Sedenje vam uništava srce, a to ne primećujete: Kardiolog otkriva šta morate da promenite

Sedenje duže od 8 sati dnevno sve više se prepoznaje kao poseban faktor rizika za srčana oboljenja. Kardiolog dr Sanjev je otkrio je kako dugotrajno sedenje može uticati na vaše srce.

Većina ljudi danas provede 8 do 10 sati sedeći. Rad u kancelariji, onlajn sastanci, putovanja, dostava hrane i kasnovečernje vreme provedeno ispred ekrana učinili su to uobičajenom pojavom. Lekari sada uočavaju posledice ovakvog načina života po zdravlje srca, piše Hindustan Times. 

Kako to utiče na srce?

Dr Sanjev je istakao da se, kada dugo sedite bez prekida, cirkulacija krvi usporava. Mišići ne sagorevaju šećere i masti kako bi trebalo. Vremenom to može dovesti do povišenog nivoa šećera u krvi, povišenih triglicerida i nižeg nivoa "dobrog" holesterola. Arterije takođe postaju manje elastične.

Usporena cirkulacija krvi takođe povećava rizik od stvaranja krvnih ugrušaka.

- Ovo sve češće viđamo, čak i kod mlađih odraslih osoba koje naizgled deluju zdravo. U svakodnevnoj praksi sve je više pacijenata u tridesetim i četrdesetim godinama koji dolaze sa problemima poput povišenog krvnog pritiska, holesterola i umora - istakao je dr Sanjev.

Sedentaran način rada je česta poveznica. Našem telu je potrebno kretanje. Bez njega trpe i srce i metabolizam.

Tri nova trenda koja dodatno pogoršavaju problem

🔷Dugi sati provedeni na video-pozivima: Mnogi ljudi tokom radnog vremena sede neprekidno 4 do 5 sati, bez pauze.

🔷Jedenje za radnim stolom: Naručivanje hrane i jedenje tokom rada znači još više sedenja i često lošiji izbor hrane.

🔷Problemi sa srcem u sve mlađem dobu: Nedostatak kretanja, loš san, stres i dugotrajno sedenje česti su kod pacijenata mlađih od 40 godina koji dolaze zbog problema sa krvnim pritiskom i holesterolom.

Foto: Shutterstock

Da li vežbanje uopšte pomaže?

Vežbanje je korisno i neophodno. Međutim, 30 do 45 minuta vežbanja ne može da nadoknadi 10 sati sedenja. Ključno je kretati se tokom celog dana, a ne samo jednom dnevno.

Znaci na koje treba obratiti pažnju

🔷Oticanje stopala i članaka predveče

🔷Otežano disanje pri penjanju uz stepenice

🔷Umor čak i nakon dovoljno sna

🔷Povišen krvni pritisak, šećer ili holesterol na kontrolnim pregledima

🔷Bol ili osećaj težine u listovima

Osobe koje imaju dijabetes, povišen krvni pritisak, gojaznost ili porodičnu istoriju srčanih oboljenja treba da budu posebno oprezne.

Šta možete da uradite ako vaš posao podrazumeva dugo sedenje?

Prekidajte periode sedenja: Ustanite na 30 sekundi svakih 30 minuta. Telefonske razgovore obavljajte stojeći.

🔷Prošetajte nakon obroka: Prošetajte 5 do 10 minuta nakon ručka i večere.

🔷150 minuta nedeljno: Brzo hodanje, vožnja bicikla ili neka druga fizička aktivnost u trajanju od 30 minuta, 5 dana nedeljno.

🔷Pazite šta jedete za radnim stolom: Izbegavajte često konzumiranje čaja, kafe i grickalica. Držite vodu i orašaste plodove pri ruci.

🔷Obavljajte godišnje kontrole: Proverite krvni pritisak, šećer u krvi, lipidni status (holesterol i trigliceride) i uradite EKG.

Foto: Shutterstock

Prema rečima dr Sanjeva, nemoguće je potpuno izbeći sedenje. Ali možete izbeći neprekidno sedenje. Nemojte jutarnji trening posmatrati kao opravdanje da ostatak dana provedete sedeći - oba su podjednako važna.

Mali koraci, poput hodanja, ustajanja i korišćenja stepenica, mogu pomoći zdravlju srca. Nemojte preskakati redovne kontrole zdravlja srca, naročito ako imate sedentaran posao, porodičnu istoriju srčanih oboljenja ili druge faktore rizika. Rano reagovanje može sprečiti ozbiljnije probleme kasnije.

BONUS VIDEO