MOZAK NE MOŽETE DA PREVARITE Dijeta može da bude glavni razlog zašto ne mršavite

Mnogi stručnjaci tvrde da znaju tajnu mršavljenja, savetuju ljudima koji žele da izgube višak kilograma da izbegavaju određene namirnice, smanje unos hrane... Ali, čini se da mozak ne naseda na kalorijske ucene

I vrapci na grani znaju da je ishrana početak i kraj svake priče o zdravlju i dobrom telu. A mnogi se, sa namerom da smršaju, bilo iz zdravstvenih ili estetskih razloga, odlučuju na neku vrstu dijete, verujući da će ih ona dovesti do idealne težine.

Nažalost, većina dijeta obično dovodi do kratkoročnog gubitka težine koji nije održiv. Praksa je dokazala da ljudi često doživljavaju upravo suprotan efekat tokom ili nakon dijete – dobijaju na težini! Takve oscilacije težine mogu da budu izuzetno štetne za mentalno i fizičko zdravlje, a povezane su i sa povećanim rizikom od razvoja kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2 i visokog krvnog pritiska.

Saznajte kako nedovoljan unos kalorija može da podstakne debljanje i kako da izgradite zdrav odnos sa hranom i sopstvenim telom.

Bitka sa mozgom nije nimalo laka

Neurolog Stefan Gajnet, autor knjige "Gladan mozak", objasnio je za NBC Njuz kako telesnu težinu zapravo reguliše mozak. I kad god se ta težina previše promeni, mozak će intervenisati da ga vrati u prethodno stanje, odnosno u ono što misli da je prikladno. I kao što svako telo ima optimalnu telesnu temperaturu, koja, ako se značajno promeni, mozak aktivira odbrambeni sistem, tako svako ima određeni nivo telesne masti sa kojim je telo najsrećnije. Stoga, kada izgubite težinu, mozak dobija signal da počne da se bori da povrati izgubljenu masnoću.

Foto: Pixabay

Ovaj prirodni biološki proces je zapravo odgovor tela na gladovanje. Ako ne jedete dovoljno hrane, mozak pojačava osećaj gladi, a metabolizam se usporava da bi sačuvao energiju i iskoristio je za stvaranje zaliha masti. Drugim rečima, glad bukvalno može da vas umori.

Upravo zbog svega ovoga, Sandra Omot, neurolog i autorka knjige "Zašto nas dijeta deblja", tvrdi da ljudi koji praktikuju dijetu vremenom postaju sve izloženiji stresu, upadaju u zamke emocionalnog prejedanja i jedenja iz dosade.

Drugačiji pogled na hranu

Umesto dijete, mnogi stručnjaci, kao što su pomenuto dvoje, zagovaraju intuitivnu ishranu. To je pristup ishrani gde slušate svoje telo i hranite ga čime želi - ponekad je to kelj, ponekad je to parče kolača - i to u količinama koje najbolje odgovaraju njemu. 

Tačnije, glavna ideja ovog načina ishrane je da treba da jedete kada ste gladni i stanete kada ste siti. Međutim, koliko god ta teza zvučala jednostavno, ponekad nije lako utvrditi da li ste zaista gladni u određenom trenutku, jer vašem telu nedostaju hranljive materije, ili je u pitanju emocionalna glad, koju pokreće neka emocionalna potreba. Tako su tuga, usamljenost i dosada samo neka od osećanja koja mogu da izazovu žudnju za hranom i podstaknu prejedanje – što se posledično manifestuje kroz osećaj krivice i mržnje prema sebi.

Foto: Shutterstock

Iako vam može izgledati da na ovaj način težinu gubite sporije nego što biste to mogli klasičnom ishranom, važno je istaći da je jedna od glavnih prednosti intuitivne ishrane – koju verovatno ne biste postigli dijetom – bolje mentalno zdravlje. A to uključuje zdrav odnos prema hrani i pozitivan pogled na sliku sopstvenog tela.

Osim toga, budite svesni šta jedete i ograničite unos šećera jer on nema nutritivnu vrednost, a umesto toga se okrenite zdravim alternativama koje će stabilizovati vašu energiju i zadovoljiti  potrebu za slatkim.

Ne zanemarujte fizičku aktivnost

Jedan od ključnih principa intuitivne ishrane je kretanje. Naime, ako odlučite da primenite ovaj način ishrane u svoj život, morate što pre da otkrijete načine kretanja tela u kojima istinski uživate. To ne mora da podrazumeva svaki dan odlazak u teretanu, sate trčanja ili dizanje desetina kilograma tegova, jer nije važno samo sagorevati kalorije i gubiti kilograme, već osetiti energiju i snagu u sebi.

Foto: Shutterstock

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji fizička aktivnost ima značajne zdravstvene prednosti za srce, telo i um. Doprinosi prevenciji i lečenju zdravstvenih stanja kao što su kardiovaskularne bolesti, rak i dijabetes, smanjuje simptome depresije i anksioznosti i poboljšava razmišljanje, učenje i veštine prosuđivanja.

Nažalost, gledajući globalnu sliku, čak jedan od četiri odrasla muškarca i jedna od tri odrasle žene ne ispunjavaju preporučeni nivo fizičke aktivnosti. Takvi ljudi imaju 20 do 30 odsto veći rizik od prerane smrti u odnosu na one koji su aktivni. Zapamtite, čak i mala fizička aktivnost je bolja nego ne raditi ništa.