Ko je zadovoljniji životom? Oni koji štede ili oni koji troše? Rezultati istraživanja će vas iznenaditi

Istraživanje je pokazalo da su oni koji troše više novca zadovoljniji svojim životom, ali su oni koji štede - mudriji.

Istraživanje koje je obuhvatilo 2.000 američkih kupaca pokazalo je da 56 odsto Amerikanaca sebe smatra 'potrošačima' - troše novac na stvari koje zaista žele, dok 34 odsto  sebe smatra 'štedišama' koji neće kupiti neku stvar sve dok ono što žele ne bude na rasprodaji ili im ne postane neophodno.

Takođe, 10 odstto ispitanih je tvrdilo da nisu ni jedan ni drugi tip kupaca, prenosi New York Post.

Možda i nije iznenađujuće što se pokazalo da potrošači troše više novca na ono što nije osnovno u poređenju sa štedišama. 

S druge strane, utvrđeno je da štediše manje od svog ukupnog prihoda izdvajaju za kupovine koje nisu neophodne.

Foto:  

Foto: pexels.com

 

U poređenju sa štedišama, pokazalo se da su potrošači zadovoljniji svojim odnosima, poslovnim životom i ličnim životom.

Zanimljivo je da su potrošači takođe bili zadovoljniji svojim finansijskim životom nego štediše. Ali štediše mogu imati prednost kada je u pitanju upravljanje novcem – samo 29 odsto njihovog ukupnog godišnjeg prihoda se koristi za kupovinu, dok potrošači troše i do 38 odsto svog prihoda.

Istraživanje je takođe pokazalo da 59 odsto ispitanika „često“ i „uvek“ razmatra finansijski uticaj velikih kupovina pre nego što odluči da ih sprovede.

I uprkos njihovoj sklonosti trošenju, verovatnije je da će potrošači uzeti u obzir finansijski uticaj velike kupovine. Predmeti o kojima ljudi najviše razmišljaju želeći da ih kupe su lična elektronika (59 odsto), vozila (50 odsto) i aranžmani za putovanja (40 odsto).

Za 32 odsto potrošača oprema za fitnes ili rekreaciju je veoma često razmatrana kupovina, dok 34 odsto štediša verovatno planira budžet pre kupovine uređaja.

Foto: pexels.com

 

Pre velike kupovine, ispitanici često razmišljaju o tome koliko će kupovina trajati (61 odsto), koliko će se nešto često koristiti (57 odsto) i da li će dobiti najbolju cenu (55 odsto).

Troje od desetoro ljudi razmatra dostupnost finansiranja ili opcija plaćanja tokom vremena pre nego što izvrše veliku kupovinu.

Velike kupovine se definišu kao „svaka kupovina“ koja u proseku premašuje 1.762 dolara.