UKOLIKO RADITE OVO, ONDA IMATE LAŽAN OSEĆAJ SIGURNOSTI I KONTROLE! Psihoterapeut objašnjava kako da prepoznate ZNAKOVE anksioznosti

Anksioznost prema definiciji manifestuje se osećajem teskobe, straha od panike uz telesnu napetost i unutrašnji nemir, pa se ovakve osobe vrlo često osećaju kao da će da "eksplodiraju"

Psiholog i sertifikovani psihoterapeut Nada Marjanović objasnila je kakve mehanizme odbrane koristimo svakodnevno kako bismo ublažili anksioznost.

Ovo su mehanizmi:

Preterani perfekcionizam i rad nam daju lažni osećaj sigurnosti i kontrole. Preterano informisanje nam daje utisak lažne bezbednosti jer što više znamo, to možemo manje biti neprijatno iznenađeni.

Preterano planiranje je jhedan od tih mehanizama jer ako preterano planiramo, "ništa ne može dapođe po zlu".

Takođe, izbegavanje onoga što nas frustrira obezbeđuje zonu konfora. Isto tako restrikcija hrane nam daje osećaj kontrole svog života.

Foto: Shutterstock

 - Naravno, postoje i mehanizmi prevladavanja stresa koji su zdravi. Oni obično održavaju "naše sisteme" u balansu. Ipak, ono što je preterano - izlaže naš organizam kontinuiranom stresu protiv kog on nema sposobnosti da se bori. Nismo evoluirali toliko da možemo da se nosimo sa dugoročnim, kontinuiranim pritiscima na zdrav način.

Zato gore navedene strategije mogu delovati efikasno, kao da daju doživljaj sigurnosti i kontrole, ali one zapravo ne oslobađaju od stresa, niti dozvoljavaju pravi oporavak. Ono što našem umu (i telu i kogniciji i nesvesnom) zaista treba je pravi odmor i oporavak. Ono što može biti od pomoći je implementacija svesti u svakodnevne mehanizme odbrane, zajedno sa opštom somatskom svešću o tome kako nam je u ovim stanjima, i pružanje sebi gratifikacije potreba; a ne grube restrikcije - navela je Marjanović.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.