Raskrinkan Trampov plan! Evo zašto je najviše osakatio naizgled "nebitne" zemlje: Meta je zapravo samo jedna sila...

Lesoto, jedna od najsiromašnijih država sveta, kao i francuska prekomorska teritorija Sen Pjer i Mikelon, našli su se među najvećim gubitnicima u najnovijem talasu tarifnih mera koje je uveo predsednik SAD Donald Tramp.

Obe teritorije suočene su sa carinama od čak 50%, što je najviša stopa među svim zemljama obuhvaćenim odlukom Vašingtona u okviru takozvanog „Dana oslobođenja“.

Iako osnovna carinska stopa iznosi 10% na sav uvoz u SAD, brojne zemlje suočene su sa daleko rigoroznijim uslovima. Uprkos tome što je Tramp kao cilj naveo zaštitu američke industrije i radnih mesta, novi paket zahvata i države sa gotovo zanemarljivom trgovinom sa SAD, uključujući siromašne i udaljene teritorije.

Tramp udara po zemljama sa kineskim investicijama i politički „nepoželjnima“

Prema pisanju britanskog „Gardijana“, jedan od razloga zašto su neke zemlje posebno teško pogođene može biti njihovo učešće u kineskim investicionim projektima, ali i politička konfrontacija sa administracijom SAD. Tako je Tramp nedavno u Kongresu SAD pomenuo Lesoto u negativnom kontekstu, kritikujući USAID zbog toga što je toj zemlji dodeljeno osam miliona dolara za podršku LGBTQ+ programima, uz komentar da je to „zemlja za koju niko nije čuo“.

Ministar spoljnih poslova Lesota, Lejone Mpodžoane, nazvao je ove komentare šokantnim, podsećajući da SAD imaju stalnu diplomatsku misiju u toj zemlji. Zanimljivo je i to da je Lesoto korisnik američkog programa AGOA, koji olakšava afričkim zemljama pristup američkom tržištu, ali čak ni taj status nije bio dovoljan da se izbegnu najviše carine.

Sen Pjer i Mikelon: carina od 50% za nekoliko hiljada stanovnika

Jednako iznenađujuće bilo je i uvođenje carine od 50% za Sen Pjer i Mikelon, francusku teritoriju sa manje od 6.000 stanovnika. Ta stopa je više nego dvostruko veća od one koja je dodeljena samoj Francuskoj (20%). Kako navodi CIA-in Factbook, ekonomija ovog arhipelaga uglavnom se oslanja na ribarstvo i javne službe, dok javni sektor čini više od 46% BDP-a. Poslednji dostupni podaci, iz 2010. godine, govore da je 86% BDP-a dolazilo iz sektora usluga, a prosečna starost stanovništva danas prelazi 48 godina — reč je o izolovanom i demografski osetljivom društvu.

Sada se pod znakom pitanja nalazi izvoz prerađenih morskih plodova, kao što su rakovi i školjke, koji je činio osnovu trgovinske razmene sa SAD.

Geopolitička pozadina

Nove carine pogodile su i Vijetnam (46%), Kambodžu (49%) i Mjanmar (44%) — zemlje koje su poslednjih godina bile značajni primaoci kineskih investicija i privlačne lokacije za premeštanje proizvodnje iz Kine u pokušaju da se zaobiđu američke sankcije prema Pekingu. Prema mišljenju stručnjaka, Trampove mere nisu samo pokušaj zaštite američke ekonomije, već i instrument za prekrajanje globalnih proizvodnih lanaca u korist SAD.

Uprkos kritikama međunarodnih partnera i potencijalnom riziku od pogoršanja odnosa, Bela kuća i dalje insistira na pravu Amerike da „obnovi ekonomski suverenitet“. Ostaje da se vidi kako će pogođene zemlje odgovoriti i kakve će biti dugoročne posledice najopsežnije carinske reforme u novijoj istoriji.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.