5 zabluda o ALKOHOLIZMU u koje ljudi veruju!

Čašica alkohola tu i tamo neće ugroziti zdravlje, ali kada alkohol postane deo svakodnevice, nastaje ozbiljan problem, nastaje alkoholizam. Alkoholizam se često krije ili se ne prepoznaje

Pročitajte najčešće zablude o alkoholu i alkoholizmu.

1. Alkohol je samo loša navika

Alkoholizam nije posledica neke mane ili lošeg karaktera, kako se obično misli, već predstavlja ozbiljno oboljenje koje treba na vreme prepoznati i lečiti. Sam alkohol je otrovan za organizan i povećava rizik obolevanja od raka, srčanih bolesti, hipertenzije, depresije, ciroze jetre. 

2. Dobar je za cirkulaciju

Tokom hladnih dana, ljudi često konzumiraju alkohol kako bi se ugrejali. Opravdanje za to nalaze u činjenici da se organizam odmah zagreva nakon prvog pića. Istina je da alkohol uzrokuje širenje krvnih sudova, čime se povećava gubitak telesne temperature. Prirodna reakcija na hladnoću je sužavanje krvnih sudova kako bi se smanjio “dodir“ unutrašnjosti organizma sa spoljašnjom površinom (kožom). Zato razmislite dva puta pre nego što sledeći put spas od hladnoće potražite u kuvanom vinu ili rakiji.

Foto: pexels.com

3. Popravlja raspoloženje

Osobe koje imaju neki problem ili su pod stresom, utehu često traže u piću. Zapravo, alkohol je okidač za depresiju – oko 200.000 slučajeva depresije godišnje, na nivou Evrope, uzrokovano je alkoholom. Alkohol direktno utiče na povećanje biološkog stresa u telu, naglašavaju stručnjaci. Tokom konzumiranja, u organizmu se povećava nivo adrenalina, što prividno može da izazove osećaj opuštenosti, ali nivo stresa i napetosti se povećava.

4. Pijenje je samo moj problem

Procenjuje se da opijanje osobe utiče i na ljude u okruženju. Osoba koja ima problem sa opijanjem zanemaruje svoje svakodnevne obaveze, gubi produktivnost na poslu, ne ispunjava ili zanemaruje svoje bračne, porodične i druge dužnosti.

5. Mogu da prestanem kad hoću

Veliki broj ljudi može prestati kada to odluči, ali prestanak traje u proseku do šest meseci. Nakon toga, opijanje opet postaje svakodnevica. To nema veze sa slabim karakterom, jer zavisnost od alkohola preuzima kontrolu nad pijenjem i samim čovekom, pa tako zavisnik nema svest kada je prešao granicu. Porodice i društvo zato ne bi trebalo da osuđuju zavisnike kada ne istraju u nameri da prestanu da piju – to je složen i dug proces, koji treba da bude praćen stručnim nadzorom.

BONUS VIDEO: