VIRUSI i ALKOHOL RAZARAJU JETRU! Lekar otkriva kako se stiže od ciroze do KANCERA!

Karcinom jetre je na devetom mestu u Srbiji po broju obolelih, a na sedmom prema broju preminulih, kaže onkolog dr Nemanja Petrović i otkriva kako do to sprečite...

Karcinom jetre je na šestom mestu u svetu prema boju obolelih, na trećem prema broju preminulih. U Srbiji je na devetom, odnosno sedmom mestu. Postoje dva tipa ovog tumora - hepatocelularni (HCC), koji se najčešće i javlja, kao i karcinom žučnih puteva, koji je daleko ređi i koji ima lošiju prognozu. Prvi nastaje uglavnom na bazi ciroze jetre, za koju su odgovorni virusi - hepatitis B i C, konzumacija alkohola, autoimune bolesti jetre i masna jetra. Kad se pojave prvi simptomi, mahom se već radi o uznapredovaloj bolesti, upozorava onkolog dr Nemanja Petrović sa Instituta za onkologiju Vojvodine. Mnogo je, međutim, toga što sami možemo da preduzmemo da do toga uopšte ne dođe.

- Zanimljivo je da su na jetri češće metastaze nego primarni kancer. Jedan od najčešćih karcinoma koji se širi putem krvi i daje metastaze u jetri jeste rak debelog creva, a ova povezanost se objašnjava anatomijom i prokrvljenošću organa - kaže dr Nemanja Petrović.

Foto: Shutterstock

Šta sve spada u faktore rizika?

- Postoje brojni riziko faktori za nastanak HCC. Najčešći uzrok je ciroza, tj. trajno oštećena i hronično izmenjena jetra koja gubi svoj funkciju. Do ciroze dovode alkohol, virusi (hepatitis B i C), autoimune bolesti jetre, nepoznati uzroci. Sve češće je u mlađoj životnoj dobi prisutna gojaznost, što može imati za posledicu nealkoholnu masnu jetru. Tako izmenjena jetra ne mora da se završi cirozom jetre, već uz sadejstvo drugih faktora rizika dovodi do razvoja karcinoma. Pored toga, šećerna bolest i dugotrajna izloženost aflatoksinima takođe predstavljaju faktore rizika.

Koji su najčešći simptomi, na šta se prvo pacijenti žale?

- Simptomi zavise od veličine tumora, broja promena i njihove distribucije u jetri. Pacijent može da bude bez tegoba. Takođe, može da ima nespecifične tegobe koje mogu da se jave u raznim bolestima i kod raznih karcinoma, kao što su: opšta slabost, gubitak na telesnoj masi, gubitak apetita, neuobičajeni umor, mučnina, povišena telesna temperatura (kod trećine bolesnika). Neki simptomi koji su specifični za bolesti jetre jesu bol i osećaj pritiska pod desnim rebarnim lukom, žutica, svrab ili voda u stomaku.

Foto: Shutterstock

Kako izgleda lečenje i kakve su prognoze?

- Najvažnija stvar nakon dijagnostike jeste odrediti stadijum bolesti, te u zavisnosti od radiološke slike videti da li se radi o lokalizovanoj, uznapredovaloj ili raširenoj (metastatskoj) bolesti. Ono što takođe utiče na odabir strategije lečenja jeste broj promena u jetri. Vidovi lečenja su transplantacija jetre, hirurgija, radiofrekventna ablacija, kao i interventna radiološka procedura. U slučaju metastaza daje se hemioterapija. S druge strane, lečenje karcinoma žučnih puteva podrazumeva ili primenu hemioterapije ili, u malom procentu, hirurški tretman lokalizovane bolesti. Uglavnom, kada se otkriju simptomi bolesti, ona je najčešće već raširena (metastaska). Tad nam se smanjuju šanse i mogućnosti lečenja i tada nam je cilj produženje životnog veka uz očuvanje kvaliteta života. Kada je bolest "mala" i ograničena (lokalizovana), možemo pričati o izlečenju, a prognoze zavise od stadijuma bolesti, funkcije jetre, kao i od opšteg stanja bolesnika.

Foto: Shutterstock

Da li bi bolest mogla da se otkrije ranije na nekom rutinskom pregledu i kakav bi to pregled trebalo da bude?

- Ranije otkrivanje podrazumeva na vreme prepoznati hroničnu bolest jetre u ranoj fazi i sprečiti dalji napredak. Ako pričamo o virusnim hepatitisima (B i C), serološke i laboratorijske analize, UZ abdomena na šest meseci, redovne kontrole kod infektologa, kao i adekvatna terapija pomažu ranom otkrivanju karcinoma jetre. S druge strane, autoimune bolesti zahtevaju kompleksnu dijagnostiku i dug put do dijagnoze. Uz odgovarajuću terapiju bolest može da bude pod kontrolom. Rutinski pregled kod bolesnika bez tegoba i pozadine bolesti jetre podrazumeva osnovne laboratorijske nalaze i kompletnu biohemiju (obavezno izvaditi jetrene enzime AST i ALT), uz UZ pregled abdomena.

U kojoj meri se kancer može sprečiti, šta sve spada u mere prevencije?

- U mere prevencije spadaju fizička aktivnost, umerenost i balans pri unosu kalorija, izbegavanje rizične polne aktivnosti, korišćenje prezervativa, apstinencija od alkohola... U nekim specifičnim profesijama kao što je medicina (rad sa pacijentima) obavezna je vakcinacija za hepatitis B. Takođe, poslednjih godina, vakcina protiv hepatitisa B uvrštena je u kalendar vakcina za decu.