Raskrinkan Trampov plan! Evo zašto je najviše osakatio naizgled "nebitne" zemlje: Meta je zapravo samo jedna sila...

Lesoto, jedna od najsiromašnijih država sveta, kao i francuska prekomorska teritorija Sen Pjer i Mikelon, našli su se među najvećim gubitnicima u najnovijem talasu tarifnih mera koje je uveo predsednik SAD Donald Tramp.

Obe teritorije suočene su sa carinama od čak 50%, što je najviša stopa među svim zemljama obuhvaćenim odlukom Vašingtona u okviru takozvanog „Dana oslobođenja“.

Iako osnovna carinska stopa iznosi 10% na sav uvoz u SAD, brojne zemlje suočene su sa daleko rigoroznijim uslovima. Uprkos tome što je Tramp kao cilj naveo zaštitu američke industrije i radnih mesta, novi paket zahvata i države sa gotovo zanemarljivom trgovinom sa SAD, uključujući siromašne i udaljene teritorije.

Tramp udara po zemljama sa kineskim investicijama i politički „nepoželjnima“

Prema pisanju britanskog „Gardijana“, jedan od razloga zašto su neke zemlje posebno teško pogođene može biti njihovo učešće u kineskim investicionim projektima, ali i politička konfrontacija sa administracijom SAD. Tako je Tramp nedavno u Kongresu SAD pomenuo Lesoto u negativnom kontekstu, kritikujući USAID zbog toga što je toj zemlji dodeljeno osam miliona dolara za podršku LGBTQ+ programima, uz komentar da je to „zemlja za koju niko nije čuo“.

Ministar spoljnih poslova Lesota, Lejone Mpodžoane, nazvao je ove komentare šokantnim, podsećajući da SAD imaju stalnu diplomatsku misiju u toj zemlji. Zanimljivo je i to da je Lesoto korisnik američkog programa AGOA, koji olakšava afričkim zemljama pristup američkom tržištu, ali čak ni taj status nije bio dovoljan da se izbegnu najviše carine.

Sen Pjer i Mikelon: carina od 50% za nekoliko hiljada stanovnika

Jednako iznenađujuće bilo je i uvođenje carine od 50% za Sen Pjer i Mikelon, francusku teritoriju sa manje od 6.000 stanovnika. Ta stopa je više nego dvostruko veća od one koja je dodeljena samoj Francuskoj (20%). Kako navodi CIA-in Factbook, ekonomija ovog arhipelaga uglavnom se oslanja na ribarstvo i javne službe, dok javni sektor čini više od 46% BDP-a. Poslednji dostupni podaci, iz 2010. godine, govore da je 86% BDP-a dolazilo iz sektora usluga, a prosečna starost stanovništva danas prelazi 48 godina — reč je o izolovanom i demografski osetljivom društvu.

Sada se pod znakom pitanja nalazi izvoz prerađenih morskih plodova, kao što su rakovi i školjke, koji je činio osnovu trgovinske razmene sa SAD.

Geopolitička pozadina

Nove carine pogodile su i Vijetnam (46%), Kambodžu (49%) i Mjanmar (44%) — zemlje koje su poslednjih godina bile značajni primaoci kineskih investicija i privlačne lokacije za premeštanje proizvodnje iz Kine u pokušaju da se zaobiđu američke sankcije prema Pekingu. Prema mišljenju stručnjaka, Trampove mere nisu samo pokušaj zaštite američke ekonomije, već i instrument za prekrajanje globalnih proizvodnih lanaca u korist SAD.

Uprkos kritikama međunarodnih partnera i potencijalnom riziku od pogoršanja odnosa, Bela kuća i dalje insistira na pravu Amerike da „obnovi ekonomski suverenitet“. Ostaje da se vidi kako će pogođene zemlje odgovoriti i kakve će biti dugoročne posledice najopsežnije carinske reforme u novijoj istoriji.