REDOSLED ROĐENJA DECE oblikuje KARAKTER! Psiholog otkriva ko bolje PROLAZI u životu!

Najstarija deca su ambicioznija, srednja više okrenuta ka prijateljima, a najmlađa manipulatori. Drugoređenima je najteže, jer su u procepu između prvog i trećeg, kaže dr Radmila Kostić

Redosled dece u porodici, kao i njihov broj utiče na formiranje karaktera, želje za učenjem, a kasnije i na uspeh u poslu i visinu zarade, tvrde stručnjaci. Prvorođena deca uglavnom imaju više samopouzdanja i lakše se izražavaju od ostale dece, imaju više mašte i veruju u sebe, a slične karakteristike imaju još samo jedinci, mišljenja je dr Radmila Kostić, specijalista higijene i psihijatrije.

Bez poređenja

- Kada govorimo o položaju deteta u porodici on je pre svega zavisnički. Dete zavisi od svojih roditelja i oni su za njega alfa i omega postojanja. Osim toga, detetov položaj zavisi od toga da li raste u normalnoj ili rasturenoj porodici. Kod porodica s jednim detetom postoji opasnost da se formira takozvani egoistički karakter - karakter usmeren na sebe, u situacijama kada je dete previše zaštićeno. U porodicama s više dece često smo svedoci da su deca međusobno vrlo različita i te različitosti treba poštovati. Porediti decu jedno s drugim javno, putem kritike treba maksimalno izbegavati – savetuje dr Radmila Kostić.  

Foto: pexels.com

Podela pažnje

Prvo dete ima nepodeljenu pažnju dok ne dođe još jedno. Uz njega smo po 24 časa, danju i noću, osluškujemo ga kako diše, pratimo svaki njegov korak, skačemo na svaki mig i dajemo mu svu ljubav i pažnju ovoga sveta. Kroz njega se učimo kako da budemo roditelji i svako iskustvo s njim je novo i nepoznato. Na neki način i ono samo trasira put kojim će se kasnije kretati i ostala deca, objašnjava dr Kostić.

S drugim je druga priča. Ono se vaspitava opuštenije i spontanije i kod njega više nema iznenađenja. Pažnja se sada preusmerava na njega, ali ni u približnoj količini kao kod prvog deteta. Ali to za njega ne mora da bude ništa loše…

Foto: pexels.com

- Prvom detetu se poklanja najveća pažnja. Drugo oseća da je drugo i bori se za status prvog. Drugo dete je najambicioznije i vodi borbu za dokazivanjem. Treće se najviše mazi; ono je ljubimac kako roditelja, tako i prvog deteta. U ovoj konstelaciji drugoređenima je najteže, jer su u procepu između prvog i trećeg deteta. Kod njih je najteže prepoznati afinitete odnosno talente, a koje treba pustiti da se razvijaju individualno. Roditelji utiču na to da se deca međusobno vole, a osim prvorođenih, favorizuju se i muška deca – objašnjava naša sagovornica.

Ko vlada svetom?

U svojoj knjizi “Zašto prvorođeni vladaju svetom, a mlađa deca žele da ga promene” australijski psiholog i stručnjak za roditeljstvo Majkl Gros, tvrdi da su prvorođeni uglavnom ambiciozniji i uspešniji od svoje braće i sestara. Svoju ambicioznost pokazuju i u izboru zanimanja odlučujući se vrlo često za “ozbiljne” profesije, poput medicine i prava.

Foto: Shutterstock

Za razliku od njih, srednja deca su po pravilu opuštenija, više usmerena na prijatelje i društvene kontakte nego na karijeru, dok ona najmlađa često pokazuju karakteristike manipulatora koji uvek nastoje da sprovedu svoju volju. Ovaj autor savetuje da prvorođenima treba dati što više podrške, srednjoj deci treba pokazati da vas uvek zanima šta rade dok najmlađu decu treba učiti odgovornosti.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.