Albanija tone u more! "To je smrtonosna mešavina!"

Više od 150 km jadranske obale, od ukupno 270, pogođeno je fenomenom porasta nivoa Jadranskog mora, što je najosetnije u Albaniji, piše italijanska Republika.

Zaštićena borova šuma je već devastirana, bungalovi opremljeni kao kiosci na plaži su uništeni, a ostrvo koje su Austrijanci posvetili Francu Jozefu I je nestalo.

Od Velipolja, gde talasi pretvaraju vekovnu borovu šumu u prah, do Golema, albanska obala je u očajnoj situaciji. Kriva je smrtonosna mešavina globalnog zagrevanja i haotične urbanizacije usled prekomernog turizma, ocenjuje Republika.

Porast nivoa mora utiče na celu planetu: Prema podacima NASA, prosečan nivo mora na Zemlji porastao je za 10 cm između 1993. i 2023. godine.

U Albaniji, gde je turizam doživeo eksploziju (sa 5,9 miliona posetilaca u 2018. na preko 10 miliona u 2023. godini), širenje hotela, restorana i barova na plaži takođe utiče na prirodu.

- Od 273 kilometra obale koju opliva Jadransko more, 154 km je pogođeno erozijom - sumira Besjana Šehu, specijalista za urbanističko planiranje, prenosi Frans pres.

Kod Velipolja, na krajnjem severu zemlje, more napreduje za preko pet metara svake godine i širi se više od 200 metara u šumu, ugrožavajući čitav ekosistem koji ne može da preživi u slanoj vodi. Na obali, borovi se bore da izdrže agresivne talase: desetine stabala leže nasukane na pesku, neka napuštena nakon burnih talasa poslednjih dana aprila.

Iako je ostrvo Franc Jozef, koje se nalazi na ušću reke Bune, još uvek vidljivo u turističkim vodičima i na mapama, ono je nevidljivo od 2012. godine: progutalo ga je more.

Foto: EPA

 

More postalo agresivno

Ostrvo, koje su austrijski kartografi nazvali 1870. godine u čast bivšeg cara, nastalo je kao rezultat plodnih aluvijalnih naslaga. Na nekih 150 metara od obale, njegovih 19,5 hektara bilo je prekriveno šumama i divljom vegetacijom.

Stanovnici Kunea, nekoliko kilometara južnije, takođe su zabrinuti. Iz godine u godinu, morske oluje se povećavaju, a obala sada podseća na groblje drveća.

- Zbog klimatskih promena poslednjih godina, more je postalo veoma agresivno, napredujući ka kopnu frenetičnom brzinom - upozorava Jak Đini, stručnjak za životnu sredinu iz Leže.

Progutani talasima, bunkeri koje je albanska komunistička diktatura izgradila duž obale sedamdesetih godina prošlog veka su nestali. Zajedno sa njima, nestali su i mali primorski barovi, koje su vodile lokalne porodice. Snaga mora je bila toliko velika da čak ni vreće sa peskom nisu bile od koristi.

- Ovde su nekada bila dva bunkera. Sada su potopljeni. More dolazi i sve će odneti... za četiri ili pet godina neće ostati ništa - kaže Vera Faslijaž, koja vodi mali restoran.

Foto: EPA

 

More ne čeka vlast!

Albanske vlasti tvrde da porast nivoa mora predstavlja ozbiljan rizik od poplava za većinu urbanih područja u zemlji.

- Do 2030. godine, približno 1.082,45 km², odnosno 32% površine priobalnih staništa, biće direktno pogođeno poplavama - procenjuje Agencija za civilne vanredne situacije.

U Golemu, 49 km jugozapadno od Tirane, vlasnici hotela su zabrinuti zbog ravnodušnosti vlasti u pronalaženju rešenja i zabrani nekontrolisane urbanizacije na obali.

- More ne čeka da se vlasti probude - žali se direktor hotela, Edvin Dule.

U poslednjih 16 godina, plaža je izgubila oko 70 metara obale (širenje hotela je dodatno pogoršalo eroziju) i smanjuje plaže na koje se oslanja da bi privukla turiste.

- To je veoma zabrinjavajuća pojava koja ima direktan uticaj na ekonomiju i turizam: ako ne uspemo da obezbedimo uslove, suncobrane, ležaljke, aktivnosti na plaži... smanjujemo kvalitet naše ponude, što se onda prevodi u brojke - zaključuje Dule.