UČENJE latino plesova kao što su SAMBA i SALSA mogu da vam pomognu da poboljšate PAMĆENJE

Istraživači sa Univerziteta Ilinois u Indijani otkrili su da ukoliko redovno uzmate časove latino plesa možete da poboljšate pamćenje

Zabavna, zanimljiva vežba ne samo da pomaže mozgu, već i na celom telu – što je povezano sa boljim kognitivnim zdravljem u celini.

Lekari odavno znaju da povećana fizička aktivnost može imati velike koristi za mozak u starijoj dobi, a istraživački tim se nada da će zabavna vežba poput plesa nekima biti privlačnija od džogiranja ili drugih standardnih vežbi.

Istraživači, koji su svoje nalaze objavili ranije ove godine u Frontiers in Aging Neuroscience, prikupili su podatke od preko 300 osoba iz oblasti Čikaga, Ilinois, tokom četiri godine.

Foto: Pixabay

Ljudi koji plešu bolje se osećaju

Učesnici su podeljeni u dve grupe, jedna je poslata na časove plesa dva puta nedeljno tokom osam meseci.  Druga grupa je pohađala četvoromesečne nedeljne časove. 

Nakon prva četiri meseca, učesnici su dobili kognitivne testove kako bi procenili svoje kognitivno zdravlje i veštine pamćenja.

Obe grupe učesnika su imale slične rezultate na pola puta.

Učesnici koji su učestvovali na časovima plesa su takođe izjavili da se osećaju bolje u celini, bolje leče hronične bolesti i čak su rekli da mogu da se lakše druže.

Foto: Pixabay

Latino ples je zabavniji od vežbanja

Istraživači su rekli da su posebno za ovu grupu Latinoamerikanaca latino plesovi bili odlični za njihovo zdravlje zbog toga koliko su bili angažovani.

 - Za starije Latinoamerikanke, misao o promovisanju plesa kao vežbe je veoma privlačna, s obzirom na to da su stariji Latinoamerikanci na neki način upoznati sa plesom -  rekla je za dr Suzan Aginaga, profesorka kineziologije u Ilinoisu i vodeći autor studije.

 - To je privlačna vrsta fizičke aktivnosti sa kojom žele da nastave da se bave -  dodala je ona.

Već dugo postoje veze između redovnog vežbanja i usporavanja kognitivnog poremećaja.

Klinika Mejo u Ročesteru u Minesoti piše da ljudi koji su fizički aktivni imaju manje šanse da dožive pad mentalnog funkcionisanja.

Kao rezultat toga, manje je verovatno da će patiti od Alchajmerove bolesti. Tačan mehanizam koji povezuje fizičku aktivnost sa kognitivnom sposobnošću medicinski stručnjaci još nisu utvrdili, piše Daily Mail.

BONUS VIDEO: