MRAČNA STRANA LJUBAVI! Psiholog otkriva šta se KRIJE IZA POSESIVNOSTI i kako je PREVAZIĆI!

Siguran put ka posesivnosti je napuštanje sebe, gubitak značajne relacije sa sopstvenom ličnošću kroz ideju o tome da su drugi odgovorni za naša osećanja, doživljaj sopstvene vrednosti, osećaj sigurnosti i prebacivanje ove odgovornosti na partnera

Želja da partner pripada samo nama, da kontrolišemo njegove aktivnosti, čak i osećanja i razmišljanja, kako bismo umirili zebnju da ćemo biti ostavljeni i izigrani mogla bi da se definiše kao posesivnost. Ovaj strah od odbacivanja sličan ljubomori, sa kojom se često poistovećuje, ima mnogobrojne uzroke, od graničnih poremećaja ličnosti do osećaja nesigurnosti, kaže mr Anđelka Jelčić, porodični psihoterapeut savetovališta "Vaš psiholog", ali zato postoje načini kako misli i osećanja mogu da se regulišu, a samim tim i da se ponašanja koja uključuju kontrolisanje menjaju.

Neodrživo stanje

- Posesivnost je kreacija misli, ponašanja i osećanja kojima se ispoljava ekstremni strah od gubitka voljene osobe. Dominantna osećanja su konstantna briga, ljutnja, tuga, a pokrenuta su mislima da će partner pronaći neku drugu, adekvatniju osobu ili da će se upustiti u ponašanja koja će povrediti odnos. Ove misli i osećanja osobu aktiviraju ka kontrolisanju, ka proveravanju, praćenju, ubrzavanju odluka, ograničavanju kontakata sa prijateljima, ograničavanju kretanja i mogu da vode ka veoma ozbiljnim posledicama - navodi mr Jelčić.

Foto: Freepick

Neki od uzroka se vezuju za granične poremećaje ličnosti i paranoju, ali je daleko češći osećaj neadekvatnosti, osećaj nesigurnosti i odbacivanje sopstvene ličnosti.

- Osoba gonjena osećajem neadekvatnosti obično koren ovog doživljaja sebe vuče iz traume iz detinjstva, dok je osećaj nesigurnosti uglavnom oformljen spoljašnjim dešavanjima, koja takođe mogu biti i traumatska. Siguran put ka posesivnosti je napuštanje sebe, gubitak značajne relacije sa sopstvenom ličnošću kroz ideju o tome da su drugi odgovorni za naša osećanja, doživljaj sopstvene vrednosti, osećaj sigurnosti i prebacivanje ove odgovornosti na partnera. Moć je data partneru, a zadatak je da stvori permanentan osećaj sigurnosti i voljenosti. Kako je izvor konstantno spoljašnji, normalno je da se javlja strah ravan strahu da prestajemo da postojimo ukoliko partner apsolutno ne napaja našu sliku o sebi sigurnošću i ljubavlju. Ovo nije održivo, jer niko spolja ne može da stvori lični osećaj vrednosti - naglašava naša sagovornica.

Moć je u nama

Umesto da se tle ličnosti napaja vodom spolja, zadatak je pronaći bogatstvo svojih unutrašnjih izvora, slikovito pojašnjava psihoterapeut.

Foto: Shutterstock

- To je učenje da se vidi, ceni i voli sopstvena ličnost. Ukoliko postoji duboko odbacivanje sebe, pri ulasku u emotivni odnos strahovi se mogu "trigerovati" i projektovati u partnera, praćeni mislima o bezvrednosti i partnerovoj potrebi da više vremena provodi sa drugima. Uzimanjem odgovornosti za sopstvena osećanja, definisanjem sopstvene vrednosti posesivnost se leči. Problem je što pojedine osobe, zbog raznih povreda koje su doživele u životu, izgube kontakt sa sopstvenim vrednostima, posmatraju samo rane, ali ne i činjenicu da su uspele da prežive. Ukoliko smo uspeli sami sebe da odbacimo, koliko teško može biti stvoriti uverenje da nas i drugi mogu tako lako odbaciti? - navodi mr Jelčić.

Koraci za prevazilaženje

Prvi korak ka eliminisanju posesivnosti jeste razumeti razloge upuštanja u ponašanja kontrolisanja, poručuje naša sagovornica. Drugi važan korak je razumevanje, prihvatanje i uvažavanje emocija koje stoje u pozadini problema.

- Ne moraju uvek da budu u pitanju duboke povrede koje datiraju iz detinjstva, ponekad može da bude reč i o prethodnim negativnim iskustvima u partnerskim odnosima, posebno kada je partner bio nasilan, a promene mogu da se uvode na svakodnevnom nivou, u interakciji sa partnerom - savetuje psihoterapeut i navodi nekoliko primera.

Foto: Shutterstock

* Izbegavajte ponašanja kontrole i kažnjavanja

Anksioznost unosi ideju da se upušta u ponašanja kontrole, da je to jedini način da se anksioznost smanji na nivo podnošljivosti.

- Međutim, anksioznost u ovoj priči laže, samo će se na trenutak pritajiti, a onda će se vratiti snažnija, neprijatnija i neumornija nego pre. Pronalaženje metoda za razotkrivanje anksioznosti i sprečavanje njenog začaranog kruga, kontrola sopstvenog, a ne tuđeg ponašanja i emocija, vraćaju fokus na suštinu problema. U ovom procesu mogu da pomognu tehnike koje se inače primenjuju kod tretmana anksioznosti, kao i tehnike telesne relaksacije - sugeriše naša sagovornica.

* Ne zanemarujte lične potrebe

Posesivna ponašanja i relaciona anksioznost govore da su sopstvena osećanja, želje i potrebe potpuno potisnuti, objašnjava psihoterapeut, te da je i doživljaj sebe kao zasebne osobe bled i teško dostupan kada je najpotrebniji.

Foto: Shutterstock

- Vođenje dnevnika osećanja na kraju svakog dana, pisanje liste potreba, vraćanje ranijim interesovanjima i pravljenje dnevnog plana omogućavaju zdrav kontakt sa sobom, kao i realnu, opipljivu brižnost prema sebi - savetuje mr Jelčić.

* Otvoreno razgovarajte s partnerom i bližnjima

U otvorenom i iskrenom razgovoru sa partnerom i bliskim osobama razotkrivaju se unutrašnji strahovi, borbe, nesigurnosti i potrebe da se kontroliše situacija, dodaje naša sagovornica.

- Iskreni razgovori omogućavaju zdravu emocionalnu povezanost. Umesto tendencije da se odgovornost za sopstvena osećanja smešta u druge, razvija se sloboda, doživljaj jasnoće sopstvenih granica i prijatnost pri učestvovanju u tuđim zadovoljstvima - objašnjava mr Anđelka Jelčić i poručuje:

- Celokupan proces lečenja posesivnosti mogao bi da se definiše kao razvoj zdravog odnosa prema sebi, stabilne ljubavi prema sebi, nezavisne od prisustva ili odsustva značajnih (drugih) ljudi, a složen i izazovan put najuspešnije se prolazi uz stručnu, psihoterapijsku pomoć.