Novi brutalni rat na pomolu! Gomilaju se vojske, razuma više nema: Trampov "ultimatum" kao okidač, sve je otišlo dođavola!

Dok se pažnja međunarodne zajednice sve više usmerava ka naporima da se postigne primirje u Pojasu Gaze, nova tenzija tiho raste južno od izraelskih granica – na Sinajskom poluostrvu. Izraelski bezbednosni izvori upozoravaju na gomilanje egipatskih trupa koje, kako tvrde, premašuje okvire dozvoljene mirovnim sporazumom iz 1979. godine.

Postoji bojazan da bi ovaj razvoj događaja mogao ozbiljno ugroziti dugogodišnji mir između Izraela i Egipta.

Primirje u Gazi 

Nakon više meseci sukoba u Gazi, pregovori o primirju uz posredovanje Katara, Egipta i SAD i dalje traju, ali bez konačnog dogovora. Izrael zahteva oslobađanje svih talaca pre bilo kakvog prekida vatre, dok Hamas insistira na potpunom povlačenju izraelskih trupa i trajnom okončanju borbi. U međuvremenu, humanitarna situacija u Gazi nastavlja da se pogoršava, a Egipat igra ključnu ulogu kao tampon-zona i posrednik.

Upravo u tom kontekstu pojavile su se informacije o neobičnim egipatskim vojnim aktivnostima na Sinaju. Prema izraelskim izvorima, egipatska vojska je rasporedila više trupa nego što je dozvoljeno, proširila lučke kapacitete i produžila piste na nekoliko aerodroma. Sve to, upozorava izraelska strana, predstavlja kršenje uslova mirovnog sporazuma potpisanog u Kemp Dejvidu pre više od četiri decenije.

Trampov "ultimatum": Strah od raseljavanja Palestinaca u Egipat

Jedan od dodatnih izvora napetosti jeste potencijalna migracija Palestinaca iz Gaze ka egipatskoj teritoriji. Američki predsednik Donald Tramp, koji je i dalje aktivan u izraelsko-palestinskoj agendi, ranije je podržavao planove koji uključuju „dobrovoljnu relokaciju“ Palestinaca iz Gaze, što je izazvalo uznemirenost u Kairu.

Prema egipatskom izvoru upoznatom sa planovima američke administracije, trenutni predlog uključuje preseljenje između 500.000 i 700.000 Palestinaca u Egipat, iz oblasti koja se proteže severno od Necarimskog koridora u naselja u omotaču Gaze u severnoj Gazi, kao prvu fazu.

Foto: Shutterstock

Egipat se već duže vreme jasno protivi ideji da Pojas Gaze „prebaci svoj teret“ na Sinaj, smatrajući da bi to predstavljalo trajnu promenu demografije i potencijalni izvor nestabilnosti unutar njegovih granica. Egipatski predsednik Abdel Fatah el Sisi je više puta ponovio da Egipat neće prihvatiti nikakvo trajno preseljenje Palestinaca preko svoje granice.

Upravo zbog toga, najnovije raspoređivanje trupa na Sinaju može biti preventivna mera egipatskih vlasti, koje žele da zadrže potpunu kontrolu nad granicom i spreče mogući priliv izbeglica.

Mirovni sporazum iz Kemp Dejvida pod pritiskom

Sporazum između Izraela i Egipta iz 1979. godine bio je prvi mirovni dogovor između Izraela i neke arapske zemlje. Njime je Egipat postao prva država iz regiona koja je priznala izraelsku državnost, a zauzvrat je povratio kontrolu nad Sinajskim poluostrvom. Ključni deo tog dogovora bio je da Sinaj ostane demilitarizovana zona, sa strogim ograničenjem broja i vrste egipatskih trupa koje smeju biti raspoređene.

Međutim, u poslednjih nekoliko godina, Izrael i Egipat su se uz posredovanje SAD dogovarali o povremenim prilagođavanjima ovog režima zbog zajedničke borbe protiv islamskih milicija u Severnom Sinaju. Sada, međutim, izraelski bezbednosni krugovi tvrde da su egipatske aktivnosti na Sinaju „prešle granicu“ tih izmena.

Dug istorijski kontekst – od rata do mirovnog sporazuma

Izrael i Egipat su u prošlosti vodili više ratova – najpre 1948, zatim 1956, 1967. i 1973. godine, a najpoznatiji je Jomkipurski rat iz 1973, kada su egipatske i sirijske snage izvele iznenadni napad na Izrael tokom verskog praznika. Iako su sukobi završeni izraelskom vojnom pobedom, pritisak međunarodne zajednice, posebno SAD, doveo je do direktnih pregovora između dve strane.

Rezultat je bio mirovni sporazum iz Kemp Dejvida 1979, koji je označio istorijski preokret u bliskoistočnoj politici. U zamenu za Sinaj, Egipat je pristao na trajni mir, a izraelska ambasada otvorena je u Kairu. Od tada, mir između dve zemlje, iako hladan, ostao je stabilan – sve do sadašnjih tenzija.