AKO PIJETE KAFU POSLE DORUČKA ILI RUČKA, NASTAJU PROBLEMI! Doktor Perišić otkriva TAJNO DEJSTVO KOFEINA, ali i da li postoje ZAVISNICI od ovog napitka

Vojislav Perišić, gastroenterolog, govorio je o tome da li kafa ima pozitivno dejstvo na naš organizam, ali i kako treba da je pijemo da bi imala efekte

Poznate su razne studije koje govore da kofein štiti od karcioma, ali i Alchajmerove bolesti.

 - Prosečnoj odrasloj osobi bez problema možemo da preporučimo da popije od 4 do 6 šolja kafe dnevno. Minimalna količina, koja ne pravi probleme u ovom kontekstu, je 200 miligrama kofeina. Naravno, ne treba svaki čovek nekritično u sebe da „ulije“ tu količinu. Svaka osoba poznaje svoje telo, znači, ako kod konzumiranja kafe nema kardiovaskularnih problema, lupanja srca, hipertenzije, kofein je najjači antioksidans koji ovim putem može da se unese, i on štiti od svih ovih bolesti. Osobe koje vole da konzumiraju alkohol, kofein štiti od karcinoma jetre. Etanol je prooksidans, a kofein ima antioksidantno dejstvo i to tako jako izraženo, da bi se mogao smatrati čudom. Istraživanja kažu da ljubitelji kafe imaju i manji procenat oboljevanja od karcinoma rektuma. Pored toga, kofein utiče pozitivno na kognitivne sposobnosti pa će tako strasni ispijači kafe retko, ili nikada dobiti Alchajmerovu bolest. Najnovija istraživanja kažu da kofein štiti i pankreas od karcinoma, a velike „kafopije“ ređe oboljevaju od ove bolesti, koja je u ekspanziji. Utiče na regulaciju insulina, i samim tim prevenira dijabetes -  za eKlinika portal objasnio je profesor dr Vojislav Perišić, gastroenterolog.

U čemu najčešće grešimo, u količini kafe koju ispijamo ili biramo pogrešno vreme za ovaj napitak?

Verovatno ste na broj kafa – od 4 do 6 šolja dnevno, možda sumnjičavo zaklimali glavom. Ako ste možda pomislili da biste, ako popijete toliko kafa, doslovno „umrli“ – niste jedini. Zato smo profesora Perišića pitali u čemu je „tajna“.

Foto: Pixabay

 - Kada popijete jednu ili dve kafe, a vaš mozak je brz, oštar, „sija“ i dobro ste raspoloženi, znači da je dobar efekat kofeina na vaše telesne funkcije. Ljudi najčešće greše u tome što unose kafu odmah posle obroka. Tako posle doručka popiju jednu ili dve, isto posle ručka i užine, ili svakog obroka. Na takav način anuliraju se korisna dejstva kofeina jer se on meša sa hlorovodoničnom kiselinom prilikom varenja, i može da izazove probleme. Ako se napravi dobar balans u tom smislu, „povući ćemo“ sve ono dobro iz kafe i kofeina, a nećemo iritirati želudac- kaže on.

Izbor kafe je važan

Profesor Perišić ističe da je za optimalnu količinu kafe i što maksimalnije dejstvo kofeina na organizam, pored dobrog plana konzumacije, značajna i vrsta, odnosno izbor kafe.

 - Naše kafeterije su odlično snabdevene, stoje „rame uz rame“ sa svetskim po kvalitetu kafe. Veliki je izbor i „arabika“ i „robusta“ kafa, a u tome i jeste suština. Arabika je vrsta kafe čiji se plod bere rukom, sadrži manje kofeina i veću aromu. Robusta je sve kontra, više kofeina, a manje arome. Idealna mešavina jačine i arome bi bila 70 odsto arabike i 30 robusta kafe. Kapućino, recimo, nije moj izbor jer on u osnovi sadrži mnogo više robuste, a manje arabike. To znači da kod njega „caruje“ aroma u odnosu na koristi koje možemo da dobijemo od kofeina. Najbolja vrsta arabika kafe je „Jamaica Blue Mountain Coffee“, a dobra je i kolumbijska. Mudrim kombinovanjem vrsta kafe svako može da napravi sebi maksimalan dobitak između arome u kojoj čovek najviše uživa, i dobrih efekata kofeina na organizam -  navodi dr Vojislav Perišić.

Zavisnost od kafe postoji

Profesor Perišič kaže da nije nikakva tajna da on pije 8 kafa dnevno. Priznaje i da bi mogao da se svrsta u kategoriju zavisnika, budući da ta kategorija ljudi nesumnjivo postoji. Ali, kako napominje, organizam mu, kao i svakom čoveku, jasno govori šta da radi i kako da se ponaša. Šta je za njega dobro, a šta nije.

 - Kada osetim „alarm“, odnosno da mi pada mentalna sposobnost, zna se, ide kafa. Ljudima se dešava da, kada naprave pauzu od više sati i ne unesu količinu kafe na koju su navikli, padne koncentracija, mozak se uspori. To je i moj slučaj, i nešto što sa jednog gledišta možemo nazvati zavisnošću, ali sa druge, tu su velike koristi za zdravlje. I to svaki čovek jednostavno na svom primeru može da oseti -  mišljenja je poznati gastroenterolog dr Perišić.

BONUS VIDEO: