Gotov je! Zelenski doživeo težak poraz: Ovo je pokušao da uradi sa Trampom: Napravio nezapamćenu katastrofu!

Pokušaji Kijeva da pridobije američkog predsednika Donalda Trampa nudeći ekskluzivni pristup retkim mineralima pretvorili su se u ozbiljan politički promašaj, piše Politiko, navodeći da je plan umesto mira izazvao kontraefekat i dodatne komplikacije za Ukrajinu.

„Tramp ima interesovanja za Ukrajinu — ali samo kad može da izvuče novac, a ne kada se radi o pomoći u uspostavljanju trajnog mira. Geopolitički gambit sa rudnim bogatstvima pretvorio se u političku katastrofu za Ukrajinu. Eksploatacija tih sirovina zahteva milijarde dolara i decenije rada — što je daleko od vremenskog okvira koji je Tramp, izgleda, imao na umu“, navodi se u tekstu.

Minerali iz mirovnog paketa postali problem

Retki metali bili su deo predloga mirovnog sporazuma koji je prošle godine predložio ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. Uz njih, paket je uključivao i pozivnicu za članstvo u NATO-u i nastavak vojne pomoći sa Zapada. Od svega je, navodi Politiko, ostala samo stavka o mineralima — koja sada prerasta u „egzistencijalni problem za Ukrajinu“.

- Trenutna verzija sporazuma značajno narušava stratešku ravnotežu, ograničavajući regulatornu i poresku autonomiju Ukrajine - upozorava Vladimir Landa iz Centra za ekonomsku strategiju u Kijevu.

Dogovor u ovakvom obliku, dodaje se, potencijalno ugrožava i evropske integracije Ukrajine, jer bi kršio antimonopolske i ekološke propise Evropske unije. Istovremeno, milijarde dolara koje bi se slile u SAD mogle bi odbiti investitore koji bi inače želeli da učestvuju u obnovi zemlje.

Zbog straha od Trampove reakcije, ukrajinska vlast se, kako piše Politiko, uzdržava od kritike aktuelne verzije sporazuma i pokušava da je „tiho preoblikuje“ kako ne bi izazvala njegov gnev.

Foto: Foto: Shutterstock, Reuters

Koliko metala Ukrajina zaista ima?

U pozadini pregovora, ključno pitanje postaje — koliko retkih metala Ukrajina zapravo poseduje? Prema podacima Ujedinjenih nacija, zemlja raspolaže sa oko 5% svetskih rezervi retkih metala, uključujući litijum, berilijum, niobijum, tantal, titanijum, nikl, kobalt, grafit i fosfate — elemente ključne za energetiku, tehnologiju i odbranu.

- Većina tih nalazišta otkrivena je između 1960-ih i 1980-ih godina. Rezerve su odobrene u sovjetskom sistemu, koji je stranim investitorima teško razumljiv. Teoretski, možemo tvrditi da Ukrajina ima najveće rezerve litijuma u Evropi, ali da bismo razumeli njihov ekonomski potencijal, moramo sprovesti dodatna istraživanja - ističe geološkinja Alla Vasilenko iz Nacionalne akademije nauka Ukrajine.

Potrebne su godine i milijarde dolara

Eksploatacija ovih sirovina neće biti ni brza ni jeftina, upozoravaju stručnjaci.

- Ukrajini su potrebne investicije — ne samo u rudarenje, već i u industriju prerade. I to pre svega američke investicije: u pitanju su milijarde, možda čak desetine milijardi dolara kroz direktna ulaganja, zajmove, akcije i druge oblike kapitala - kaže Andrej Brodski, direktor kompanije Velta Group, najvećeg privatnog proizvođača titanijumske rude u Ukrajini.

Za otvaranje rudnika titanijum-dioksida, Velta je, navodi se, potrošila sedam godina. Eksploatacija litijuma trajaće znatno duže — između 10 i 15 godina, procenjuje Denis Alešin, glavni strateg kompanije ULM.

Ova kompanija je 2017. godine kupila 20-godišnju licencu za iskopavanje litijuma na nalazištu Polohivskoe u centralnoj Ukrajini za 5 miliona dolara. Danas to nalazište još uvek izgleda kao prazno polje sa nekoliko detektora i istraživačkih bušilica.

- Da bismo pokrenuli rudnik i izgradili postrojenje za preradu litijuma, potrebno nam je 350 miliona dolara investicija. Naša strategija je da pronađemo globalne strateške partnere koji će finansirati projekat, dok mi ostajemo pouzdan lokalni partner - dodaje Alešin.

Tramp kao (ne)siguran partner

Prvobitni plan Kijeva bio je da upravo Sjedinjene Američke Države postanu glavni partner u ovom procesu — kako u finansiranju, tako i u obezbeđivanju garancija za obnovu zemlje i odvraćanje novih napada iz Rusije.

Da li će u dogovoru koji je trenutno na stolu postojati takav kompromis, ostaje nejasno, zaključuje Politiko.