Lepotica i zver su bili stvarni! Čuvena bajka je istinita tužna priča o čoveku vukodlaku kome su oduzeli decu kako bi bili maskote

Iza bajke "Lepotica i zver" krije se, kao i u većini slučajeva, prava priča o dvoje stvarnih ljudi, a njihova sudbina potresnija je od bilo čega što bi neki scenarista mogao da izrežira.

Prava "zver" u ovoj ljudskoj sudbini je Španac Pedro Gonzales, rođen na Tenerifima 1537. godine, u vreme kada je njegovo medicinsko stanje ljudima bilo neobjašnjivo. Patio je od hipertrihoze, odnosno, pojačane maljavosti. Danas imamo i uzrok i rešenje tog problema, a u ono vreme, Pedro je prosto bio poznat kao "šumski čovek" i zver.

Čudo prirode 

Za Pedra su njegovi savremenici verovali da je "divlji čovek", srednjevekovno evropsko mitsko biće koje je, prema legendama, aktivno uglavnom noću, napada ljude a ponekad jede i živu decu.

Preokret u Pedrovom životu nastaje kada je u kavezu, kao primerak "divljeg čoveka" predat kao poklon za krunisanje francuskom kralju Anriju Valoa.

Foto: wikipedia

Naravno, na krunisanju je nastao pravi cirkus, i svi su se tiskali da uživo vide primerak te zastrašujuže zveri. Potom je Pedro zatočen u dvorskoj tamnici gde je predat na ispitivanje tadašnjim vrhunskim naučnicima i lekarima. Vodeći ljudi nauke tada su shvatili - ne radi se ni o kakvom mitskom biću, već o 10-godišnjem detetu koji samo ima višak malja. Danas hipertrihoza nije toliko neuobičajena, a postoje i načini da se ovo stanje dovede u red. Međutim, u srednjem veku, malo je ljudi bolovalo od ove bolesti zabeleženo je svega pedesetak slučajeva, od čega je Pedro bio prvi slučaj poznat javnosti.

Foto: wikipedia

Budući da je Pedro bio tako redak primerak, imao je tu "čast" da postane posebno važan primerak bizarnosti u bogatoj kraljevskoj riznici. Kralj ga je i dalje posmatrao kao čudo prirode i nad njim je sprovodio eksperiment  slao ga je kod najboljih profesora tog vremena, pravio od njega pravog gospodina i promenio mu ime u neko koje zvuči "gospodskije". Tako je ubogi, neobrazovan Pedro rastao u izuzetnog, prefinjenog džentlmena po imenu Petrus Gonsalvus.

Petrus je bio, pokazalo se, izuzetno inteligentan i vrlo je brzo učio. Tečno je govorio tri jezika i uskoro je dobio vrlo važne pozicije na kraljevskom dvoru.

Divlji čovek zvezda na kraljevskom dvoru 

Kada je kralj Anri Valoa umro, njegova supruga, Katarina Mediči, poželela je da nastavi eksperiment i podigne ga na viši nivo. Zanimalo ju je kakvu bi decu mogao da ima "divlji čovek".

Dugo je birala ženu za svoj eksperiment, i odabrala ćerku jednog dvorjanina, lepu devojku koja se takođe zvala Katarina. Obavestila je i Katarinu i Petrusa da će biti venčani, ali ni mlada ni mladoženja nisu znali sa kim će stupiti u brak do samog venčanja.

Foto: wikipedia

Dvorski lekari špijunirali su ih prve bračne noći, uvereni da će se Petrus pretvoriti u nekakvu zver usled oslobođene seksualne tenzije i da je pitanje da li će Katarina to preživeti.

Međutim, Katarina se zaljubila u Petrusa. Živeli su u srećnom braku i slozi. Onda je usledilo razočaranje za Katarinu Mediči. Prva dva sina ovog para nisu nasledila očevu hipertrihozu. Onda su stigle"dobre vesti" za Katarinu naredna dvojica sinova i tri ćerke nasledili su pojačanu maljavost.

U međuvremenu, porodica Petrusa Gonsalvusa postala je prava atrakcija, a svi su posmatrani kao zvezde. Na sve to, Petrus je bio izuzetno obrazovan te su on, Katarina i deca putovali Evropom sve dok nisu rešili da se nastane u Španiji, gde ih je izdržavalo Vojvodstvo Parma. Međutim, nije se sve završilo kao u bajci - petoro dece koja su imala hipertrihozu morala su da budu prosleđena kao egzotični pokloni plemićkim porodicama. To je slomilo srce Petrusu i Katarini koji su se odselili da žive kraj jezera Bolsena u Italiji.

Tamo su poslednjih par godina života proveli u miru. Poslednje što se zna o Petrusu je da je prisustvovao krštenju svog unuka 1617. godine, a naredne godine je umro. Ketrin je preminula 1623. godine.