Smrtonosni krvni pritisak: Ove promene mogu povećati rizik od smrti - Novo upozorenje lekara

Novo istraživanje, koje je predvodila dr Fariba Ahmadizar, pokazalo je da su veće oscilacije pritiska povezane sa povećanim rizikom od moždanog udara i smrti.

Novo istraživanje sprovedeno na više od 57.000 ljudi u Velikoj Britaniji pokazalo je povezanost velikih promena pritiska sa većim rizikom od moždanog udara i smrti.

Studiju je predvodila dr Fariba Ahmadizar sa Univerzitetskog medicinskog centra u Amsterdamu. Učesnici, prosečne starosti 55 godina, praćeni su nešto više od pet godina, a istraživači su analizirali različite vrednosti krvnog pritiska.

Tokom tog perioda 571 osoba doživela je moždani udar, 1.460 učesnika je preminulo, dok je kod 319 dijagnostikovana demencija.

Rezultati su pokazali da su veće oscilacije krvnog pritiska bile povezane sa većim rizikom od smrti, čak i kada su uzeti u obzir prosečne vrednosti pritiska, šećer u krvi i drugi faktori.

Foto: Shutterstock

Kod sistolnog pritiska, veća promenljivost bila je povezana sa 11 odsto većim rizikom od smrti, dok je kod dijastolnog zabeleženo povećanje od 8 odsto. Promene dijastolnog i srednjeg arterijskog pritiska bile su povezane i sa većim rizikom od moždanog udara.

Koje vrednosti su visoke, a koje niske?

Visok krvni pritisak:

🔷140/90 mmHg ili više

🔷često prolazi bez simptoma

🔷moguće tegobe su glavobolja, zamagljen vid, bol u grudima i zujanje u ušima

Nizak krvni pritisak:

🔷90/60 mmHg ili manje

🔷može proći bez simptoma

🔷mogu se javiti vrtoglavica, slabost, mučnina, zamagljen vid i nesvestica

Posebno važna kombinacija sa šećerom u krvi

Istraživači su analizirali i uticaj dijabetesa. Učesnici koji su imali dijabetes tipa 2 i velike promene sistolnog pritiska imali su 2,8 puta veći rizik od smrti u odnosu na osobe sa normalnim nivoom šećera i manjim oscilacijama pritiska.

Foto: Shutterstock

Kod ljudi sa predijabetesom i izraženim promenama sistolnog pritiska rizik je bio 62 odsto veći u poređenju sa grupom koja je imala normalan nivo šećera i stabilniji pritisak.

Ipak, autori naglašavaju da istraživanje pokazuje povezanost, a ne uzrok i posledicu. To znači da se na osnovu rezultata ne može zaključiti da bi samo smanjenje oscilacija krvnog pritiska automatski smanjilo rizik od moždanog udara ili smrti.

Za sada se u proceni rizika uglavnom posmatra prosečna vrednost krvnog pritiska, dok se njegove promene između merenja ne analiziraju rutinski.

Naučnici smatraju da bi to u budućnosti moglo pomoći u prepoznavanju ljudi sa većim rizikom, ali su potrebna dodatna istraživanja.

Studija nije utvrdila značajnu vezu između promenljivosti krvnog pritiska i demencije, prenosi Mirror.

Krvni pritisak ima dve vrednosti - sistolni, koji pokazuje pritisak dok srce izbacuje krv, i dijastolni, koji se meri dok se srce odmara između otkucaja. Redovno merenje je važno jer povišen pritisak često ne izaziva nikakve jasne simptome.

BONUS VIDEO