Gotov je! Zelenski doživeo težak poraz: Ovo je pokušao da uradi sa Trampom: Napravio nezapamćenu katastrofu!

Pokušaji Kijeva da pridobije američkog predsednika Donalda Trampa nudeći ekskluzivni pristup retkim mineralima pretvorili su se u ozbiljan politički promašaj, piše Politiko, navodeći da je plan umesto mira izazvao kontraefekat i dodatne komplikacije za Ukrajinu.

„Tramp ima interesovanja za Ukrajinu — ali samo kad može da izvuče novac, a ne kada se radi o pomoći u uspostavljanju trajnog mira. Geopolitički gambit sa rudnim bogatstvima pretvorio se u političku katastrofu za Ukrajinu. Eksploatacija tih sirovina zahteva milijarde dolara i decenije rada — što je daleko od vremenskog okvira koji je Tramp, izgleda, imao na umu“, navodi se u tekstu.

Minerali iz mirovnog paketa postali problem

Retki metali bili su deo predloga mirovnog sporazuma koji je prošle godine predložio ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. Uz njih, paket je uključivao i pozivnicu za članstvo u NATO-u i nastavak vojne pomoći sa Zapada. Od svega je, navodi Politiko, ostala samo stavka o mineralima — koja sada prerasta u „egzistencijalni problem za Ukrajinu“.

- Trenutna verzija sporazuma značajno narušava stratešku ravnotežu, ograničavajući regulatornu i poresku autonomiju Ukrajine - upozorava Vladimir Landa iz Centra za ekonomsku strategiju u Kijevu.

Dogovor u ovakvom obliku, dodaje se, potencijalno ugrožava i evropske integracije Ukrajine, jer bi kršio antimonopolske i ekološke propise Evropske unije. Istovremeno, milijarde dolara koje bi se slile u SAD mogle bi odbiti investitore koji bi inače želeli da učestvuju u obnovi zemlje.

Zbog straha od Trampove reakcije, ukrajinska vlast se, kako piše Politiko, uzdržava od kritike aktuelne verzije sporazuma i pokušava da je „tiho preoblikuje“ kako ne bi izazvala njegov gnev.

Foto: Foto: Shutterstock, Reuters

Koliko metala Ukrajina zaista ima?

U pozadini pregovora, ključno pitanje postaje — koliko retkih metala Ukrajina zapravo poseduje? Prema podacima Ujedinjenih nacija, zemlja raspolaže sa oko 5% svetskih rezervi retkih metala, uključujući litijum, berilijum, niobijum, tantal, titanijum, nikl, kobalt, grafit i fosfate — elemente ključne za energetiku, tehnologiju i odbranu.

- Većina tih nalazišta otkrivena je između 1960-ih i 1980-ih godina. Rezerve su odobrene u sovjetskom sistemu, koji je stranim investitorima teško razumljiv. Teoretski, možemo tvrditi da Ukrajina ima najveće rezerve litijuma u Evropi, ali da bismo razumeli njihov ekonomski potencijal, moramo sprovesti dodatna istraživanja - ističe geološkinja Alla Vasilenko iz Nacionalne akademije nauka Ukrajine.

Potrebne su godine i milijarde dolara

Eksploatacija ovih sirovina neće biti ni brza ni jeftina, upozoravaju stručnjaci.

- Ukrajini su potrebne investicije — ne samo u rudarenje, već i u industriju prerade. I to pre svega američke investicije: u pitanju su milijarde, možda čak desetine milijardi dolara kroz direktna ulaganja, zajmove, akcije i druge oblike kapitala - kaže Andrej Brodski, direktor kompanije Velta Group, najvećeg privatnog proizvođača titanijumske rude u Ukrajini.

Za otvaranje rudnika titanijum-dioksida, Velta je, navodi se, potrošila sedam godina. Eksploatacija litijuma trajaće znatno duže — između 10 i 15 godina, procenjuje Denis Alešin, glavni strateg kompanije ULM.

Ova kompanija je 2017. godine kupila 20-godišnju licencu za iskopavanje litijuma na nalazištu Polohivskoe u centralnoj Ukrajini za 5 miliona dolara. Danas to nalazište još uvek izgleda kao prazno polje sa nekoliko detektora i istraživačkih bušilica.

- Da bismo pokrenuli rudnik i izgradili postrojenje za preradu litijuma, potrebno nam je 350 miliona dolara investicija. Naša strategija je da pronađemo globalne strateške partnere koji će finansirati projekat, dok mi ostajemo pouzdan lokalni partner - dodaje Alešin.

Tramp kao (ne)siguran partner

Prvobitni plan Kijeva bio je da upravo Sjedinjene Američke Države postanu glavni partner u ovom procesu — kako u finansiranju, tako i u obezbeđivanju garancija za obnovu zemlje i odvraćanje novih napada iz Rusije.

Da li će u dogovoru koji je trenutno na stolu postojati takav kompromis, ostaje nejasno, zaključuje Politiko.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.