Kako POBEDITI ZAVISNOST od kompjuterskih IGRICA? Pedagog OTKRIVA šta kada tablet zameni IGRU i KNJIGU!

Školarci već od sedme godine sede nekoliko sati ispred računara igrajući igrice, a sve postaje još alarmantnije tokom raspusta. Da li taj problem treba tretirati kao svojevrsnu elektronsku drogu i kako pomoći deci i roditeljima, savetuje specijalni pedagog Milan Radovanović

Ratovi, akcije, pucnjava, borbe, nasilje... Takva tematika video-igrica okupira danas našu decu i uvlači ih u novi, virtuelni život. Školarci već od sedme godine sede nekoliko sati ispred računara igrajući igrice, a sve postaje još alarmantnije tokom raspusta. Da li taj problem treba tretirati kao svojevrsnu elektronsku drogu i kako pomoći deci i roditeljima, savetuje Milan Radovanović, specijalni pedagog i direktor Defektološkog savetovališta "Entera", u kome se leče zavisnici od video-igrica.

Problem od rođenja

Zavisnost od kompjuterskih igara uključuje davanje prednosti igranju na štetu drugih aspekata života, kao što su porodične i društvene veze, ishrana, spavanje, školovanje ili rad. Bolest pogađa najviše mlade muškarce, koji su više nego žene skloni igranju elektronskih igara.

Foto: Shutterstock

- Savremena deca se više igraju tabletima i pametnim telefonima nego igračkama, a broj mališana kojima je mobilni telefon postao zamena za loptu, igru i vršnjake samo raste. Da je "blejanje" na netu i igranje video-igrica uzelo maha pokazuje, pre svega, povećanje vremena provedenog pred ekranom, a kada se jave promene u ponašanju, već može da se govori o posledicama - navodi Milan Radovanović.

Mada se zavisnost ne definiše brojem sati provedenim u igranju igrice, već njihovim konstantnim povećanjem nauštrb škole, sporta i ostalog, naš sagovornik smatra da je trećina slobodnog vremena doza koja ne bi trebalo da zabrinjava.

- To je u vreme raspusta tri-četiri sata dnevno ali, naravno, ne i radnim danima. Treba naglasiti da se, kada su u pitanju maloletnici, izbegava dijagnoza "zavisnost", te je prikladniji termin "problematična upotreba interneta" - sugeriše pedagog.

Roditeljima obično zazvoni alarm za uzbunu tek kada shvate da dete ozbiljno posustaje u školi, a manje su zabrinuti zbog činjenice da su deca postala prekomerno gojazna i bleda.

Foto: Shutterstock

- Pravo vreme da reagujete jeste onog trenutka kada se dete rodi. Jedne zime na odmoru sam imao priliku da posmatram bebu koja se uz obroke, za vreme i doručka, i ručka i večere, igrala tabletom. Istina je da je Jutjub "sedativ" i da roditelji žele malo slobodnog vremena za sebe, ali to se ne sme raditi - opominje Radovanović.

Rešenja kroz lični primer

Za video-igre nekada je bio potreban kompjuter, danas je dovoljan telefon. Roditelji su nekad imali veću kontrolu nad dečjim ponašanjem jer su kompjuter jednostavno mogli da iznesu iz sobe ili da ga isključe iz struje. Danas se dete svugde kreće s telefonom i nemoguće ga je kontrolisati - čak i kada ode na "spavanje", ono igra igricu ispod pokrivača.

Foto: Shutterstock

- Roditelje uvek savetujem da prvo daju lični primer. Ne možete se uspešno boriti protiv problema ako se "pućite" na Instagramu, Fejsbuku, ako kačite fotografije pohvala, medalja, osvojenih diploma, đačkih knjižica... U kojoj meri je takvo ponašanje uzelo maha ilustruje telefonski poziv moje majke na kraju prošle školske godine s pitanjem zašto nismo okačili sliku diplome! - opominje pedagog i predlaže da ove zime barem na odmor (ako budete putovali) ne ponesete telefon, već da se, po potrebi, kao što se to nekada radilo, poslužite govornicom.

Pažnja i vreme

Drugo oruđe u "zavođenju reda" jeste postavljanje granica.

- Ograničenja moraju da postoje, a najbolje ih je postaviti u pre-tinejdžerskom uzrastu (11-12 godina), mada nikada nije kasno da se stvari isprave ako su roditelji spremni da se angažuju. Ukoliko nemaju snage da postave granice, treba ići na porodičnu terapiju. Takođe, ako dete ima starijeg brata ili sestru, i njih treba uključiti kao lični primer - naglašava Radovanović.
Brojke govore da se deca okreću igricama zbog zabave (77, 2 odsto), a jedna od preporuka roditeljima jeste da im poklonite svoju pažnju i vreme.

Foto: Shutterstock

- Smislite i ponudite detetu alternativu: porodičnu šetnju, grudvanje, sankanje, leti vožnju biciklom, badminton ali, recimo, tako da povede i društvo. Jednom rečju - izađite s detetom i budite aktivni (sa)učesnik zabave. Naravno, nisu svi mališani zainteresovani za sport. Neki od mojih klijenata su se okrenuli sviranju različitih instrumenata, origamiju, crtanju... Jedan od njih je, nakon što je nešto slično video na Diskaveriju, počeo da restaurira stare automobile. Ponudite im raznovrsne sadržaje, pa vidite na šta će se "upecati" - poručuje Milan Radovanović.

Simptomi zavisnosti od igrica kod odraslih

Savremeno doba donelo je i novu bolest odraslih - zavisnost od kompjuterskih igrica. Ako imate neki od ovih simptoma, razmislite o tome da se obratite stručnjaku i potražite pomoć.

* Dobro raspoloženje ili euforija za kompjuterom, tabletom, telefonom
* Osoba ne želi da se odvoji od igre na kompjuteru
* Razdražljivost pri prinudnom odvajanju od kompjutera
* Nesposobnost planiranja završetka igre
* Trošenje velike količine novca na kupovinu dodatnih kompjuterskih komponenata i programa
* Zaboravljanje obaveza u kući, na poslu, u školi i na dogovorene sastanke tokom igranja na kompjuteru
* Nemarnost prema zdravlju, higijeni i snu u korist provođenja vremena za računarom
* Često jedenje za računarom
* Razgovori na temu kompjutera, igara