SARAJEVSKU MANTRU "SRBI SU KRIVI ZA SVE" NAJSKUPLJE ĆE PLATITI UPRAVO SARAJEVO! Da su bili pametni imali bi... PA, CELU BOSNU, VLADALI BI I SRBIJOM...

Da li su u Sarajevu ikada vraćali film unazad i razmislili - šta bi dobili da su Alija i Milošević ispunili dogovoreno, da je BiH ostala u sastavu SRJ!? Imali bi, izvesno je u svakoj varijanti, ili predsednika ili premijera te veće države, plus federalnu jedinicu bez entiteta, unutar koje bi se najviše pitali

Bakir Izetbegović će stati „ispred naroda". „Radije bih umro nego dopustio da genocidaši zavladaju delom Bosne i Hercegovine", veli.

Frka oko non pejpera

Međutim, razlog za njegovo reagovanje i ovako oštre reči uopšte nisu „genocidaši". Razlog je sada već famozni „non-pejper", kojeg u Banjoj Luci i Beogradu niko nije ni video pre nego što je o njemu štampa počela pisati!

Da, očekivano bejaše da se i ovo pripiše Vučiću, a kome drugom bi prekrajanje granica palo napamet!? Tja, on je zagovornik razgraničenja, neko će to razumeti „u jednini" i vezivati samo za kosovsku tematiku, neko će to razumeti „u množini" i vezivati za celokupan (post)jugoslovenski prostor. Ipak, takva procena ne samo da je naivna, već i sasvim pogrešna.

Suštinski, ovakav „papir bez zaglavlja", ili tačnije verzije, manje ili više slične, koje su predstavljane u sredstvima javnog informisanja, niti odgovaraju Srbiji, niti odgovaraju Vučiću.

Što se Srbije tiče, predstavljenim se nudi svojevrsna trampa - Kosovo i Metohija za Republiku Srpsku. Šta bi bilo sa severom Kosova nije najjasnije (južnotirolska autonomija?), ali bi se Beograd još morao odreći juga centralne Srbije. Eto, kao bajagi, ispoštovan je princip da „nešto dobijemo, a da sve ne izgubimo".

Istovremeno, pak, pojavljuju se dve države, ili dva naroda, koji sve dobijaju, a ništa ne gube!

Albanija se širi sve do Bujanovca i Preševa, uz dodatak blizu četrdeset posto Severne Makedonije postaje respektabilan regionalni igrač sa nezanemarljivim potencijalima, dok Hrvati uzimaju ono što nisu mogli u Dejtonu.

Ipak, zarad ulaska u bošnjačko-hrvatsku matricu i odustajanje od Herceg-Bosne Tuđman je izdejstvovao saglasnost za sprovođenje „Bljeska" i „Oluje", što je uključivalo ne samo poraz Republike Srpske Krajine, već i etničko čišćenje srpskog stanovništva. „Dobitke za Hrvatsku" treba sagledavati i iz tog ugla.

Dakle, u geopolitičkom kontekstu, ovakva trampa ima i minuse, nije baš u interesu Srbije. Što se Vučića tiče, njemu je ovo i svojevrsno upozorenje u šta se sve može pretvoriti „koncept razgraničenja".

Dobiće u komšiluku Veliku Albaniju i Veliku Hrvatsku!

Dakle, nema puno političkih motiva da nešto ovako nudi, pogotovo ne u ovom trenutku. No, bez obzira na to ko iza ovoga stoji i koji su ciljevi svega, a o tome postoji barem nekoliko različitih teza, nije rano za izvođenje jednog od najvažnijih zaključaka: dve države ili dva naroda su predviđeni za apsolutne gubitnike!

Bosna i Hervegovina i Severna Makedonija tretiraju se kao čisti geopolitički objekti, teritorije sa kojima međunarodna zajednica može raditi šta želi, deliti ih i poklanjati, čak se i ne obazirući na mišljenje konstitutivnih naroda sa relativnom ili apsolutnom većinom.

Foto: Tanjug

Zato, što se homogenizacije sopstvenog biračkog tela tiče, Izetbegović jeste pogodio cilj. Ali, što se šire slike tiče, on je uspeo da promaši celu metu.

Insistirajući na staroj i dobro ukorenjenoj mantri o „genocidašima", što je „pitko" za glasače koji su ovu mantru prihvatili kao jedinu ispravnu istorijsku istinu, Izetbegović potpuno zanemaruje da je ovaj predlog došao sa druge strane i da ima drugačiju svrhu.

EU, IMATE LI VI GRAM MOZGA! Principi Brisela za saradnju sa Moskvom, OBUZDAVANJE RUSKE AGRESIJE I PREKID IZGRADNJE SEVERNOG TOKA 2!

Njegovo mišljenje, saopšteno onomad na kongresu SDA, kako „Srbi i Hrvati treba da postanu više Bosanci" izgleda da ne interesuje ni one koje u Sarajevu smatraju najbližim saveznicima. Janšu, recimo! I one za koje je Janša odrađivao posao!

Dobrim Bošnjanima ostavili bi na upravu oko trećine Bosne, ali sa izlaskom na more! Taj izlazak na more, taj koridor, e to će ih spasiti!

Srbi i Hrvati ne bi postali više Bosanci, zapravo, suštinski se više ne bi ni vezivali za Bosnu. Naravno, ponuđeni predlog je nerealan, neostvarljiv, u velikoj meri i neprihvatljiv. Ne zna se ni ko bi garantovao njegovo sprovođenje, niti kako bi se realizacija oposlila.

Ono što se, međutim, jasno uočava, jeste da postoji rangiranje na privilegovane, čije interese u potpunosti treba zadovoljiti i zaštititi, nezaobilazne, čiji se interesi u određenoj meri moraju uvažiti i nebitne, one koji će služiti za namirivanje drugih.

Ne treba za Izetbegovića biti problem samo u tome što se BIH deli, već još i više celokupan kontekst ponuđene priče, svrstavanje muslimanskog korpusa u treću kategoriju, smeštanje dobrih Bošnjana, koji će nastaviti da čuvaju Bosnu, među nebitne.

Uprkos tapšanju po ramenu, podrške da se održi narativ o genocidu, neprestanih obećanja o dedejtonizaciji, na kraju krajeva, realnost nam ipak pokazuje da, kao što se mir devedesetih mogao sačuvati dogovorom muslimana i Srba, što je i pokušano sporazumom Alije Izetbegovića sa Slobodanom Miloševićem, tako je i mir danas moguće sačuvati unapređenjem odnosa između ove dve strane.

Dijalog sa Srbima nema alternativu

To se ne postiže pričom o „genocidašima", niti zamenama teza koje imaju za cilj homogenizaciju sopstvenog biračkog tela, već strpljivim radom na postizanju kompleksnih dogovora kojima bi se osigurala budućnost.

Valjda je lakše sa Srbima otvoriti iskren i sadržajan dijalog o ratnim dešavanjima i, između ostalog i pitanju da li je srebrenički zločin bio genocid, po cenu da oko toga bude i nekih ustupaka, nego i dalje tvrdoglavo opstajati na poziciji koja same Bošnjake ostavlja u poziciji čistih geopolitičkih objekata.

Da li su u Sarajevu ikada vraćali film unazad i razmislili - šta bi dobili da su Alija i Milošević ispunili dogovoreno, da je BiH ostala u sastavu SRJ!? Imali bi, izvesno je u svakoj varijanti, ili predsednika ili premijera te veće države, plus federalnu jedinicu bez entiteta, unutar koje bi se najviše pitali.

Imali bi, kada se crta podvuče, više nego što imaju danas, u jednoj multietničkoj državi (istina, sa srpskom većinom, ali i sa osiguranim institucionalnim garancijama), na čelu federalne jedinice kojom bi suvereno upravljali (bez ikakvih dilema, Milošević bi žrtvovao autonomiju prekodrinskih Srba zbog savezništva sa muslimanima).

KRIVOKAPIĆ POKOPAO DPS I MILA! Pitajte vašeg šefa gde je bio devedesetih, a ne nas!

Danas imaju trećinu vlasti, u takođe multietničkoj državi, koja je više međunarodni protektorat nego samostalna, nisu vlasni da suvereno upravljaju čak ni uspostavljenim entitetom.

BH muslimani su mnogo izgubili u proteklom ratu i tragajući za razlozima takvog raspleta, pomalo sami, a pomalo i ciljano usmeravani kroz projekte vazda raspoloženih zapadnih fondacija - došli su do odgovora kako su za te njihove gubitke najveći krivci Srbi! U redu, ima i u tome dela istine, ali opet - samo dela.

Foto: Tanjug/Fotoilustracija

Svako je branio svoje ili ono što je doživljavao kao svoje, kako ostali, tako i Srbi.

Isto tako, delove istine treba potražiti i na drugim stranama. Istorija nije crno-bela slika. Za gubitke su odgovorni i političari koje su muslimani birali, njihove loše procene, oni koji su sa njima trgovali, kao i tapšači po ramenu, pojedinci iz međunarodne zajednice koji su im svašta obećavali i kojima su bespogovorno verovali.

Nije moralo biti tako, najverovatnije, istorijski procesi mogli su krenuti i drugim tokom. Sada, kada se već ne može menjati ono što je bilo, može se uticati na ono što će biti.

Ostajanje na tom kursu „Srbi su krivi za sve" zapravo je najopasnije za samo Sarajevo.

Daljom radikalizacijom odnosa i novim krizama dobiće još manje nego što imaju danas. I to što će „genocidaši" odgovoriti na ovakvu retoriku nije jedini i najveći problem ni Izetbegovića, ni muslimana. Najveći problem je što se i u razmišljanju autora ovog „non-pejpera" pokazuje da u tim kriznim situacijama nije oportuno stajati na stranu dobrih Bošnjana.

LINTA PODSEĆA: Ni posle 29 godina bez presude za napad u Tuzli!

Oni su tu sredstvo za izazivanje kriza, eventualno za njihovo usmeravanje, ništa više od toga. A kada kriza prođe, biće podstrekivani da opet šire teze o „genocidašima", zlim Srbima koji su se još jedared nad njima iživljavali.

Kao da Srbi i nemaju drugih stvari na pameti. Bave se samo Bosnom. U stvari, realnost je nešto drugačija.

Janša i drugari dobre Bošnjane uopšte ne shvataju ozbiljno. I ako žele da ih neko shvati ozbiljno, u Sarajevu bi morali najpre razmišljati o dogovoru sa „genocidašima". Iako je u ovom trenutku neizvodljivo, pre svega zato što to znaju i Janšini drugari koji to neće dozvoliti, u tom smeru bi se moglo razmišljati.

U suprotnom, sadržaj „non-pejpera" lako može postati realnost za BiH, čak i ako njegovi drugi delovi ne budu sprovođeni u praksi.

Jer, bez obzira ko iza ovoga stoji i kakvi su ciljevi svega, bez obzira na neostvarljivost i neprihvatljivost, još nešto treba imati u vidu: ovakvim pristupom legitimizuje se ideja promene granica i prekompozicije (post)jugoslovenskog prostora.