VELIKII DAN ZA SRPSKU!U Banjaluci sutra centralno obeležavanje Dana Republike!

U Banjaluci i drugim gradovima sve je spremno za sutrašnje obeležavanje Dana Republike Srpske, kojem se Bošnjaci protive

Republika Srpska nastala je 9. januara 1992. godine u Sarajevu kao Republika srpskog naroda u BiH odlukom tadašnje Skupštine srpskog naroda u BiH. Republika Srpska svoj prvi Ustav dobila je 28. februara 1992. godine pod nazivom Ustav Srpske Republike BiH.

Republika Srpska je potvrđena Dejtonskim mirovnim sporazumom i smatra se njenom naslenicom.

Ustavni sud BiH je, na zahtev bošnjackog lidera Bakira Izetbegovića, doneo presudu kojom se kao Dan Republike Srpske mora odabrati drugi datum, ali su građani na referendumu sa više od 99 odsto izglasali da 9. januar ostaje Dan Republike Srpske.

Iz Kabineta predsednice Reublike Srpske, Željke Cvijanović, saopšteno je da će na sutrašnjoj svecanosti biti dodeljena odlikovanja zaslužnim institucijama i pojedincima povodom 9. januara.

U okviru Dana Republike Srpske biće održan i svečani defile na Trgu Krajine u Banjaluci, a potom će u Sportskoj dvorani "Borik" biti održana sečana akademija.

Pre defilea, predviđeno je okupljanje i postrojavanje učesnika na stadionu Fudblaskog kluba "Borac" odakle će se Ulicom kralja Petra Prvog Karađorđevića uputiti do Trga Krajine, gde je predviđeno obeležavanje dana Republike.

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik pozvao je sve građane Republike Srpske da na Dan Republike, 9. januara, dođu u Banjaluku i pokažu da je okupljanje tog datuma daleko moćnije i važnije od svih oni koji na njega nasrću i pokušavaju da oskrnave, što je, kako je rekao, neprihvatljivo.

Dodik je istakao da je Republika Srpska iznad današnjeg vremena i da je pokazala da može da preživi izazove koji su bili egzistencijalni za njen opstanak.

“Nismo poklekli i nećemo pokleknuti”, rekao je Dodik novinarima u Banjaluci i poručio da će se 9. januar obeležavati i ubuduće.

Dodik je rekao da je ponosan što je bio dešavanja u vreme stvaranja Republike Srpske i dodao da razume, zna i može da svedoči da tada nije bilo vojnih niti bilo kakvih pokreta, jer 9. januara 1992. godine nije bilo oružanih sukoba.

Prema njegovim rečima, politička volja o stvaranju Republike Srpske isključivo je donesena političkom voljom srpskog naroda i njihovih predstavnika.

“Onog momenta kada su neke zemlje zapada prihvatile i priznale BiH, tada je počeo rat u BiH, a to je bilo nekoliko meseci posle”, naveo je Dodik.
 

Foto: printscreen

Istakao je da 9. januara 1992. godine niko nije učinio ništa nijednom muslimanu u BiH, dok su svi muslimani činili da odvoje BiH od Srbije i Jugoslavije.

“Za nas je 9. januar važan datum. Mi ne očekujemo da to muslimani podrže i da slave, ali bi bilo korektno da prestanu da osporavaju taj datum sa svešću da je za nas to važan datum”, istakao je Dodik, koji je iskazao zahvalnost svim ljudima koji su 9. januara 1992. godine bili na politikama stvaranja Republike Srpske.

Dok je za Srbe 9. januar svetinja, Bošnjacima je taj dan neprihvatljiv iz više razloga. Oni se, između ostalog, mogu pronaći u prvoj apelaciji Ustavnom sudu BiH, čiji je podnosilac bio Bakir Izetbegović.

Pre svega, bošnjački političari ističu da na toj sednici Skupštine iz 1992. nisu bili prisutni Bošnjaci i Hrvati „što nesumnjivo ukazuje na to da su Bošnjaci i Hrvati u Republici Srpskoj, ali i Ostali, odnosno drugi građani BiH drugačije tretirani u odnosu na Srbe u Republici Srpskoj“.

Istovremeno, tvrde da je prema popisu iz 1991. na području današnje Srpske bilo 43 odsto onih koji nisu bili etnički Srbi.

Prema tumačenju bošnjačke strane, stvaranje Srpske značilo je teritorijalno razgraničenje s političkim zajednicama drugih naroda BiH iz čega „jasno proizlazi namera da se formira država dominantno jednog - srpskog naroda uz apsolutno isključivanje i diskriminaciju svih drugih naroda i gaženje njihovih prava“, prenela je Srpskainfo.

Prema njihovim rečima, to se kasnije pokazalo tokom „agresije na BiH“, kada je na toj teritoriji „izvršeno sistematsko i plansko etničko čišćenje svih koji nisu Srbi“.

Kako tvrde, svako određivanje praznika entiteta koji simbolizuje samo jedan ili samo dva od tri konstitutivna naroda u BiH predstavlja mere koje vode razlikovanju, isključenju, ograničavanju ili davanju prvenstva, zasnovano na nacionalnom ili etničkom poreklu i da ima cilj da naruši ili kompromituje priznanje, uživanje ili vršenje, pod jednakim uslovima, ljudskih prava i osnovnih sloboda u svim oblastima života.

U vezi s tim ukazuju na to da je Ustavni sud nekadašnje Republike BiH „kao sud tada već međunarodno priznate države“ svojom odlukom iz oktobra 1992. utvrdio da Skupština srpskog naroda u BiH predstavlja „nelegalan i neformalan organ“ i poništio sve akte koje je takav organ doneo, uključujući Deklaraciju i Ustav Republike Srpske, kao i sve provedbene propise.

Građani Republike Srpske na referendumu su, međutim, odlučili drugačije.