KLJUČA U MAKEDONIJI! SUKOBI MOGU DA ESKALIRAJU, HOĆE LI RAZUM PREVLADATI?! Protesti u Skoplju i drugim gradovima traju već 10 dana!

Ako se ništa novo ne desi u Makedoniji u pogledu smene vlasti stvari mogu da eskaliraju do ozbiljnih bezbednosnih neprilika, jer narod trpi ali ima momenata i kad film pukne

Amerikanci se ovde ponašaju kao nezvanični guverneri, upozorava Risto Nikovski, makedonski diplomata, posle sukoba policije i demonstranata u Skoplju.

Protesti u Severnoj Makedoniji koji traju duže od deseta dana sinoć su su rezultirali i fizičkim sukobom između demonstranata i policije a epilog je 47 policajaca povređeno i 11 demonstranata privedeno.

Eskalira situacija

Risto Nikovski, makedonski diplomata i bivši ambasador, tvrdi da najnoviji predlog, takozvani „francuski predlog" Makedoniju pretvara u protektorat Bugarske, i da Sofija dobija pravo da radi šta god hoće sa Makedonijom sa završnim i glavnim ciljem da se makedonski narod pobugari i da prizna da ima nekakve bugarske korene".

- Makedonska tragedija doživljava svoj klimaks koji ovih dana doseže svoj vrhunac, posle svih ovih peripetija kojima smo bili izloženi kako bismo počeli pregovore sa Evropskom unijom sve do članstva - kaže naš makedonski sagovornik.

Nikovski kaže da je reakcija građana Makedonije očekivana reakcija na sva ova dešavanja.

- Ovi poslednji incidenti koji su se desili su rezultat provokatora koje vlast namenski šalje da bi narod silom rasterala ali mislim da im to neće uspeti, jer je makedonski narod odlučan da na sve ovo stavi tačku kao nikada do sada - uveren je Nikovski.

Amerika glavni režiser

Po njegovim rečima, sve se na žalost dešava pod dirigentskom palicom Amerike čiji je glavni asistent Brisel, odnosno Evropska unija.

- To je scenario koji je počeo da se sprovodi odmah po raspadu Jugoslavije kada Makedoniju nisu priznavali i kada nam je bilo osporeno sve, od imena pa nadalje. Prema tome, sada se sve to finalizuje preko dva dogovora - prvi sa Grčkom kad smo ostali bez imena, drugi od strane Bugarske odnosno Francuza - navodi on.

Ako naša vlast bude sada prihvatila i ovo uslovljavanje, na šta je očigledno spremna, upozorava Nikolovski, Makedonija nikada neće postati članica EU.

- Ali će zato žrtvovati i svoj narod, i svoju državu i sve. Prema tome, radi se o prljavoj politici, o interesima pre svega Vašingtona da ovde bude dominantan ne samo bugarski već i albanski faktor koji podržavaju u celom regionu. Ta politika traje ali mislim da više neće imati prođu u Makedoniji. Protesti se produžavaju, i biće ih sve dok ova vlast ne padne - tvrdi Nikovski.

Potrebna smena vlasti

Nama treba nova garnitura na vlasti koja će voditi računa o fundamentalnim aspiracijama, ističe naš sagovornik, makedonskog naroda u celini.

- Opozicija koja je sada i glavni organizator ovih protesta različito gleda na politiku koja se sada vodi u Makedoniji, tako da ako dođe na vlast ne može biti gore od ovoga ni u kom slučaju. I njima će biti vezane ruke u mnogim stvarima jer ovde dominiraju Amerikanci - američki ambasador je nezvanični guverner koji rešava sve glavne probleme, ali i u tim teškim okolnostima mislim da će bit prostora da se izađe iz ovog lavirinta koji ne vodi nikuda - veruje Nikovski.

Foto: Tanjug

Sukobi u Skoplju eskalirali su kada je grupa mladića počela da baca kamenice, metalne šipke, jaja i Molotovljeve koktele na zgradu parlamenta u glavnom gradu.

Ugrožena bezbednost

Premijer Dimitar Kovačevski osudio je napade na policiju, rekavši da se nasilje ne može opravdati.

Predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski i vlada podržavaju predloženi francuski predlog, kojim se zemlja poziva da u svom ustavu prizna postojanje etničke bugarske manjine. Bugarska je već zvanično prihvatila francuski predlog, koji sada zahteva podršku parlamenta Severne Makedonije.

Poslanici bi trebalo da se sastanu kasnije ove sedmice. Glavna opoziciona partija desnog centra VMRO-DPMNE, i mnogi eksperti za međunarodno pravo i građanske organizacije smatraju da francuski predlog favorizuje bugarske zahteve koji osporavaju makedonske poglede na regionalnu istoriju, jezik, identitet i nasleđe.