DA LI STE ZNALI DA SE POMOĆU BOJA MOŽE OTKRITI POREKLO?! Naučnici su došli do zanimljivog otkrića!

Grupa međunarodnih naučnika uspela je da poveže poreklo ispitanika sa osećanjima koje različite boje bude u njima

Rezultati studije pod nazivom A machine learning approach to quantify the specificity of colour–emotion associations and their cultural differences (Korišćenje mašinskog učenja za utvrđivanje specifičnosti asocijacije boja i osećanja i njihove kulturološke razlike), objavljena krajem septembra u časopisu Royal Society Open Science, pokazuju da osećanja koja različite boje izazivaju kod ljudi zavise od toga iz koje oni zemlje dolaze. Procenat tačnog povezivanja bio je oko 80 %.

DODALA CELE KOMADIĆE ČOKOLADE U KOLAČ MISLEĆI DA ĆE SE ISTOPITI, KAD ONO...A još je luđa priča o nastanku čipsa!

Grupa od osmoro istraživača sa nekoliko svetskih univerziteta imala je grupu od 711 ispitanika iz Kine, Nemačke, Grčke i Velike Britanije. Oni su najpre pročitali imena 12 boja, poput „zelena“ ili „tirkizna“ i to svako na svom jeziku, a potom su naznačili koju je od 20 ponuđenih emocija probudila koja boja, i koliko jako je boja bila povezana sa izazvanim osećajem. Boje koje su izazvale najviše emocija bile su crvena, crna i roze, dok su braon i ljubičasta budile slabije asocijacije. Crna je sve ispitanike asocirala na tugu, bez obzira na to iz koje zemlje dolaze, a crvena na pozitivne emocije poput ljubavi i zadovoljstva, ili negativne kao što su mržnja i bes.

Ono što je daleko zanimljivije jesu kulturološke razlike koje su kod nekih boja došle do izražaja. Tako su, na primer, Nemci braon boju više povezivali sa osećajem gađenja nego pripadnici ijedne druge zemlje, a Grci su bili jedina grupa koju ljubičasta boja asocira prevashodno na tugu. Bela boja je Kinezima budila prilično negativne asocijacije (tamo ljudi na sahranama tradicionalno nose belo), dok je žuta budila pozitivna osećanja kod svih, osim kod Grka.

NAJVEĆE OTKRIĆE DO SADA! Naučnici pronašli kosti MAMUTA STARE 14.000 GODINA! (VIDEO/FOTO)

Kako su naučnici došli do ovih rezultata? Oni su, naime, koristili jednu vrstu veštačke inteligencije – mašinsko učenje – koje koristi podatke ne bi li „istrenirali“ program da napravi korelacije koje nisu lako vidljive i očigledne ljudima. Tim kaže da studija pokazuje kako se ova tehnologija može upotrebiti za „pronalaženje smisla“ kod istraživanja emocija, što je polje gde su podaci često složeni i nijansirani, a retko crno-beli.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.