OSMEH otvara vrata USPEHU! Lekari otkrivaju KAKO se smejati ako je SITUACIJA oko vas LOŠA!

Jedno istraživanje je pokazalo da je ekvivalent smejanju konzumiranje 2000 tabli čolkolade ili dobijanju novca na lutriji, kaže dr dr Ivana Cerovina Đurić

Smeh predstavlja ekspresiju pozitivnih osećanja na našem licu, ali i celom telu. Naš mozak, kao reakciju na neki pozitivni smešni događaj luči hormone endorfin, dopamin i serotonin, a ti hormoni našem telu javljaju da smo srećni. Kao reakcija na njihovo stvaranje dolazi do aktiviranja naše muskulature i stvaranje karakterističnog osmeha i smejanja, kažu dr Ivana Cerovina Đurić i dr Ivan Đurić. Lekari objašnjavaju zašto je sve smeh zdrav, ako i kako se smejati ako je situacija oko vas loša.

- Smeh sa sobom povlači opuštanje stega koje organizam ima, usporavanje rada srca, obaranje pritiska, sve u svemu jednog lepog raspoloženja koje ne šteti organizmu preteranim trošenjem resursa. Jedno istraživanje je pokazalo da je ekvivalent smejanju konzumiranje 2000 tabli čolkolade ili dobijanju novca na lutriji - navodi dr Ivana Cerovina Đurić.

Pozitivni efekti smejanja po zdravlje 

1. Smanjuje stres, hormoni koji se luče prilikom smejanja su „suprotni“ od onih koji se javljaju prilikom stresa. Samim tim, ukoliko ste pod stresom a desi se neki smešni događaj taj smešni događaj može da smanji nivo stresa. Takođe, jedna od vežbi za umanjenje stresa predstavlja gledanje u ogledalo i smejanje kako biste naš mozak prevario i počeo da luči hormone sreće i time smanjio nivo stresa (naravno rešavanje problema je najbolje rešenje…).

Foto: Shutterstock

2. Obara pritisak i usporava rad srca što dugoročno štedi naš kardiovaskularni sistem. Kada je organizam u dobrom raspoloženju, nema potrebe za podizanjem nivoa njegovog funkcionisanja i samim tim opterećenje kardiovaskularnog sistema.

3. Poboljšava imuni sistem, opuštenost koja se javlja prilikom smejanja daje našem organizmu vreme da svoje imune snage oporavi i upotrebi ih onda kada je to potrebno.

4. Smanjuje nivo bola, hormoni koji se luče prilikom smejanja dovode do opuštanja organizma i samim tim smanjivanja bola. Ne kaže se za sebe da je smeh lek sam za sebe.

5. Poboljšava raspoloženje i povećava nivo pozitivnosti u životu i samim tim smanjuje verovatnoću za razvoj depresije.

Foto: Shutterstock

6. Smejanje nas čini samouverenijim i otvorenijim za kontakte sa drugim ljudima. Ljudi koji se smeju su prijatniji za društvo i samo društvo je otvorenije za interakciju sa njima.

7. Osmeh otvara vrata uspehu, osobe koje su nasmejane su punije samopouzdanja i ljudi ih vide kao osobe koje su otvorenije za saradnju, samim tim je povećana i verovatnoća za uspehom u poslu kojim se bave.

8. Poboljšava izdržljivost i produktivnost.

9. Održavanje veza i druženje je bolje, kvalitetnije i dugotrajnije uz osmeh.

Foto: Shutterstock

10. Sve u svemu smeh produžava život.

Kad vam nije do smeha

Sada se postavlja pitanje kako se smejati ako je situacija oko vas loša? Često nije stvar u situaciji koja nas okružuje već načinu na koji mi tu situaciju posmatramo i tumačimo, kaže dr Ivan Đurić.

- Dve osobe mogu sasvim drugačije da reaguju na istu situaciju. Red na kasi je za nekog izvor ogrmnog stresa i nerviranja, ali za nekog drugog je izvor osmeha zbog paradoksalne situacije da se takav red po „Marfijevim zakonima“ uvek događa kada se negde žuri. Poenta je da vi budete u koži ovog drugog ko celu situaciju gleda sa smeškom jer racionalno sagledava situaciju i shvata da mnogo toga ne mora da se desi ili uradi odnosno da je situacija „takva kakva je“ - navodi lekar.

Foto: Shutterstock

Takođe obratite pažnju na male stvari u životu koje nas čine srećnim i mame osmeh.

- Svuda oko nas su, šale, smešni događaji, vicevi, igranje i priče deteta, druženje i smeh sa prijateljima, nečiji neizmamljeni osmeh, sitna zadovoljstva… Ti mali svakodnevni osmesi su svuda oko nas i oni čine život onim što jeste. „Velike stvari“ i „veliki događaji“ su retki, male stvari i svakodnevne „sitnice“ su ono što život čini srećnijim i tera nas na onaj mali vragolasti osmeh - zaključuje dr Ivana Cerovina Đurić.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.