Šlog više nije bolest starijih: Lekari otkrivaju zašto raste rizik kod mlađih od 55

Ljudi između 20. i 54. godine danas imaju znatno veći rizik od moždanog udara nego generacije iste starosti pre skoro tri decenije, pokazala je nova studija.

Moždani udar zahteva hitnu reakciju jer nastaje kada se prekine dotok krvi do dela mozga. Bez dovoljno kiseonika moždane ćelije počinju da propadaju, a posledice mogu biti trajne i ozbiljne. Iako statistike pokazuju da se ukupna učestalost moždanog udara smanjuje, jedan trend posebno privlači pažnju stručnjaka, sve veći broj obolelih nalazi se među mlađim osobama.

Dvostruko veći rizik kod mlađih od 55 

Velika studija sprovedena u Sjedinjenim Američkim Državama pokazala je da ljudi između 20. i 54. godine danas imaju znatno veći rizik od moždanog udara nego generacije iste starosti pre skoro tri decenije.

Foto: Shutterstock

Istraživanje je obuhvatilo podatke o hospitalizovanim pacijentima sa područja šireg Sinsinatija i severnog Kentakija. Naučnici su analizirali šest vremenskih perioda, počev od 1993/1994. godine, pa sve do 2020.

Rezultati objavljeni u časopisu Neurology pokazali su zanimljiv paradoks. Ukupan broj moždanih udara tokom posmatranih decenija opao je, ali se starosna granica obolelih pomerila nadole. Kod mlađih odraslih osoba zabeležen je porast, a najčešći oblik bio je ishemijski moždani udar, koji nastaje zbog začepljenja krvnog suda u mozgu.

Visok pritisak najveći problem

Istraživači smatraju da ne postoji jedan jedini razlog za ovakav trend. Naprotiv, moguće je da se radi o kombinaciji više faktora koji su poslednjih decenija sve prisutniji među mlađom populacijom.

Posebno zabrinjava činjenica da se određena oboljenja koja povećavaju rizik od moždanog udara sve češće javljaju u mlađem životnom dobu.

Foto: Shutterstock

Među njima su: povišen krvni pritisak, dijabetes, povišen holesterol, gojaznost, srčana oboljenja, poremećaji srčanog ritma, uključujući atrijalnu fibrilaciju.

Visok krvni pritisak posebno je značajan jer često ne izaziva nikakve očigledne simptome. Osoba može godinama imati hipertenziju, a da toga nije svesna, dok krvni sudovi i srce trpe posledice.

Promene životnih navika

Promene životnih navika takođe mogu imati važnu ulogu. Manje fizičke aktivnosti, povećanje telesne težine i nezdravija ishrana doprinose razvoju bolesti koje su povezane sa moždanim udarom.

Stručnjaci upozoravaju i na upotrebu psihoaktivnih supstanci. U analiziranoj populaciji primećen je veći broj korisnika kanabisa, ali naučnici naglašavaju da trenutno nije moguće zaključiti da je upravo marihuana samostalno odgovorna za porast moždanih udara kod mlađih ljudi.

Sa druge strane, za stimulanse poput kokaina i metamfetamina postoji mnogo jasnija povezanost sa povećanim rizikom od moždanog udara.

Kako zaštititi zdravlje?

Prevencija ostaje jedno od najvažnijih oružja protiv moždanog udara, bez obzira na godine.

Stručnjaci preporučuju nekoliko osnovnih koraka: redovno kontrolisati krvni pritisak, održavati zdravu telesnu težinu, biti fizički aktivan, voditi računa o ishrani, kontrolisati nivo šećera i holesterola, dovoljno spavati, izbegavati cigarete i druge duvanske proizvode, razgovarati sa lekarom o upotrebi psihoaktivnih supstanci.

Foto: Shutterstock

Posebnu pažnju trebalo bi obratiti na krvni pritisak. Njegova kontrola može biti jednostavan, ali veoma važan način da se rizik smanji.

Osobe koje imaju epizode ubrzanog ili nepravilnog rada srca, kao i one sa porodičnom istorijom poremećaja srčanog ritma, trebalo bi da se posavetuju sa lekarom. U određenim slučajevima može biti potrebno ispitivanje kako bi se utvrdilo postoji li atrijalna fibrilacija.

Simptomi se ne smeju ignorisati

Moždani udar može da se dogodi i osobi koja je mlada i naizgled zdrava. Zato je važno prepoznati simptome i odmah potražiti pomoć.

Posebno treba obratiti pažnju na iznenadnu: asimetriju lica, slabost ili utrnulost ruke ili noge, naročito jedne strane tela, otežan ili nerazumljiv govor, probleme sa vidom, gubitak ravnoteže ili koordinacije, jaku i neuobičajenu glavobolju.

Kod sumnje na moždani udar ne treba čekati da simptomi prođu sami od sebe. Svaki minut je važan, a pravovremeno lečenje može značajno uticati na stepen oštećenja mozga i kasniji oporavak.

Strućnjaci poručuju da godine same po sebi nisu dovoljna zaštita. Kontrola pritiska, zdrave životne navike i pravovremeno reagovanje mogu značajno doprineti smanjenju rizika.

BONUS VIDEO