OFTALMOLOG otkriva kako da PREPOZNATE bolesti MREŽNJAČE! Sačuvajte vid, PREGLEDAJTE se!

Kod više od polovine slučajeva pravovremeni pregledi očiju mogli da pomognu u lečenju i sprečavanju oštećenja ili potpunog gubitka vida...

U svetu od bolesti mrežnjače boluje, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, najmanje 2,2 milijarde ljudi, a procenjuje se da bi kod više od polovine slučajeva pravovremeni pregledi očiju mogli da pomognu u lečenju i sprečavanju oštećenja ili potpunog gubitka vida. Sve to se moglo nedavno čuti povodom obeležavanja Svetskog dana vida (11. oktobra), a u Srbiji ovogodišnja kampanja pod sloganom "Oči su tvoj prozor u svet, sačuvaj ih, pregledaj se" ima za cilj podizanje svesti o značaju redovnih godišnjih pregleda kod oftalmologa.

Ugroženi dijabetičari i stari 

- Vrlo je važno da se dođe prvi put na očni pregled. Deca bi najkasnije do šestog meseca trebalo da se pregledaju, pogotovo ukoliko roditelji imaju probleme sa vidom, a odrastao čovek, i ako nema vidljive simptome, od 45. godine će najverovatnije početi da nosi naočare, i to je krajnje vreme kada neko treba da dođe na detaljan oftalmološki pregled - kaže načelnica dnevne bolnice Klinike za očne bolesti Univerzitetskog kliničkog centra Srbije doc. dr Dijana Risimić. 

Foto: Shutterstock

Promene na oku u vidu crvenila, kao i pad vidne oštrine najčešći su simptomi koji osobu odvedu kod lekara. 

-  Neki od simptoma problema s mrežnjačom mogu da uključuju ispade u vidnom polju (leteće mušice, talasaste linije, fleke), promene oblika, veličine ili boje oka, zamagljen ili iskrivljen vid, tamne tačke u centralnom vidu. Takođe mogu da se jave iznenadni bleskovi svetlosti, nagli porast očnog pritiska, zamagljen centralni vid ili potpuni gubitak vida. Pojedini simptomi mogu da budu potpuno bezazleni, ali kompletan oftalmološki pregled je jedini način da se dođe do prave dijagnoze i izbegne potencijalna opasnost - navodi oftalmolog. 

Dr Risimić ukazuje da čak 80 odsto dijabetičara nakon 15 godina bolesti ima promene na očnom dnu, kao i da je kod tih pacijenata, uz kataraktu, najčešća promena na oku dijabetični makularni edem (otok u centralnom delu na makuli, tj. žutoj mrlji).  

Foto: Shutterstock

- Među ostalim najčešćim bolestima mrežnjače jesu senilna degeneracija makule koja se javlja s godinama, kao i infarkt oka. Kada je makula oštećena, oštećen je i centralni vid. Postoji onaj periferni, ali te osobe ne mogu da čitaju niti da prepoznaju ljude oko sebe, osim ako im se sasvim ne približite, te se praktično vode kao slepe - objašnjava dr Risimić.  

U trci s vremenom

Lečenje mrežnjače podrazumeva lekove i lasersku terapiju. 

- U poslednjih petnaestak godina revolucionarno je unapređen način lečenja bolesti mrežnjače i standard sada podrazumeva injekcije adekvatnih lekova (anti-VEGF) koje se daju direktno u oko (uz anesteziju u vidu kapi). Terapija daje dobre rezultate, jedina mana joj je što mora da se ponavlja na 80 dana, ali se radi na lekovima koji će se davati ređe i čiji će efekti trajati duže. Novi metod lečenja je znatno poboljšao prognoze pacijentima, odnosno umanjio brzinu kojom im propada vid, a neki su izlečeni. Međutim, jako je važno javiti se na vreme, jer je tada i broj potrebnih injekcija manji. Dešava se da neko zakasni s prvim pregledom i onda ne možemo ništa da učinimo - poručuje dr Risimić.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.