bila na 12%. trčala sam, a imala sam utisak da trčim u mestu.

Konačno! Videla sam ga! Počela sam da ga dozivam "Laki", on mi je prišao i uzela sam ga u naručje!  Znala sam da je gotovo, da je kraj životu na ulici, batinama, izgladnjivanju. Pozvala sam čoveka koji mi je pomagao oko prevoza. Minuti su sporo prolazili. 

Foto: Privatna arhiva

Pričala sam mu da je sve gotovo, on me je gledao i ja  znam da je sve razumeo. Prevoz je došao i krenuli smo! Laki mi je sedeo u krilu, bio je miran, ja sam ga grlila i znala sam da više nema odlaska pred spavanje zadni put da ga proverim.

Došli smo do foster doma. On je sada u toplom, spava u kući. Čujem se sa ženom koja ga  je prihvatila, ima traume, prošao je pakao na ulici.

Želim da ode u dom gde će on biti jedini pas, ljubimac i gde će da zaboravi svu strahotu i golgotu, koju ni jedno život biće ne bi smelo da okusi, gorak je to ukus koji ostavlja!

Želim da zaboravi da je ikada bio vezan  i žedan, bez hrane.

Foto: Privatna arhiva

Ukoliko želite da ga udomite javite se OVDE

On ima manje od godinu dana, a prošao je mnogo toga lošeg. 

Laki voli ljude  i druge životinje, uspeo je da zadrži onu iskonsku nevinu dobrotu u sebi, onu dobrotu koja briše sve loše na ovom svetu!