Grad duhova vredan milione evra - vile u obliku dvorca, a evo zašto u njemu niko ne živi (FOTO)

Burdž Al Babas je luksuzni grad u Turskoj između Ankare i Istanbula u kojem je u 587 zamkova trebalo da žive oni sa najdubljim džepom.

Napuštenih gradova, takozvanih "gradova duhova" ima više širom planete, a ovo je priča o jednom takvom gradu koji se nalazi u Turskoj.

Grad dvoraca pod nazivom Burj Al Babas u severozapadnoj Turskoj (u blizini grada Mudurn) prvobitno je sagrađen da privuče strane goste. Nakon što je izgrađeno više od 500 istih vila u obliku dvorca i uloženo preko 200 miliona evra u projekat, došlo je do naglog pada turske privrede.

Foto: Shuterstock

Večna pustoš

Situacija je takva da je danas prazno 587 vila, a Burdž Al Babas nazivaju „gradom duhova”. Iako kule podsećaju na Diznilend, daleko je od čuvenog zabavnog parka. Pre svega zato što je u najpoznatijem zabavnom parku na svetu večita gužva, a ovde – večna pustoš koja podseća na ekonomske nevolje u kojima se zemlja našla.

Projekat je počeo 2014. godine kada su braća Jerdelen i Bulent Jilmaz, građevinski preduzetnici iz Istanbula, krenuli u realizaciju ambicioznog plana. Prilikom kreiranja dizajna bili su inspirisani svojim rodnim gradom. Tako da vile imitiraju znamenitosti Istanbula – kulu Galata i Devojačku kulu.

Nepogrešiva formula?

Izabrali su i dobru stratešku lokaciju. Mudurn je poznato lečilište puno termalnih izvora, pa bi obližnji izvori u regionu napunili hidromasažne kade u svakom domu i obezbedili grejanje za podno grejanje.

Prvobitni plan je uključivao 700 vila za koje se očekivalo da privuku strane kupce, koji odmaraju u Turskoj zbog njene mediteranske klime. Kuće su prodavane po 350 do 500 hiljada evra, u zavisnosti od lokacije – cena koja je odgovarala imućnijoj bliskoistočnoj klijenteli.

Planiran je i tržni centar, kao i bašte i jezera na celom imanju od 250 hektara. Projekat je u početku bio uspešan. Od planiranog broja vila, oko 350 prodato je kupcima iz Katara, Bahreina, Kuvajta, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Saudijske Arabije.

Međutim, nisu svi bili zadovoljni. Neki lokalni stanovnici bili su frustrirani što su tvorci odstupili od tradicionalne arhitekture u otomanskom stilu Mudurnua, dok su drugi brinuli da bi razvoj oštetio obližnje šume.

Foto: Shuterstock

Budućnost grada duhova

Međutim, došlo je do zemljotresa na globalnom finansijskom tržištu, cene nafte su pale, a mnogi potencijalni kupci odustali su od nekretnina. Ovo, zajedno sa rastućom inflacijom u Turskoj, političkim previranjima i ekonomskim padom, navelo je investitore da podnesu zahtev za bankrot, zaustavljajući projekat 2018.

Ostalo je 587 završenih domova i oko 30 miliona evra duga.

Braća su 2019. godine dobila dozvolu da završe izgradnju ugovorenih kuća nakon što je njihov stečajni nalog poništen, ali je pandemija koronavirusa ponovo sve zaustavila.

Foto: Shuterstock

Ceo projekat je tada kupila multinacionalna američka korporacija, koja će pokušati da spasi ovaj grad, ali za sada ima još nizova napuštenih trospratnih dvoraca. Kako infrastruktura nikada nije završena, kuće su trenutno neuseljive.

Danas napušteni grad privlači samo radoznale posetioce koji žele da zavire i dožive ovo mesto.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.