Ko ovde zaluta čeka ga pravi pakao! Ljudsko meso im je glavno na meniju - jedino mesto na svetu gde žive ljudožderi (FOTO)

Sigurno ste gledali filmove o zombijima i Hanibalu Lekteru tokom svog života, ali očigledno ste sebi govorili da sve ove strašne scene nisu ništa drugo do fikcija scenarista. Ali, izgleda da nije tako.

Ljudožderi u filmovima mogu da izgledaju preterano, ali oni postoje u stvarnom životu i ne samo u istoriji, već čak i sada.

Kroz istoriju, kanibalizam je bio strašni zločin u čovečanstvu.

Mnogi ljudožderi su to radili iz zadovoljstva, kao metoda osvete, ali mnogi kao kaznu takozvanim vešticama i kriminalcima.

Bio je široko prisutan u Amazoniji, afričkim plemenima u Kongu i nekoliko plemena na Novom Zelandu i Indiji. Čak i u modernim vremenima, mnogi kanibalistički zločini su se desili u civilizovanim društvima. Kao što je američki serijski ubica Džefri Damer koji je ubio i pojeo 17 žrtava između 1978. i 1991. ili nemački kanibal Armin Mejers, koji je ubio svoju žrtvu nakon što ga je upoznao i pojeo skoro 10 kg njegovog mesa u nedeljama nakon ubistva.

Ti strašni zločini desili su se u modernim društvima i to je ono što stvara jezu niz kičmu. No, ove tragedije se retko dešavaju u savremenom svetu, tako da ne treba brinuti.

Foto: profimedia

Ili treba...

Papua Nova Gvineja je poslednje geografsko mesto na svetu gde filmovi poput kanibalskih plemena još uvek žive na našoj planeti. Pleme Korovaj je pleme koje živi na jugoistoku Papue. Nisu otkriveni sve do 1974. godine kada je grupa zapadnih naučnika krenula u ekspediciju u to područje, a pre toga mnogi istraživači veruju da oni nisu shvatili da postoje drugi ljudi na svetu.

Oni grade svoje kuće od drvoreza (koje izrađuju) i palmi na visini od skoro 50 metara, da bi se zaštitili od rivalskih sela i predatora. Mnogi Korovaji veruju da uljezi nose demone i zle duhove i da ih treba sprečiti da uđu na njihovu teritoriju, iako su neki od članova tog plemena prošli taj mit nakon kontakta sa naučnicima i novinarima.

Kanibalistička kultura u plemenu je još uvek prisutna, jer veruju da svaka osoba oko njih za koju bi mogli da osete da ju je otela kakua demon na Korovajskom jeziku mora biti ubijena i pojedena.

Foto: profimedia

Stravičan događaj se obično dešava kada starešina u plemenu najstarija osoba počne sam da se moli i hipotetički čuje unutrašnje glasove koji mu govore koga je u plemenu uzeo demon, i praktikuje veštičarenje, zatim dovodi ljude iz plemena oko sebe i kaže im koja je ta osoba. Ubiju je, a onda starešina izvrši proces kasapljenja.

Ova strašna praksa se tu nije zaustavila. Pleme Korovaj uprkos njihovoj interakciji sa ljudima van plemena, poslednjih godina, mnogi od njih i dalje smatraju druge ljude van plemena lovom i đavolskim duhom koji se mora sprečiti da uđe na teritoriju.

Izveštaji navode da pleme još uvek praktikuje kanibalizam i moli se sa istim nasleđenim mitovima Vlasti u Papui Novoj Gvineji uvek upozoravaju turiste da sami ne pešače, a lokalni vodič iz hotela je uslov za bezbedno putovanje.

Uprkos tome, nema nedavnih prijavljenih incidenata u kojima je pleme nanelo bilo kakve povrede turistima. Preporuka je da turisti budu oprezni i da se pridržavaju uputstava tamošnjih vlasti za bezbedan odmor.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.