TESTENINA na STO NAČINA! Kako je nastala PRVA PASTA, plus 4 SJAJNA RECEPTA!

Zbog svog neutralnog ukusa odlično se slaže s raznim sosovima, naći ćete je u supama, čorbama, raznim salatama, kao slojeve lazanja sa mesnim ili povrtnim nadevima, pa čak i u desertima

Sveža ili suva, duga ili kratka, ravna ili raznih oblika, u jednoj ili više boja, punjena... testenina ili kako je Italijani nazivaju pasta dolazi u više od 100 različitih vrsta. Zbog svog neutralnog ukusa odlično se slaže s raznim sosovima, naći ćete je u supama, čorbama, raznim salatama, kao slojeve lazanja sa mesnim ili povrćnim nadevima, pa čak i u desertima. Špageti, rigatoni, farfale, pene, tortelini, ravioli, fusili, kapelini, makaroni, taljatele... ono što spaja svaki oblik je najpopularniji od svih sosova, onaj na bazi paradajza.

Na suvo

Pasta ili testenina je grupni naziv za sve specijalitete od rezanog ili sušenog testa, pripremljenog od brašna, jaja, soli i vode. Jede se u celom svetu, a pretpostavlja se da joj je kolevka Italija ili Kina. Postoji više teorija o njenom nastanku i poreklu, uključujući i onu po kojoj je Marko Polo doneo pastu u Italiju, nakon povratka iz Kine 1295. godine. Sigurno je da je bio oduševljen finoćom izrade kineskih rezanaca od pirinča, ali je teorija po kojoj je on iz Kine doneo veštinu pravljenja paste - odavno napuštena.

Foto: Shutterstock

Verovatnije je da za nastanak paste Italijani, ipak, treba da zahvale Arapima, barem kada su dugi rezanci u pitanju. Prve dugačke rezance koji se kuvaju u vodi doneli su na Siciliju arapski osvajači u 7. veku. Suvi, otporni na buđ i uvek spremni da nahrane vojsku, rezanci su bili idealna hrana za duga putovanja brodovima, kojima su Arapi dolazili na Siciliju. Uskoro je Palermo, tada arapska kolonija, postao poznat po testenini u obliku dugih rezanaca. U to vreme špagete su se jele bez ičega. Za sočnost današnjih jela sa pastom odgovoran je Bonvičino, italijanski kulinarski genije, koji je tokom vremena osmislio bezbroj sosova, ali i oblika same paste.

Sa paradajzom

Za najpopularniji od svih sosova Italijani su morali da čekaju sve do 16. veka, kada su Španci iz novootkrivene Amerike doneli najvažniju biljku u istoriji paste, bez koje su današnje špagete gotovo nezamislive - paradajz. Prvi pisani recept za pastu u paradajz sosu, potiče tek iz 1839. godine.

Foto: unsplash.com

Današnju planetarnu popularnost špagete, lazanje i ostale testenine duguju italijanskoj emigraciji u Americi. Italijani, koji su masovno došli u Ameriku oko 1900. godine, doneli su sa sobom i popularne recepte za špagete kakve se danas jedu u celom svetu. Pasta je tako postala deo američke, a time i pop kulture, i rezancima više niko nije mogao da stane na put.

"Al dente"

Sušena pasta se pravi isključivo od krupnog brašna pšenice durum, vode i soli, dok se u domaću dodaju jaja (bez vode). Ako se sami odvažite da umesite pastu, za 4-6 osoba su vam dovoljne dve šolje brašna, a bitno je da pamtite da vam na svake pola šolje (brašna) treba po jedno jaje. Mašinica za pastu je u tom slučaju dobra investicija.

Foto: Shutterstock

Kada je reč o kuvanju, u vodu se stavlja dosta soli (Italijani kažu da treba da bude slana kao more) i ništa više. Ne dodaje se ulje, a ni ispiranje hladnom vodom ne dolazi u obzir, osim ukoliko ne kuvate testeninu za salatu koja će se jesti hladna. Pasta nikako ne sme da bude prekuvana, već "al dente", kako bi Italijani rekli. To znači da je skuvana, ali još uvek žilava pod zubima. Sveža pasta kuva se znatno kraće nego sušena - čim ispliva na površinu, vreme je za hitno ceđenje.

RECEPTI:

Foto: Shutterstock

Taljatele sa ćufticama

Sastojci: Za ćuftice: 250 g mlevene svinjetine, 250 g mlevene junetine, jaje, čen belog luka, kašičica origana, kašičica soli, malo crnog mlevenog bibera, 3 kašike prezli, 2 kašike sitno rendanog tvrdog sira. Za paradajz sos: manja glavica crnog luka, 2 čena belog luka, kašičica origana, ulje, 700 ml soka od paradajza (pelata), 0,5 dl vode, prstohvat smeđeg šećera, so, biber. Plus pakovanje taljatela.
Priprema: Sastojke za ćufte stavite u posudu i dobro ih izmesite rukama. Kada je smesa dobro umešena pravite male ćufte veličine oraha i odlažite ih na poslužavnik. Kada upotrebite svu masu, odložite ćufte u frižider. Crni i beli luk stavite u blender i isitnite da bude kao kaša ili sitno iseckajte. Na ulju u dubljoj posudi dinstajte ovu mešavinu. Dodajte paradajz, a zatim hladnu vodu s malo smeđeg šećera, origana, soli i bibera. Kuvajte 10 minuta. Ubacujte ćuftice jednu po jednu. Ne mešajte dok ne promene boju, od ružičaste u smeđu, jer će se raspasti. Kuvajte na tihoj vatri 20 minuta. Po želji dodajte još soli i bibera. Skuvajte taljatele i prelijte ih sosom sa ćufticama.

Foto: Shutterstock

Lazanje sa spanaćem

Sastojci: 500 g listova za lazanje, 500 g spanaća (opran, očišćen i osušen), 700 g rikota sira, 500 g mocarele, 200 g gorgonzole, 100 g parmezana, 3 jajeta, luk, 2 čena belog luka, ulje, pola kašičice muskatnog oraščića, so i biber. Za bešamel sos: 1.2 l mleka, 60 g putera, 60 g brašna, kašika blagog senfa, so i biber.
Priprema: Za bešamel, kuvati brašno u zagrejanom puteru dok ne porumeni. Postepeno dodati mleko i mešati dok se sos blago ne zgusne. Začiniti senfom, solju i biberom. Prodinstati fino naseckani crni i beli luk. Preliti spanać kipućom vodom, ostaviti da se ohladi pod hladnom tekućom vodom i dobro ocediti, gnječeći ga rukama. Sitno iseckati. Pomešati spanać sa narendanim parmezanom, smrvljenom gorgonzolom i rikotom. Dodati prženi luk, jaja, muskatni oraščić, so i biber. Kašikom izvaditi malo bešamel sosa, na dno pleha. Staviti jedan sloj listova lazanje odozgo. Preliti bešamel sosom, poprskati delom smese od spanaća i složiti kriške mocarele. Ponoviti postupak dok ne iskoristite sve sastojke. Na kraju staviti još jedan sloj listova za lazanje, bešamela i mocarele. Peći 40 minuta na 180 stepeni.

Foto: Shutterstock

Zapečeni kaneloni

Sastojci: 12 kanelona. Za fil: 300 g mlevenog mesa, glavica crnog luka, čen belog luka, 2 kašike ulja, biber, so, bosiljak. Za bešamel sos: 20 g putera, dve ravne kašike brašna, 0,5 l mleka ili više da se dobije ređi sos, so, biber, rendani muskatni oraščić. Za paradajz sos: 200 ml paradajza pasata ili rustica, malo soli, bosiljak, origano, beli luk u prahu.
Priprema: Na ulju propržiti beli i crni luk, dodati meso, začiniti i dinstati dok meso omekša. Puter istopiti, dodati brašno, propržiti i naliti mlekom, pa kuvati da se dobije gladak ređi sos. Začiniti po ukusu. Paradajz pomešati sa začinima. Kad se mesni fil prohladi, sipati u pleh malo bešamela, kanelone punjene mesnim filom, bešamel, paradajz i odozgo posuti seckanom mocarelom. Pokriti folijom i peći oko 40 minuta, a onda skinuti foliju i zapeći da porumeni.

Foto: Shutterstock

Makarone sa šećerom i prezlama

Sastojci: 250 g makarona, 5-6 kašika šećera, 10 kašika (oko 80 g) prezli, cimet, muskatni oraščić, anis u prahu, kardamom, orasi (opciono).
Priprema: Makarone skuvajte na klasičan način. Sklonite šerpu sa ringle i poklopljeno ostavite da odstoji dok vi pripremite prezle. U posebnoj šerpici, na malo ulja, propržite prezle na tihoj vatri, neprestano mešajući kako ne bi zagorele, već dobile lagano zlaćanu boju. Pred kraj dodajte i šećera po ukusu, pa sve izmešajte i sklonite šerpicu sa vatre. Odvojite malu količinu za posipanje odozgo. Makarone procedite, pa ih pomešajte sa proprženim prezlama. Servirajte ih u malim činijama, a odozgo pospite sa malo prezli, dodajte još malo cimeta, prstohvat kardamoma i slično i/ili mlevene ili usitnjene orahe. Poslužite toplo ili hladno.

TOPLA voda je KAO LEK! 5 razloga zašto je treba piti SVAKOG JUTRA!

SZO otkriva KADA NE TREBA da pijete KAFU! Ovo je rizik za RAK JEDNJAKA!