Ne znači da je SRCE! Lekari otkrivaju šta stoji iza BOLA u GRUDNOM KOŠU na pokret i dodir!

Bol ovog tipa je vrlo često drugačiji od bola u grudima koji ima veze sa srcem. Ulazak pacijenta u ordinaciju je drugačiji, kaže dr Ivana Cerovina Đurić...

Bol u grudnom košu na pokret i dodir se vrlo često javlja kao razlog za javljanje lekaru opšte prakse. Bol ovog tipa ne mora da bude povezan sa srcem i strahom od infarkta miokarda. Ali predstavlja razlog za detaljan pregled pacijenta i detaljno ispitivanje, kažu lekari dr Ivana Cerovina Đurić i dr Ivan Đurić.

- Kako pacijenti opisuju bol u grudnom košu na pokret i dodir? Bol ovog tipa je vrlo često drugačiji od bola u grudima koji ima veze sa srcem. Ulazak pacijenta u ordinaciju je drugačiji. Obično se ulazi lagano uz držanje rukom strane koja boli. Pokreti tela obično potenciraju štednju strane koja boli. To čuvanje bolne strane se ogleda u drugačijem položaju tela, zaostajanjem koraka i laganim sedanjem pacijenta na stolicu uz bolnu grimasu lica. Često su pacijenti preznojeni, bledi, ali i nekako žuti u licu kada je bol izuzetno jak - objašnjava dr Ivana Cerovina Đurić.

Najčešći uzroci

Pri uzimanju anamneza najčešće se dolazi do nekog od uzroka tog bola i to:

* pad ili udaranje grudnog koša o neki predmet,
* pravljenje naglog forsiranog pokreta,
* nošenje teškog tereta,
* postojanja neke infekcije na plućima,
* pojava jakog ili naglog kašlja,
* pojava iznenadnog probadajućeg bola koji se opisuje kao ubod nožem…

Foto: Shutterstock

- Nakon uzimanja anamneze dolazi se do fizikalnog pregleda koji može da bude otežan zbog jakog bola koji se oseća zbog čega treba biti oprezan, ali detaljan. Nežno treba pritisnuti grudni koš kako bi se videlo gde boli. Obavezno je slušanje srca kako bi se video ritam i brzina rada što može da ukaže na stanje kardiovaskularnog sistema - dodaje dr Ivan Đurić.

Slušanje pluća je takođe obavezno, traže se bilo kakve nepravilnosti u smislu da je na nekom delu pluća nečujno ili oslabljeno disanje što može da ukaže na postojanje pneumotoraksa, stanja koje može da bude opasno po život.

- Pregled treba nastaviti merenjem pritiska po mogućnosti rađenjem EKG-a. Kažemo po mogućnosti jer je osobama sa prelomom rebara jako teško da zbog bolova legnu na krevet za ekg i leže mirno. Ponekad je potrebno prvo rešiti pitanje bola pa nastaviti sa pretragama - sugeriše dr Ivana Cerovina Đurić.

Foto: Shutterstock

Nakon detaljnog pregleda isključivanju srca kao uzroka, važno je nastaviti pretrage kako bi se videlo odakle bol. Pretrage podrazumevaju rendgen grudnog koša i pluća, krvnu sliku i leukocitnu formulu, te ultrazvuk stomaka kada postoji mogućnost oštećenja unutrašnjih organa. Nakon svih ovih ispitivanja postavlja se dijagnoza i određuje terapija.

- Za ovaj proces je potrebno vreme i ponekad, kod jakih bolova i sumnje na neku veću povredu ili opasnije stanje je bolje ta ispitivanja raditi po principu slanja pacijenta u bolnicu na ispitivanje - naglašava dr Ivan Đurić.

Od upale do karcinoma

Šta najčešće izaziva bol u grudnom košu na pokret i dodir? Sama činjenica da se bol javlja na pokret i dodir ukazuje na verovatnoću da je u pitanju neko stanje vezano za koštani ili mišićni sistem.

- Tu se radi pre svega o prelomu rebara, istegnuću mišića ili ligamenata te upala hrskavice koja povezuju kosti. Najčešće zbog padanja, udaranja u predmete ili udarca predmeta, pravljenja naglih pokreta istegnuća ili ušinuća… - navodi dr Ivana Cerovina Đurić.

Foto: Shutterstock

Druga opasnija stanja mogu da nastanu kao posledica nekog problema sa plućima, ali se bol prenosi i na grudni koš. 

- Tu pre svega mislimo na pneumotoraks, stanje u kojem dolazi do ulaska vazduha u pleuru prostor između pluća i zida grudnog koša u kojem normalno nema vazduha. Kada vazduh uđe u pleuru pluća kolabiraju i više ne mogu da rade te nema mogućnosti disanja sa te strane i nastaje bol. Pored ovog stanja i druga stanja vezana za pluća mogu da dovedu do bola kao što su upala pluća, karcinom pluća… Sve ovo je razlog za javljanje lekaru kada se ovaj tip bola javi - poručuje dr Ivan Đurić.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.