Zujanje u ušima vam ne da mira ni kad spavate? Naučnici objasnili vezu između tinitusa i sna

Tinitus i san su najgira moguća kombinacija, a neuronaučnici sa Oksforda su konačno objasnili zašto se zujanje u ušima pogoršava kada pokušavate da zaspite.

Taj subjektivni zvuk, koji čujete samo vi, bilo da je to šištanje, zujanje, kliktanje ili neki drugi iritantni šum može da bude stalno prisutan, ali i da se pojavi u naletima, baš onda kada ga najmanje očekujete. Najnovija istraživanja neuronaučnika sa Univerziteta u Oksfordu otkrivaju potpuno novi pogled.- mehanizmi koji upravljaju snom i tinitusom možda su isprepleteni mnogo dublje nego što se ranije verovalo, piše Science Alert. 

Istraživači sada tvrde da između sna i tinitusa postoji duboka, fundamentalna veza. Linus Milinski, sa Oksfordskog instituta za san i cirkadijalnu neuronauku, koji godinama proučava ove fenomene, izjavio je za Science Alert da su ga „izvanredne paralele između sna i tinitusa“ naterale da preispita sve što se do sada znalo.

On objašnjava da se i san i tinitus oslanjaju na spontanu moždanu aktivnost, samo što je san prirodno stanje koje obnavlja telo i um, dok je tinitus iscrpljujući i neprekidno uznemirujući. S obzirom na to da i dalje ne postoji efikasan tretman za subjektivni tinitus, proučavanje ovih sličnosti možda predstavlja jedini put ka novim i svežim pristupima lečenju.

Foto: Shutterstock

Fantomsko percipiranje nastaje kada mozak „prevari“ naše čulo sluha, vida, dodira ili mirisa, navodeći nas da doživimo nešto što zapravo ne postoji. Većina ljudi ovo iskustvo doživljava samo u snu, ali oko 15 odsto populacije živi tu „fantomsku realnost“ i dok je budna. Tinitus je pritom najčešći oblik fantomskog percipiranja i to uprkos činjenici da mu još uvek nisu pronađeni ni tačan uzrok ni efikasno lečenje.

Šta su tvorovi otkrili o vezi sna i tinitusa?

Ono što se dugo samo pretpostavljalo, sada je i naučno potvrđeno. Velika većina ljudi sa tinitusom pati i od poremećaja sna. Oksfordski tim je 2022. godine objavio prvi opsežan pregled koji je analizirao kako san utiče na tinitus i obrnuto. Njihova hipoteza je bila da spontani moždani talasi tokom dubokog ne-REM sna mogu privremeno potisnuti neuralne signale koji uzrokuju tinitus.

Da bi to proverili, naučnici su sproveli eksperimente na tvorovima, čiji je slušni sistem vrlo sličan ljudskom. Rezultati su bili jasni - tvorovi koji su razvili intenzivniji tinitus istovremeno su pokazivali i ozbiljnije poremećaje sna. Nakon izlaganja buci, problemi sa spavanjem i pojavljivanje tinitusa javljali su se paralelno, što je prvi put direktno ukazalo na povezanost ova dva stanja.

Foto: Shutterstock

Još zanimljivije, kod tvorova sa tinitusom primećena je preterana osetljivost moždane aktivnosti na zvuk. Ipak, čim bi konačno ušli u ne-REM fazu dubokog sna, ta hiperaktivnost je opadala. Drugim rečima, dubok san može privremeno „ugasiti“ tinitus tako što aktivira iste neuralne puteve, pružajući mozgu kratak, ali dragocen predah.

Za ljude koji žive sa tinitusom, ovo istraživanje ne donosi trenutno rešenje, ali prvi put pruža uvid u mogući put napred: razumevanje kako mozak obrađuje zvuke tokom sna i kako tu tišinu možemo koristiti kao alat, umesto da je doživljavamo samo kao želju kojoj se nadamo svake večeri.