(VIDEO) NJENA KUĆA SE ZOVE "DOM NADE"! A posao joj je da daje ljubav SMRTNO bolesnim i napuštenim bebama!

Kuća ove žene zove se "Dom nade", a njeno ime je Kori Salčer. Ona je bivša perinatalna sestra iz Viskonsina, koja ima svoje osmoro dece, a počela je da usvaja bolesne bebe 2012. godine. U pitanju su mališani iz porodica koje su se teško nosile sa medicinskim stanjem svojih beba

Prva beba, koju su Salčerovi udomili, zvala se Emalin, i živela je 50 dana pre nego što je umrla dok ju se Kori ljuljuškala u naručju. Od tada, Salčerovi su u misiji da se brinu za što više beba.

- Ova priča jeste tužna, ali ako je to sve što neko vidi, onda je 95 odsto sve radosti nestalo. Kada je moja mlađa sestra Ejmi bila beba preležala je meningitis. Ostala je fizički i mentalno hendikepirana i roditelji su je odveli u dom za bolesnu decu.  Kada je imala 11 godina, odlutala je iz doma na obližnji golf teren, gde se udavila u bari - priča Kori i priča o korenima želje da brine o smrtno bolesnima.

- Dok sam radila kao sestra, najviše sam volela rad sa majkama i novorođenčadi. Shvatila sam da ima mnogo pacijentkinja koje dođu da se porode, a kući odu bolne i praznih ruku umesto da grle bebu, koju su izgubile još u materici ili odmah po rođenju. Mnogo sam želela da pomognem tim porodicama i tako je nastala organizacija “Nada posle gubitka”. Nijedna beba, ma kako joj život bio kratak, ne treba da leži sama, u ćošku i da je niko ne zagrli i uzme u naručje za to kratko vreme - smatra Kori.

U avgustu 2012. godine, Salčerovi su primili telefonski poziv. Pitali su ih da li mogu da prime dvonedeljnu bebu koja nije imala ime i o kojoj niko nije brinuo. Doktori su rekli da za nju nema nade, jer je rođena bez desne hemisfere mozga. Bila je u vegetativnom stanju, bez sluha i vida. Nazvali su je Emalin.

- Emalin je proživela više za 50 dana nego mnogi ljudi za ceo jedan život. Stalno smo je držali i svuda je vodili s nama. A onda je došlo veče kad sam videla da Emalin “odlazi”. Svi su bili kod kuće, držali je i ljubili. Moj muž ju je ušuškao u naručje i pevao joj. Na kraju, s njom smo ostale moja ćerka Čeriti i ja. Umotala sam je u ćebence, držala je na grudima i pevala. Odjednom sam shvatila da ne čujem kako diše. Otišla je slušajući moje otkucaje srca. Nije patila, nije bila u bolovima i sigurno da nije bila sama. U početku je bilo bolno, ali polako rane su počele da zaceljuju i počeli smo da razmišljamo da primimo još neku bebu - priča Kori. 

ZAKON NA KOJI SE ČEKALO 22 GODINE: Stop dečjoj hrani punoj šećera!

Oktobra 2014. godine u njihov život je ušao četvoromesečni Čarli.

- Deca sa takvim oštećenjem mozga umru do druge godine. Čarli je već na aparatima za održavanje i bio je oživljavan bar 10 puta protekle godine. Međutim, po preporuci doktora, sledeći put ga nećemo oživljavati. Pustićemo ga da ode. Volimo Čarlija neizmerno, vodimo ga u avanture s nama gde god možemo, a dobili smo i odobrenje za ogroman krevet tako da možemo da ga mazimo i ušuškamo se s njim dok je prikačen na cevi i mašine koje ga održavaju u životu - kazuje Kori.

STRAŠNO Zika virusom zaraženo preko 2.000 trudnica!

- Godinama sam želela da brinem o deci kao što su Emalin i Čarli. Kakav je dar biti deo života ovih beba, imati moć da im olakšate patnju, da ih volite i pazite iako za svoj trud čak ni osmeh ne dobijete! Dajemo sve od sebe, kada ova deca preminu i duša nas boli… - zaključuje Kori Salčer.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.