Brisel otkačio Ameriku i London! Evropska komisija iznela plan odbrane EU!

Proizvođači oružja u SAD su "zamrznuti" prema novom planu za potrošnju Evropske unije na odbranu čiji je cilj da rasporedi novac za EU i zemlje saveznice. Takođe je izostavljena i Velika Britanija.

"Moramo kupiti više evropskog. Jer to znači jačanje evropske odbrambene tehnološke i industrijske baze", rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavljujući program Spremnost 2030, prenosi "Politiko".

Komisija savetuje zemljama EU da ulažu u programe širom kontinenta kako bi smanjile svoje stalno oslanjanje na kapacitete SAD.

U pokušaju da ojača veze sa saveznicima, Brisel je u svoj program uključio zemlje poput Južne Koreje i Japana i Evropsko udruženje za slobodnu trgovinu (EFTA) za koje bi se moglo potrošiti čak 800 milijardi evra na odbranu.

"Moramo da vidimo ne samo Rusiju kao pretnju, već i više globalnih geopolitičkih dešavanja i gde će Amerikanci usmeriti svoju stratešku pažnju", rekao je novinarima komesar za odbranu EU Andrius ​​Kubilijus.

Poslednjih godina, oko dve trećine naloga za nabavku EU otišlo je u američke odbrambene kompanije.

Komisija je predstavila svoj predlog dugoročne odbrambene politike, poznat kao bela knjiga, kao i niz zakonskih predloga koji imaju za cilj da olakšaju zemljama da povećaju vojnu potrošnju i da stvore integrisanije odbrambeno tržište u bloku.

"Ne radimo ovo da bismo ušli u rat, već da bismo se pripremili za najgore i odbranili mir u Evropi", rekla je Kaja Kalas, šefica evropske diplomatije.

Pretnja iz Rusije je glavni pokretač jačanja vojno-industrijskog kompleksa kontinenta, ali promene u SAD pod predsednikom Donaldom Trampom takođe teraju EU da se brzo kreće, piše "Politiko".

Opasnost od previše oslanjanja na SAD naglašena je Trampovom iznenadnom odlukom da podriva savezničku Ukrajinu zaustavljanjem isporuke oružja i razmene obaveštajnih podataka kako bi izvršio pritisak na Kijev da prihvati mirovne pregovore sa Rusijom, piše list.

Kalas je ukazala na to kako je Kijev sputan oslanjanjem na autsajdere.

"Oni koriste oružje koje se ne proizvodi u Ukrajini i ponekad postoje ograničenja u pogledu načina na koji mogu da koriste to oružje. Vaša vojska treba da zaista ima slobodne ruke u tom pogledu", rekla je ona.

Strategija EU naglašava da, iako su Sjedinjene Države tradicionalno jak saveznik, dodaje se da Vašington "veruje da je preterano posvećen Evropi i da treba da ponovo uspostavi ravnotežu, smanjujući svoju istorijsku ulogu primarnog bezbednosnog garanta". Najkonkretniji predlog je obećanje Komisije da će pozajmiti do 150 milijardi evra zemljama članicama koje će se potrošiti na odbranu.

Foto: EPA

 

Ko su partneri

Dok će zajmovi biti dostupni samo zemljama EU, prijateljske države izvan bloka takođe mogu učestvovati u zajedničkoj kupovini oružja.

Zajedničke nabavke su otvorene za Ukrajinu, EFTA, Norvešku, Švajcarsku, Island i Lihtenštajn, kao i "zemlje pristupnice, zemlje kandidati i potencijalne kandidate, kao i treće zemlje sa kojima je Evropska unija stupila u bezbednosno i odbrambeno partnerstvo".

Do kraja januara, EU je imala šest odbrambenih i bezbednosnih partnerstava: sa Norveškom, Moldavijom, Južnom Korejom, Japanom, Albanijom i Severnom Makedonijom. Turska i Srbija, kao zemlje kandidati za EU, takođe bi se potencijalno mogle pridružiti.

To izostavlja SAD i Britaniju, iako bi se status Britanije mogao promeniti.

"Radimo na uspostavljanju ovog odbrambenog i bezbednosnog partnerstva sa Velikom Britanijom. Zaista se nadam da ćemo za samit koji je u maju imati rezultate", rekla je Kalas.

Kanada je takođe jasno stavila do znanja da želi čvršći bezbednosni odnos sa EU. Komisija je takođe predložila veću saradnju u oblasti odbrane sa Australijom, Novim Zelandom i Indijom.

U pokušaju da odmah započne kupovinu oružja, Komisija će dozvoliti zemljama EU da naručuju pojedinačno tokom prvih 12 meseci.

Planovi omogućavaju zemljama članicama EU da zaobiđu striktna budžetska ograničenja bloka. Oni će moći da prekorače ograničenje javne potrošnje EU do maksimalno 1,5 odsto BDP-a za period.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.