KARDIOLOG savetuje KAKO da SNIZITE krvni PRITISAK! Manje soli, više kretanja...

Prim. dr Živan Dimitrijević naglašava da su smetnje sa srcem mahom nasledne, ali ih je moguće odložiti i ublažiti ako smo vitki, fizički aktivni i nismo izloženi stresu

Kardiovaskularne bolesti se po učestalosti obolevanja i umiranja nalaze na prvom mestu svuda u svetu, a pitanje kako sniziti krvni pritisak bilo je najpretraživanije na Guglu protekle godine iz domena zdravlja. Prim. dr Živan Dimitrijević, internista spec. kardiolog sa Poliklinike "Tectum med Labor", naglašava da su smetnje sa srcem mahom nasledne, ali ih je moguće odložiti i ublažiti ako smo vitki, fizički aktivni i nismo izloženi stresu...

Masovno izbegavanje lekara

- Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, visok krvni pritisak je onaj gde je sistolni, odnosno gornji, veći od 140, a donji ili dijastolni veći od 90. To je najčešća kardiovaskularna bolest i bolest uopšte. Kad sam počeo da studiram medicinu, pre 45 godina, postojala je priča da kod 30 odsto odraslog stanovništva postoji visoki krvni pritisak koji je potrebno lečiti. Vremenom, to je moj utisak iz iskustva, taj procenat stigao je do 50 odsto. U svim stručnim svetskim časopisima govori se o tome da je hipertenzija u porastu, ali se niko ne izjašnjava o procentima. Na to sigurno utiče stres, kao i užurban i nezdrav način savremenog života - kaže prim. dr Živan Dimitrijević.

Ako i vi spadate u ovih 50 odsto potencijalno ugroženih, ne čekajte prve simptome, već sa navršenih 40 godina jednom mesečno, kod kuće, izmerite pritisak, savetuje doktor. 

Foto: Shutterstock

- I kad merenjem ustanove da imaju visok pritisak, ljudi, nažalost, masovno izbegavaju da odu kod lekara jer se plaše istine. Bez merenja, prvi znak koji ukazuje na hipertenziju jeste glavobolja, posebno potiljačna, potom vrtoglavica, blage smetnje s vidom i ukočen vrat. Takođe, ljudi koji nose naočare za korekciju vida imaju povišen pritisak u nešto većem broju nego ostali - naglašava kardiolog. 

Četiri osnovne stvari

Pritisak možete sniziti uz nekoliko jednostavnih promena načina života, a prvi je da stanete na vagu, poručuje doktor. 

Foto: Shutterstock

- Ako je vaš indeks telesne mase veći od preporučenog, obavezno skinite kilažu. Pored toga, smanjite so u ishrani. To ne znači da je treba svesti na nulu, ni to nije zdravo. So gubimo znojenjem, mokrenjem, te je treba nadoknaditi, ali ne i preterivati, kao što to često rade osobe sa hipertenzijom, što je statistički dokazano. Turšiju i kiseli kupus, recimo, koji su vrlo slani, mogu da isperu pre jela, a to je, inače, jedno od najčešćih pitanja koja mi pacijenti postavljaju u vezi sa hranom - objašnjava prim. dr Živan Dimitrijević.

Treća bitna stvar je kretanje, odnosno fizička aktivnost. Njen nedostatak je izdvojen kao poseban uzrok za sve kardiovaskularne bolesti i to je postala bolest moderne civilizacije.

Foto: Shutterstock

- Kad čovek obavlja fizičku aktivnost, angažuje se muskulatura, koja onda povlači krv da bi se snabdela kiseonikom i šećerom za svoj rad. To automatski smanjuje prosečni krvni pritisak u organizmu. To vam je, slikovito, kao kada jednu količinu vode stavite u više cevi, onda pritisak mora da bude manji. Preporučuje se kontinuirana, dozirana aktivnost, nećemo da vežbamo za Olimpijadu, jer vrhunski sport nije zdrav. Treba da budemo aktivni tako što ćemo da uposlimo što veće grupe mišića istovremeno, pešačimo, radimo sitne vežbice i slično, i to svakog dana - savetuje kardiolog, i dodaje:

- Kod onih koji imaju povišeni šećer u krvi preporučuje se adekvatna regulacija šećera, jer to takođe utiče na kvalitetno normalizovanje pritiska, a naveo sam nekoliko osnovnih stvari koje svako može da uradi za sebe, ne mora čak ni da ide kod doktora. 

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.