Da li smo gotovi?! Veštačka inteligencija uradila nešto što nije smela: Ljudi u potpunom šoku, niko ne zna šta sada!

Zanimljivo eksperimentalno istraživanje sprovedeno na Univerzitetu Kalifornije u San Dijegu pokazalo je da pojedini savremeni modeli veštačke inteligencije već sada mogu uverljivo da se predstave kao ljudi – i to bolje nego što su istraživači očekivali.

U neformalnom poređenju s dodelom Oskara, GPT-4.5 kompanije OpenAI bio bi pobednik za glavnu ulogu, dok bi Llama 3.1–405B, jezički model kompanije Meta, verovatno poneo priznanje za sporednu.

Tjuringov test – razgovor sa nepoznatim „sagovornikom“

Testiranje je sprovedeno u formatu Tjuringovog testa, zasnovanog na ideji britanskog matematičara Alana Tjuringa iz 1950. godine. Svaki ispitanik je vodio niz petominutnih razgovora putem tastature, bez ikakvih vizuelnih tragova, ne znajući da li se dopisuje sa čovekom ili AI softverom. Nakon svakog razgovora, učesnici su morali da ocene – da li su komunicirali sa čovekom ili mašinom.

Pitanja nisu bila tehničke prirode – teme su se uglavnom ticale svakodnevnog života, ličnih mišljenja, osećanja i stavova. Cilj je bio da se proceni emocionalna autentičnost i komunikativna suptilnost svakog sagovornika.

GPT-4.5 nadmudrio većinu – više liči na čoveka nego što liči čovek

Rezultati su bili neočekivani: GPT-4.5 je uspeo da prevari 73% ispitanika, koji su verovali da komuniciraju sa pravom osobom. Paradoksalno, AI je u ovom eksperimentu češće bio doživljen kao čovek nego što su to bili stvarni ljudi koji su učestvovali u kontrolnoj grupi.

Llama 3.1–405B takođe je pokazao impresivne rezultate – 56% učesnika poverovalo je da razgovaraju sa čovekom. Najmanje uspešan bio je ChatGPT-4o, koji je u samo 21% slučajeva ocenjen kao „ljudski sagovornik“, dok je u ostatku identifikovan kao veštačka inteligencija, navodi ruski portal Lajfhaker.

Etika, bezbednost i budućnost AI

Tjuringov test odavno nije samo teorijski koncept – danas predstavlja realan alat za procenu sposobnosti AI da imitira čoveka. Ovakvi rezultati, iako fascinantni sa stanovišta tehnologije, otvaraju ozbiljna etička pitanja: kako regulisati AI koji može da zavarava ljude, gde je granica u njegovoj primeni i kako sprečiti potencijalne zloupotrebe?

Upravo zbog toga, stručnjaci ističu da je, uz razvoj moćnijih modela, jednako važno razvijati mehanizme kontrole, transparentnosti i zaštite korisnika u digitalnoj komunikaciji.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.