KUPITE SANDUČAR, SAD NARUČITE SVINJU NA SELU I POČNITE DA PRAVITE ZIMINCU! Hrvati u strahu od krize, poznati ekonomista nabrojao kako i na čemu da uštede i ne budu gladni!

Hrvatski ekonomista Ljubo Jurčić savetuje Hrvate kako da uštede tokom predstojeće krize

- Objektivno, male su mogućnosti za uštedu, ali one postoje, barem po pitanju hrane. Setimo se naših starijih što su radili. Recepti starijih generacija, mogli bi uz malo truda pomoći ljudima i danas - navodi ovaj ekonomski stručnjak. 

- Mi, koji smo živeli u težim vremenima visoke inflacije, pomakli smo se sa službenog tržišta, krenuli smo u deo gde su bile manje marže. Snabdevalo se preko sindikata koji je imao 10 ili 20 posto niže cene jer su robu naručivali na veliko i bez provizije. Drugi korak je bio taj da su se otvarale linije po kojima su se ljudi snabdevali direktno od proizvođača hrane na selu. To su tipično bile svinjske polutke, potom teletina koje su bile čak 50 do duplo jeftinije nego u trgovinama. To se odnosilo i na grašak, krompir, zapravo na sve od čega čovek živi - priseća se Jurčić. Kaže, zaobilazeći time trgovačke troškove i maržu dobijala se jeftinija hrana.

- To nije bila nabavka za nedelju ili dve, nego za dva meseca i duže, a grašak i krompir kupovali su se za četiri meseca. Pre godinu dana govorio sam da ide inflacija, ljudi su se smejali, ali sam rekao da onaj koji ima 50.000 kuna, treba da uloži u sandučar, duboki zamrzivač, da kupi hranu po niskim cenama jer će ona do kraja godine sigurno poskupeti - kaže ekonomista.

Popravke

Nastavlja da je isto savetovao i za drva i komentarisao što Vlada smanjuje porez na ogrev.

- Ali time će se povećati potražnja pa će cene porasti više od onoga što će biti smanjeno PDV-om - navodi ovaj stručnjak.

Dodaje i da sad nije vreme za kupovinu trajnih dobara, veš mašina, bojlera, vodokotlića... Treba popravljati.

- Mrežu usluga treba izgraditi, sada nećemo kupovati zamrzivač od 2000 ili 3000 kuna, popravićemo onaj koji imamo. Cipele je jeftinije popraviti za 50 kuna nego kupiti nove za 500 ili 1000 kuna. I ne treba čekati zimu, treba ih sad pendžetirati - govori nam.

Kao planinar iznosi lično iskustvo da ugažene gojzerice popravlja čim siđe s planine, ne čeka da se ponovno uspne, pa je tako mudrije odmah popraviti zimske cipele, a ne kad 'svi navale'.

Slaže se da je umrežavanje s majstorima i korak prema održivijem, ne da se odmah kupuje novo, nego da se popravi staro i produži životni vek robe.

Foto: Shutterstock

Kiseli kupus

Jurčić kaže da bi trebalo napraviti svoju zimnicu jer će ušteda biti osetna.

- Treba pripremiti zimnicu, uložiti. U moje vreme u urbanim sredinama čitave zgrade mirisale su ili smrdle (kako ko voli) na zimnicu. Vino kupiti direktno kod proizvođača, 100 ili 200 litara, u podrumu kuće ukiseliti kupus. Neka jedan to napravi, biće dovoljno za više njih - kaže.

Recepti roditelja tu bi mogli puno da pomognu, pa se osvrće na 'stare' dane da je to bio održiviji razvoj. Lično je zbog tradicije i sam zadržao neke navike starijih, uzgaja u rodnom kraju četiri svinje, kaže da posuši meso, podeli tetkama, pozove prijatelje na velika druženja, nešto malo ostavi za sebe, pa se to isplati.

Kaže, Hrvatska ima dobrog i varaždinskog i ličkog kupusa, ukiseliće ga kod kuće, takođe se isplati.

Dodaje, tu ima smisla ona kad se kaže 'nemam para, a imam punu kuću hrane'. Priseća se i anegdote: "Iz sporta smo jedne godine napunili 70 teglica krastavaca, imali smo dve godine šta da jedemo."

Ako se spremi svoja zimnica i uzme svinjska polutka za zamrzivač, koja bi bila ušteda?

- S obzirom na to da se ne plaćaju troškovi logistike i nema trgovačke marže, odnosno zarade koju trgovac mora da ima, onda je za 'kiseliš' ušteda i do 50 posto, graška od 50 do 100 posto, upola jeftinije je i meso - zaključuje Jurčić.