Ojačava organizam i briše upale k'o gumicom! Drevna biljka koju su koristili stari Egipćani obećava dug i zdrav život

Kopriva je od davnina bila osnovna namirnica u biljnoj medicini. Stari Egipćani koristili su ovu biljku za lečenje artritisa i bolova u donjem delu leđa, dok su rimski vojnici trljali koprivu kako bi se zagrejali.

Listovi koprive imaju strukturu nalik dlačicama koje žare, a takođe i izazivaju svrab, crvenilo i otok. Međutim, nakon što je prerađena u suplement, osušena, zamrznuta ili kuvana, kopriva se može bezbedno konzumirati.

Studije je povezuju sa brojnim potencijalnim zdravstvenim dobrobitima, mi vam navodimo samo neke od njih.

Sadrži mnoge hranljive supstance

Listovi i koren koprive pružaju širok izbor hranljivih supstanci, uključujući vitamine, minerale, masne kiseline, aminokiseline, polifenole i pigmente. Mnoge od ovih hranljivih supstanci deluju kao antioksidansi u vašem telu.

Antioksidansi su molekuli koji pomažu u odbrani vaših ćelija od oštećenja slobodnih radikala. Šteta prouzrokovana slobodnim radikalima povezana je sa starenjem, kao i sa karcinomom i drugim bolestima.

Istraživanja pokazuju da ekstrakt koprive može da povisi nivo antioksidansa u krvi.

Foto: pexels.com

Može da smanji upalu

Upala je način na koji se vaše telo bori protiv infekcija. Međutim, hronična upala može da nanese značajnu štetu. U brojnim studijama, kopriva je smanjila nivo višestrukih upalnih hormona ometajući njihovu proizvodnju.

U studijama na ljudima, čini se da primena kreme od koprive ili konzumiranje proizvoda od koprive ublažava upalna stanja, kao što je artritis.

Na primer, u jednoj studiji od 27 osoba, nanošenje kreme od koprive na područja zahvaćena artritisom značajno su smanjila bol u poređenju sa placebom.

U drugoj studiji, uzimanje dodatka koji je sadržavo ekstrakt koprive značajno je smanjilo bolove. Osim toga, učesnici su smatrali da bi mogli da smanje svoju dozu protivupalnih lekova protiv bolova.

Međutim, dosadašnja istraživanja su nedovoljna da bi se kopriva preporučila kao protivupalni tretman. Potrebno je više studija na ljudima.

Foto: pexels.com

Može da pomogne kod simptoma uvećane prostate

Do 50 odsto muškaraca u dobi od 51 i više godina ima uvećanu prostatu. Ta pojava se obično naziva benigna hiperplazija prostate (BPH). Naučnici nisu sigurni šta prouzrokuje BPH, ali može da dovede do značajne neprijatnosti tokom mokrenja.

Zanimljivo je da nekoliko studija ukazuje nato da kopriva može da pomogne u lečenju BPH.

Istraživanja na životinjama otkrivaju da ova moćna biljka može da spreči pretvaranje testosterona u dihidrotestosteron - snažniji oblik testosterona. Zaustavljanje ove konverzije može da pomogne u smanjenju veličine prostate.

Studije na osobama sa BPH pokazuju da ekstrakti koprive pomažu u lečenju kratkotrajnih i dugotrajnih problema sa mokrenjem - bez nuspojava. Međutim, nejasno je koliko je kopriva efikasna u poređenju sa konvencionalnim tretmanima.

Ekstrakt koprive pomoć kod polenske groznice

Polenska groznica je alergija koja uključuje upalu sluznice nosa. Istraživanje pokazuje da ekstrakti koprive mogu da inhibiraju upalu koja može da izazove sezonske alergije.

To uključuje blokiranje histaminskih receptora i zaustavljanje imunskih ćelija u otpuštanja hemikalija koje pokreću simptome alergije.

Foto: pexels.com

Ima uticaj na snižavanje krvnog pritiska

Visoki krvni pritisak je ozbiljan zdravstveni problem jer vas dovodi u opasnost od srčanih bolesti i moždanog udara, koji su među vodećim uzrocima smrti u svetu.

Kopriva se tradicionalno koristila za lečenje visokog krvnog pritiska.

Može da pomogne u kontroli šećera u krvi

Studije na ljudima i na životinjama povezuju koprivu sa nižim nivoima šećera u krvi. Zapravo, ova biljka sadrži jedinjenja koja mogu da oponašaju efekat insulina.

U tromesečnoj studiji na 46 osoba, uzimanje 500 mg ekstrakta koprive tri puta dnevno značajno je snizilo nivo šećera u krvi u poređenju sa placebom.

Uprkos obećavajućim nalazima, još uvek postoji premalo studija na ljudima o upotrebi koprive u kontroli nivoa šećera u krvi. Potrebno je više istraživanja.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.