Prvi put nakon 200 godina Partenon možete videti bez skela - Pogled za pamćenje

Posle 200 godina, Partenon se ponovo ukazao svetu u punoj lepoti — oslobođen gvozdenih konstrukcija, stoji nad Atinom kao svedok trajanja, ponosa i tihe veličine koja je nadživela vekove.

Posetioci koji su se ovih dana popeli na stene Akropolja zatekli su prizor koji nijedna generacija pre njih nije videla - Partenon oslobođen okova restauracije, ponovo čist, skladan i veličanstven.

- Najmanje dve generacije nisu videle Partenon vizuelno slobodan - izjavila je grčka ministarka kulture Lina Mendoni, dodajući da je ovo trenutak istorijske simbolike za čitavu Grčku.

Uklanjanje poslednje gvozdene konstrukcije, koja je stajala na zapadnoj fasadi više od 20 godina, završeno je početkom oktobra.

Čudo koje traje od 5. veka pre nove ere

Foto: Shutterstock

Podignut u 5. veku p.n.e., Partenon je bio posvećen boginji mudrosti i zaštitnici grada, Ateni.
Njegovi stubovi, isklesani od belog penteličkog mermera, i dalje blistaju na suncu kao pre dve i po hiljade godina.

Vekovima je ovaj hram preživljavao ratove, zemljotrese, požare i eksplozije, ali je ostao simbol duhovne i umetničke moći antičke Grčke.

Pogled koji se čeka 200 godina

Foto: Shutterstock

Za Grke, ali i milione posetilaca iz celog sveta, ovo je trenutak vredan čekanja. Bez metalnih konstrukcija koje su decenijama skrivale delove fasade, Partenon sada pruža neometan pogled na savršene proporcije koje su vekovima služile kao uzor arhitekturi Zapada.

Turisti stoje u tišini, gledaju stubove koji se uzdižu prema nebu, a mnogi ne skrivaju emocije.
- Kao da gledamo lice boginje koje je ponovo otkriveno - čuje se jedan glas iz mase.

Nova obnova već na vidiku

Foto: Shutterstock

Ipak, prizor neće trajati zauvek. Ministarstvo kulture najavilo je da će radovi na konzervaciji hrama biti nastavljeni već u novembru, uz postavljanje novih skela na istočnoj strani.

Iako to znači da će deo fasade ponovo biti zaklonjen, trenutak koji se dogodio ovog meseca ostaće zabeležen kao kratki povratak u prošlost - trenutak kada je Partenon disao bez prepreka, baš kao u vreme Perikla.

Simbol večnosti

Sa visine Akropolja, gde vetar nosi miris mora i lavande, teško je ne osetiti poštovanje. Partenon više nije samo ruševina - to je priča o ljudskoj istrajnosti, o potrebi da se sačuva ono najlepše što je čovečanstvo stvorilo.

Možda će uskoro ponovo biti obavijen metalnim konstrukcijama, ali sada, makar na trenutak, svet ga je video onakvim kakav je bio namenjen bogovima - slobodan, tih i večan.

Akropolj u tišini

Foto: Shutterstock

U kasno popodne, kada se sunce spušta iza brda Likavitos, Partenon postaje zlatan. Svetlost klizi niz stubove kao da ih miluje. Ljudi ćute, telefoni se spuštaju, a vreme se, makar na trenutak, zaustavlja.

Ovaj prizor nije samo arhitektura - to je svedočenje o ljudskoj potrebi da stvara nešto uzvišeno.

Možda će sledećeg meseca ponovo postaviti skele. Možda će se mermer opet sakriti iza metala i radnika.

Ali oni koji su ga videli ovako čistog, tihog i dostojanstvenog, znaće da su svedočili nečemu što se događa jednom u 200 godina.

Partenon je, makar na tren, ponovo disao kao boginja kojoj je posvećen.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.