U ovom gradu su kuće 1 evro, a niko ne želi da ih kupi! Evo zašto je to tako (FOTO/VIDEO)

Prva prepreka je to što u ovom mestu mora da se zna ko je vlasnik ili naslednik, da bi se raspolagalo nekretninom.

 

 

Tokom poslednjih nekoliko godina, kuće u Italiji, koje koštaju samo 1 evro, izazvale su veliko interesovanje. Među strancima su posebno bile popularne napuštene kuće u gradićima Mesomeli na Siciliji i Cungoli u regiji Kampanija. 

Međutim, divan gradić Patrika, uopšte nije mogao da privuče kupce nekretnina.

Osamljeno srednjovekovno mesto sa jedva 3.000 stanovnika koje se nalazi južno od Rima, sa više od 40 imanja napuštenih početkom 20. veka, i dalje čeka nove stanovnike.

Smeštena na stenovitom platou sa pogledom na dolinu Sako u centralnoj Italiji, Patrika je idilično mesto, ali život ovde nije bio lak za lokalno stanovništvo u prošlosti.

Napuštene kuće i imanja

Mnogi su otišli u potrazi za svetlijom budućnošću, ostavljajući decenijama svoje domove praznim. U pokušaju da udahne novi život umirućem mestašcu, gradonačelnik Patrike Lučio Fjordalizo pokušao je da ponovi uspeh drugih italijanskih mesta koja su svoje prazne domove prodavala za jedan evro. Do sada bez uspeha.

- Prvo smo popisali sve napuštene kuće i uputili službeni poziv vlasnicima da prodaju svoje trošne porodične nekretnine, ali smo uspeli da prodamo samo dve kuće za po jedan evro - rekao je Fjordalizo za Si-En-En.

Dok lokalne vlasti u gradovima koji su ostali nenaseljeni zbog zemljotresa i drugih prirodnih nepogoda imaju nadležnost da prodaju napuštene kuće bez dozvole vlasnika, to nije slučaj u Patriki i drugim sličnim gradićima.

Prva prepreka koju gradonačelnik navodi je to što u ovom mestu mora da se zna ko je vlasnik ili naslednik da bi se raspolagalo nekretninom:

- Tek tada možemo da ponudimo nekretnine na prodaju – uz njihovu saglasnost, što proces čini veoma komplikovanim.

Fjordalizo objašnjava da je grad dobio "pozitivan odgovor" samo od 10 vlasnika nakon što je poslao javni poziv vlasnicima da se uključe u projekat

Foto: Youtube Printscreen/ RomeInsiderGuide

- Kuća od jednog evra - ali da su se povukli u poslednjem trenutku. Ostali nikad nisu odgovorili.

Javni poziv bez odziva

Fjordalizo smatra da su oni koji su se predomislili možda to učinili zbog problema sa drugim rođacima koji su imali udeo u vlasništvu iste imovine.

Napuštene zgrade u starim italijanskim gradovima ponekad su podeljene između više naslednika koji poseduju samo deo – poput kupatila, balkona, kuhinje – i, prema italijanskom zakonu, ništa se ne može prodati bez pismene saglasnosti svih naslednika.

U prošlosti je bio običaj da deca nasleđuju delove svoje porodične kuće, poput dela zemljišta, bunara i voćnjaka. Ali nije uvek garancija da će rođaci i dalje biti u dobrim odnosima ili biti u kontaktu uopšte.

- Pokušaji da se raspolaže ovakvim nekretninama mahom završava u ćorsokaku jer je većina rođaka koji dele istu imovinu u sukobu ili nisu mogli da se dogovore oko prodaje. Neki su jedva razgovarali ili poznavali jedni druge, mnogi žive u udaljenim gradovima ili inostranstvu - objašnjava gradonačelnik.

U nekim slučajevima, imovina nikada nije bila zvanično podeljena naslednicima, tako da je linija vlasništva prekinuta u nekom trenutku bez naznaka ko bi trebalo da bude vlasnik sada.

Pronalaženje potomaka vlasnika koji su već dugo u inostranstvu, uglavnom u SAD, Kanadi i Argentini i u međuvremenu promenili prezimena veoma je težak zadatak. Takođe, postoje i oni koji su imovinu prebacili na nove vlasnike koji nisu meštani, a da o tome nisu obaveštene nadležne gradske službe.

- To je kao da tražite iglu u plastu sena - dodaje gradonačelnik. Jedine dve napuštene kuće u Patriki koje su prodate u okviru ponude od jednog evra imale su jasnu vlasničku situaciju, tako da nije bilo potrebno tragati za rođacima četvrtog kolena ili čukununucima.

 

 

Porodične veze

U situacijama kada su porodične svađe u igri, rođaci bi mogli da odluče da ne prodaju svoj deo zbog pravnih pitanja vezanih za nasledne sporove, ili čak kao vid osvete.

Prvobitni vlasnici koji već godinama žive na drugom mestu možda su oprezni pri javljanju vlastima kako ne bi bili primorani da plaćaju zaostale poreze za svoju imovinu, kao i naknadu za odlaganje otpada, što je oko 2.500 evra godišnje, plus neplaćene račune za komunalije.

Još jedan razlog zbog kojeg projekat „Kuća za evro“ nikada nije zaživeo u ovom gradiću mogao bi da bude stanje napuštenih kuća. Neki objekti su previše zapušteni za prodaju, čak i kada du vlasnici spremni na to.

Stanovnik Patrike Đani Valeko i njegova dva brata odlučili su da napušteni dom svojih roditelja ponude za prodaju kako bi videli šta će se dogoditi, ali su ubrzo otkrili da je kuća daleko od poželjne.

- Mislili smo: Zašto ne bismo probali? Čak i da je samo za jedan evro, oslobodili bismo se gomile beskorisnog kamenja. Želeli smo da saznamo da li je neko zainteresovan da ga kupi - kaže Valeko.

- Bili smo svesni da se posle pola veka dom naših roditelja pretvorio u ruševine. Krov i većina zidova su se srušili, a sve je obraslo u travu i žbunje. Ostao je samo komad zemlje i ružna bašta u srcu istorijskog centra - jada se Đani Valeko.

Prema njegovim rečima, jedan od komšija koristio je deo kuće koji je u dobrom stanju za odlaganje svojih starih stvari.

- Tada smo shvatili da niko nikada neće kupiti kuću. To je loša investicija koja zahteva mnogo novca za obnovu kuće. Više vredi kupiti malu seosku vikendicu u okolini - navodi Valeko.

Srećom, nisu sve napuštene kuće u gradu koje bi mogle da se prodaju za evro u tako užasnom stanju, a neke od njih izazvale su interesovanje potencijalnih kupaca.

- Nekoliko stranaca je došlo zbog napuštenih nekretnina. Bilo je veliko interesovanje, ali nažalost nismo imali šta da im ponudimo - kaže gradonačelnik i dodaje da zainteresovanih ima i u SAD i u Evropi.

U međuvremenu, Fjordalizo pokušao je da smisli kako bi još mogao da privuče pridošlice.

Foto: Youtube Printscreen/ RomeInsiderGuide

Novi načini za oživljavanje grada

Gradske vlasti nedavno su finansirale renoviranje fasada nekih drevnih palata, što je navelo nekoliko meštana da u potpunosti preurede svoje stare porodične kuće i počnu da ih koriste nakon decenija propadanja.

Alesandra Paljarosi otišla je korak dalje i pretvorila vilu iz 1950-ih koju je nasledio njen muž u elegantan pansion pod nazivom „Patricija“.

- Popravili smo krov, kojeg praktično više nije bilo, i sredili unutrašnjost. Potez gradonačelnika nam je konačno dao dobar izgovor da u potpunosti obnovimo imovinu koja je tu beskorisno stajala - istakla je Alesandra Paljarosi, koja je koristeći nove poreske olakšice oživela lokalnu ekonomiju.

Oni koji odluče da pokrenu neki poslovni projekat, poput pansiona ili zanatskog butika u starom delu grada oslobođeni su plaćanja poreza na odnošenje smeća, reklamu i korišćenje javnog prostora na 10 godina i odobreni su im poreski krediti za troškove rekonstrukcije.

- Za male pansione to bi godišnje iznosilo ukupno otprilike 1.200 evra uštede poreza, što je značajan iznos novca - kaže Paljarosi.

Pravo na poreske olakšice imaju i stranci koji planiraju da se presele u Patriku i pokrenu mali biznis.

Zahvaljujući ovim olakšicama do sada su otvorena dva nova pansiona i jedan restoran.

Lokalni prodavac nekretnina Ilario Grosi, koji vodi agenciju za nekretnine, koja se nalazi u obližnjem gradu Čekano, kaže da je nekoliko američkih potomaka emigrantskih porodica nedavno posetilo Patriku da pogleda imanje.

Ali gradske kuće spremne za useljenje po ceni od 20.000 evra, pokazale su se privlačnijim.

- Postoji interesovanje, ali onda kada vide u kako su lošem stanju stare kuće, radije se odlučuju za stanove po principu ključ u ruke koji su već renovirani ili su potrebne samo manje popravke - dodaje Grosi.

- Dakle, mnogo je zgodnije kupiti jedan od ovih novijih stanova nego uzeti staru zgradu kojoj je potrebna kompletna rekonstrukcija i gde bi na kraju konačni trošak bio mnogo veći.

Uprkos ovim izazovima, Fjordalizo nije odustao od prodaje nekih od dugo zapuštenih kuća u gradu, čak i ako to znači da mora da pregovara sa zaraćenim rođacima, prenosi CNN.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.