KADA VAS STEGNU PREHLADA I GRIP! Zova i ren da umirite bol u grlu i prodišete!

Lekovite biljke i narodni recepti pomoći će vam da ojačate prvu liniju odbrane i što uspešnije se izborite sa virozama i prehladama

Promenljivo vreme u kasnu jesen s naglim zahlađenjima i otopljenjima pogoduje širenju virusnih bolesti. Lekari, međutim, upozoravaju da obolevanje manje zavisi od izloženosti organizma uzročniku bolesti, a mnogo više od mogućnosti imunog sistema da u tom trenutku efikasno reaguje. Lekovite biljke i narodni recepti poput čaja od zove, pileće supe sa belim lukom, đumbira ili rena, pomoći će vam da ojačate prvu liniju odbrane i što uspešnije se izborite sa virozama i prehladama.

Zova na prvi nagoveštaj

Na prvi nagoveštaj prehlade pijte čaj od cvetova zove, koja se vekovima koristi u Evropi u borbi protiv virusa. Stavite pet grama cvetova u šolju ključale vode, ostavite da se natapaju pet do deset minuta i procedite. Pijte najmanje tri šolje na dan. Ako vas je stegao grip, uzimajte 20-30 kapi tinkture bobica zove tri ili četiri puta dnevno tokom tri dana.

Umirite bol u grlu

Za bol u grlu napunite čašu od 250 ml toplom vodom, dodajte u nju kašičicu morske soli, koja će umiriti bol i ispirajte time grlo.

Pored toga, tradicionalno sredstvo za ispiranje grla - malo limunovog soka u čaši tople vode - idealno je jer stvara kiselu sredinu koja je neprijateljska za bakterije i viruse.

Čarobna pileća supa

Pileća supa, prva među prirodnim lekovima, nudi više od olakšanja kod prehlade i gripa. Naučnici su potvrdili da stimuliše stvaranje određenih belih krvnih zrnaca - neutrofila - u odbrani od zapaljenja, što podstiče organizam da proizvodi obilne količine sluzi. Ona takođe razređuje sluz efikasnije nego obična vruća voda.

U supu, pored korenastog povrća, dodajte jednu do dve glavice prepečenog crnog luka sa poslednjom žutom korom i dva do tri čena belog luka. Crni luk je odličan za respiratorne infekcije i smiruje kašalj, a beli luk je prirodni lek za podizanje imuniteta. Na kraju dodajte listiće svežeg peršuna koji pomaže u izlučivanju toksina.

Foto: Shutterstock

Otklonite zapušenje

Za brže smanjenje zapušenja kupite svež koren đumbira ili rena, izrendajte ga i pojedite malu količinu ili kupite ren u tegli i pojedite pola kašike. Da biste izbegli rizik od bola u stomaku, uzimajte ovaj narodni lek posle obroka. U istu svrhu poslužiće i čaj od đumbira.

Probajte i da pojačate supu ili čorbu sa malo tobasko sosa, čili paprikom ili vasabijem (ljuti sos od rena). Dodavanje bilo kojeg od ovih ljutih začina bilo kom jelu može da vam pomogne da slobodnije dišete.

Protiv zapušenosti u grudima poslužiće starinski lek u vidu kašaste obloge od slačice. Sameljite dve kašike semena slačice u prah (ili upotrebite četvrtinu šolje praha slačice), dodajte pola šolje brašna ili finog ovsenog brašna i taman toliko tople vode da se napravi pasta. Namažite sloj vazelina preko grudi da biste zaštitili kožu, a zatim nanesite pastu. Oštar miris pomaže da se otvore zapušeni sinusi, a toplota poboljšava cirkulaciju krvi i smanjuje zapušenost. Nemojte, međutim, ostaviti oblogu da stoji duže od 15 minuta, jer bi mogla da vam iritira kožu.
 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.