"Svi se raduju, a vama nije do toga?" Psiholog Snežana Repac za Informer o skrivenoj prazničnoj depresiji

O prazničnoj depresiji, uzrocima. simptomima i načinima pomoći sebi i drugima za Informer.rs govorila je Snežana Repac, psiholog.

Iako se praznici najčešće predstavljaju kao vreme radosti, zajedništva i sreće, za mnoge ljude oni mogu biti emocionalno najteži deo godine. Umesto euforije, javljaju se osećaji tuge, praznine, pa čak i beznađa.

Psiholog Snežana Repac objašnjava da razlog često leži u snažno nametnutoj društvenoj slici praznika.

-Tokom praznika postoji već nametnuta konvencija da mora da vlada euforija, bezgranična radost, sreća, zasipanje poklonima i prekomerno trošenje. To postaje praznik u kome se ljudi dokazuju - koliko imaju i koliko mogu da potroše.

Za one koji se nalaze u finansijskim teškoćama, gubitku ili emotivno zahtevnom periodu, ovakva atmosfera može stvoriti osećaj isključenosti.

- Ljudi koji nisu u situaciji da mogu da prate taj tempo, iz bilo kog razloga, često se osećaju isključeno i izolovano.

Idealizovana sreća i stvarna usamljenost

Foto: Shuterstock

Praznici dodatno pojačavaju unutrašnje konflikte kod osoba koje su usamljene, emotivno iscrpljene ili prolaze kroz težak životni period.

- Ljudi koji nose neku svoju težinu ne mogu na silu da se uklope. Ta vrsta isključenosti iz društvenog trenda mnogima veoma teško pada - kaže Snežana Repac, psiholog.

Posebno su osetljive osobe koje su tokom godine doživele gubitke - razvod, smrt bliske osobe ili razdvajanje.

- Svaki praznik nas podseća da se deli sa nekim. Kada tih ljudi nema, praznici još više produbljuju osećaj praznine i tuge - dodaje ona.

Društvena očekivanja i mentalno zdravlje

Foto: Shutterstock

Prema rečima Snežane Repac, društvena očekivanja tokom praznika mogu dodatno pogoršati već postojeću anksioznost ili depresiju.

- Tokom praznika se glorifikuju moć, uspeh, kontrola nad životom i finansijska sigurnost. Oni koji ne mogu da isprate taj tempo često počinju sebe da doživljavaju kao neuspešne.

U takvim okolnostima, negativne emocije se mogu intenzivirati.

- Ako u čoveku već postoji mnogo tuge i bola, ne možemo očekivati da će se on na silu radovati. Ta očekivana sreća može otići u suprotnom pravcu i dodatno pojačati negativna osećanja.

Poseban izazov za osobe sa depresijom

Foto: Shutterstock

Praznici su naročito zahtevni za osobe koje imaju dijagnostikovanu depresiju.

- Depresiju prate smanjena volja i energija. Praznična brzina, gužve, noćni izlasci i stalna socijalna aktivacija mogu dodatno naglasiti osećaj ličnih ograničenja - kaže Snežana.

To može dovesti do povlačenja, ali i do impulsivnih ponašanja.

- Postoji veći rizik od impulzivnih reakcija, bilo prema sebi, bilo prema drugima, kroz konflikte, alkohol ili nepromišljene poruke - objašnjava ona.

Društvene mreže - dodatni pritisak

Foto: Shutterstock

Društvene mreže, naročito tokom praznika, često nude nerealnu sliku savršenog života.

- Na mrežama se stvara konkurencija, ko će lepše da izgleda, ko će više da potroši, ko će imati glamurozniji imidž - primećuje psiholog Snežana Repac.

Iako deljenje lepih trenutaka nije samo po sebi problem, psiholog upozorava na potrebu za merom.

- Opasnost je u tome da ne izgubimo svoju originalnost i da ne zaboravimo da nas drugi ne gledaju onako kako mi očekujemo - savetuje ona.

Kako da razmišljamo - da pomognemo sebi i drugome

Psiholog Snežana Repac ističe da postoji jedna jednostavna i zdrava misao koja mnogima može da pomogne tokom praznika, da je Nova godina, u suštini, samo jedan dan kao i svaki drugi. Kada se praznik ne doživljava kao društvena obaveza, u kojoj se mora biti u stalnom hajpu, povišenom raspoloženju i pojačanoj potrošnji, to može imati umirujući efekat - objašnjava ona.

Kako dodaje, važno je prihvatiti da čovek ne mora da bude deo svake slagalice, već da ima pravo na sopstvenu odluku i izbor, bilo da je "za" ili "protiv", jer je to relativna i lična stvar.

Repac naglašava da je najvažnije da svako poštuje svoje potrebe, želje i pre svega psihofizičko stanje da li je umoran, iscrpljen i da li bi dodatna slavlja mogla da ga još više iscrpe, kako emotivno, tako i finansijski, pa čak i da naruše neke važne odnose.

Prema njenim rečima, strah od izolacije često tera ljude da se izlažu preko svojih mogućnosti, iako treba imati na umu da će prilika za okupljanje uvek biti - danas je Božić, a dolazi i Srpska Nova godina.

Poruka psihologa

Foto: Shutterstock

Dok se praznici u javnosti slave kao vreme radosti i zajedništva, za mnoge ljude oni postaju emotivno najteži period u godini, jer nametnuta euforija, društvena očekivanja i sećanja na gubitke pojačavaju osećaje tuge, praznine i izolacije.

- Praznici ne moraju biti savršeni da bi bili vredni. Ako radost izostane, to nije lični neuspeh, već znak da emocije koje nosimo možda traže više pažnje i razumevanja nego uklapanje u nametnutu sliku sreće - ističe Snežana.

– Praznici nose priliku da realno sagledamo svoje mogućnosti, sopstvene domete i granice koje ne treba da prelazimo. Važno je da znamo koliko možemo da se angažujemo, koliko svoje kapacitete možemo da širimo, ali i gde je granica iza koje počinje preterivanje. Jer, upravo preterivanje narušava meru, a očuvanje mentalnog, duševnog i telesnog zdravlja treba uvek da bude na prvom mestu.

- Umesto da pokušavamo da se uklopimo u nametnutu sliku praznične sreće, važno je da svako od nas pronađe ono što ga zaista čini srećnim, u meri u kojoj može u tom trenutku. Praznici ne moraju izgledati isto za sve - mogu se slaviti tiše, skromnije ili drugačije, ali autentično. Kada dozvolimo sebi da živimo i slavimo u skladu sa sopstvenim emocijama i mogućnostima, tada praznici prestaju da budu teret i postaju prostor za lični mir i smisao - zaključuje ona.

BONUS VIDEO:

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.