Lekari upozoravaju: Ovih 5 stvari svi imamo u kući, a mogu da izazovu rak

Predmeti koje svakodnevno koristimo u kući često deluju potpuno bezazleno, ali pojedini od njih mogu biti izvor hemikalija kojima smo izloženi iz dana u dan. Od sredstava za čišćenje do kuhinjskih posuda i nameštaja, određeni proizvodi sadrže supstance čiji se uticaj na zdravlje već godinama proučava.

Upravo zbog toga pojedini lekari pažljivo biraju šta unose u svoj dom.

Dr Džej Lutar, osnivač i medicinski direktor kompanije Lutanen Health, kao i instruktor na Medicinskom fakultetu Univerziteta Harvard, izdvojio je nekoliko kategorija proizvoda čiju upotrebu nastoji da svede na minimum.

Na potencijalne opasnosti upozorava i dr Daril Eber, radiolog i medicinski direktor ustanove 3T Radiology & Research.

Njihove preporuke odnose se na pet grupa predmeta i proizvoda koji se mogu naći u gotovo svakom domaćinstvu.

1. Agresivna sredstva za čišćenje i osveživači vazduha

Mirisna sredstva za dezinfekciju, sprejevi i osveživači prostorija mnogima su deo svakodnevne rutine. Ipak, njihova upotreba može uticati na kvalitet vazduha koji udišemo u zatvorenom prostoru.

Dr Džej Lutar upozorava da pojedini sastojci iz ovih proizvoda mogu doprineti zagađenju vazduha u domu.

O tome govori i pregled naučnih istraživanja iz 2024. godine, koji je ukazao da sredstva za čišćenje i dezinfekciju mogu povećati izloženost različitim zagađivačima u zatvorenim prostorijama, među kojima se nalazi i hloroform.

Foto: Shutterstock

Zbog toga dr Lutar izbegava dezinfekcione sprejeve, proizvode intenzivnih mirisa i osveživače koji se uključuju u električne utičnice i kontinuirano ispuštaju hemijske materije.

Umesto njih, za redovno održavanje higijene bira jednostavnija sredstva bez dodatih mirisa, dok sirće i sodu bikarbonu koristi za površine na kojima su pogodni. Jača dezinfekciona sredstva ostavlja za situacije kada su zaista neophodna.

Kada je reč o neprijatnim mirisima, njegov savet je da se ukloni njihov izvor, prostorija dobro provetri i, ukoliko postoji potreba, koristi odgovarajući prečišćivač vazduha.

2. Plastične posude u kojima čuvamo hranu

Još jedna stvar kojoj dr Lutar ne daje prednost jesu plastične kutije za skladištenje i podgrevanje obroka.

Razlog je mogućnost da određene hemijske materije iz plastike pređu u hranu. Među supstancama koje se posebno proučavaju nalaze se bisfenoli i ftalati, koji mogu uticati na hormonski sistem čoveka.

Poseban oprez potreban je prilikom zagrevanja hrane, jer visoke temperature, u zavisnosti od vrste materijala i načina korišćenja, mogu povećati oslobađanje pojedinih hemijskih jedinjenja.

Dr Lutar podseća i na međunarodne naučne klasifikacije pojedinih ftalata kao potencijalno kancerogenih, ali naglašava da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se preciznije utvrdilo koliki je stvarni rizik za ljude.

Foto: Shutterstock

Zbog predostrožnosti, za čuvanje namirnica i podgrevanje obroka radije koristi staklene posude, kao i one napravljene od nerđajućeg čelika.

3. Gasni šporeti bez dobre ventilacije

Kuvanje na gas može predstavljati dodatni izvor zagađenja vazduha u kuhinji, naročito ako prostorija nema odgovarajuću ventilaciju.

Tokom sagorevanja gasa mogu nastati različite štetne materije, među kojima je i benzen. Ova hemikalija poznata je po povezanosti sa povećanim rizikom od pojedinih malignih bolesti, uključujući leukemiju.

Na ovaj problem posebno ukazuje dr Daril Eber, radiolog i medicinski direktor ustanove 3T Radiology & Research.

Njegov savet je da se prilikom korišćenja gasnog šporeta obavezno vodi računa o provetravanju. Aspirator koji izbacuje vazduh izvan objekta može pomoći u smanjenju koncentracije zagađivača, a dodatno provetravanje kuhinje još je jedna korisna mera.

Za one koji razmišljaju o promeni uređaja, indukciona ploča predstavlja alternativu jer zagreva posuđe pomoću elektromagnetnog polja, bez sagorevanja gasa.

4. Nameštaj od iverice i drugih kompozitnih materijala

Kuhinjski elementi, ormari i police često se proizvode od iverice, šperploče i MDF ploča. Iako su ovi materijali praktični i pristupačni, pojedini proizvodi u svojoj proizvodnji koriste lepkove koji mogu ispuštati formaldehid.

Foto: Shutterstock

Reč je o hemijskom jedinjenju koje se dovodi u vezu sa povećanim rizikom od određenih vrsta malignih oboljenja, među kojima su rak nazofarinksa i leukemija.

Dr Daril Eber upozorava da oslobađanje formaldehida može biti izraženije kod novih komada nameštaja, posebno kada se nalaze u prostorijama sa povišenom temperaturom i vlagom.

Kao alternativu preporučuje nameštaj od punog drveta ili proizvode kod kojih je jasno naznačeno da imaju smanjenu emisiju formaldehida.

Ipak, važno je znati da svi komadi nameštaja od kompozitnog drveta nemaju isti sastav, niti oslobađaju jednake količine ove supstance.

5. Tepisi i nameštaj sa zaštitom od vode i fleka

Poslednja kategorija na koju lekari skreću pažnju jesu proizvodi koji imaju poseban premaz zahvaljujući kojem odbijaju vodu, masnoću i prljavštinu.

Takvi tretmani mogu sadržati PFAS jedinjenja, poznata i pod nazivom „večne hemikalije“, jer se veoma sporo razgrađuju u životnoj sredini.

Pojedine supstance iz ove grupe povezane su sa ozbiljnim zdravstvenim rizicima. Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) klasifikovala je perfluorooktansku kiselinu (PFOA) kao kancerogenu za ljude, dok je perfluorooktansulfonsku kiselinu (PFOS) svrstala u grupu potencijalno kancerogenih supstanci za ljude.

Foto: Shutterstock

Ipak, to ne znači da će svaki tepih ili kauč sa zaštitnim premazom izazvati zdravstvene probleme. Klasifikacija se odnosi na opasnost koju određena supstanca može predstavljati, dok stvarni rizik zavisi od nivoa izloženosti, njenog trajanja i drugih okolnosti.

Dr Lutar zato prednost daje proizvodima bez dodatnih hemijskih premaza za odbijanje fleka i vlage. Kada je moguće, bira prirodne materijale poput pamuka, vune, lana i svile.

Da li treba izbaciti sve ove stvari iz kuće?

Lekari naglašavaju da nema razloga za paniku niti za momentalno izbacivanje svih proizvoda koji sadrže određene hemikalije. Sama činjenica da se neka supstanca nalazi u predmetu ne znači da će njena upotreba automatski dovesti do razvoja bolesti.

Na stepen rizika utiču vrsta hemikalije, količina kojoj je osoba izložena, učestalost i trajanje kontakta, ali i individualne karakteristike organizma.

Ipak, postoje jednostavne navike koje mogu pomoći da se nepotrebna izloženost smanji, redovno provetravanje prostorija, pažljiv izbor sredstava za čišćenje, korišćenje staklenih posuda za podgrevanje hrane i informisanje o sastavu nameštaja i drugih proizvoda.

Suština nije u tome da svakodnevni život postane izvor straha, već da uz nekoliko razumnih promena stvorimo zdravije okruženje za sebe i svoju porodicu, prenosi health.com.

BONUS VIDEO