Pitanje budućnosti Abhazije i Južne Osetije ponovo se našlo u fokusu nakon izjava najviših zvaničnika iz Tbilisija i Moskve koje su podgrejale nagađanja o mogućnosti kompromisa i povlačenja ruskih trupa sa teritorije koju Gruzija smatra okupiranom.
Premijer Gruzije Irakli Kobahidze izjavio je da veruje u mirno rešenje sukoba i mogućnost povratka teritorijalne celovitosti zemlje, naglašavajući da su za to potrebni dosledna politika i političko strpljenje.
– Ako budemo istrajni i pametni, verujem da je moguće ostvariti i najveće ciljeve, uključujući našu glavnu težnju – povratak Abhazije i Južne Osetije – rekao je Kobahidze u intervjuu za televiziju Imedi.
Podsetimo, vladajuća partija Gruzijski san od početka rata u Ukrajini intenzivirala je odnose sa Rusijom, optužujući Zapad za pritisak na Gruziju da otvori novi front protiv Moskve. U novembru 2024. godine, premijer Gruzije Irakli Kobahidze najavio je četvorogodišnju suspenziju pregovora o pridruživanju Evropskoj uniji, navodeći kao razlog "ucene i manipulacije" od strane pojedinih evropskih političara, što je dodatno zbližilo Tbilisi i Moskvu.
Moskva: Mi smo otvoreni za dogovor, ali odluka nije samo na nama
Sa druge strane, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je na konferenciji u Ujedinjenim nacijama da je Rusija otvorena za kompromis koji bi uključivao i povlačenje ruskih snaga iz dve otcepljene gruzijske regije, uz uslov da se u rešenje uključe i vlasti Abhazije i Južne Osetije.
– Tvrde da žele istorijsko pomirenje. Način na koji će se to pomirenje ostvariti nije na nama da određujemo – već na državama Abhaziji i Južnoj Osetiji – rekao je Lavrov, dodajući da je Moskva spremna da pomogne ako postoji obostrani interes za normalizaciju odnosa.
Gradonačelnik Tbilisija i visoki funkcioner vladajuće stranke Gruzijski san, Kaha Kaladze, pozdravio je Lavrovljeve izjave, ali je naglasio da je sada vreme za konkretne poteze.
– Ako Rusija zaista želi pomirenje, vreme je da se pređe sa reči na dela. To se može desiti samo putem mira, razvoja i međusobnog oproštaja – rekao je Kaladze i pozvao Moskvu da predstavi jasan plan za povlačenje trupa sa gruzijske teritorije.
Foto: Shutterstock/EPA
Izmenjena dinamika: finansijski pritisci i geopolitička neizvesnost
Upozorenja da bi situacija mogla da se menja dolaze i iz same Abhazije. Moskva je prošle godine obustavila značajan deo finansiranja ovoj nepriznatoj teritoriji, nakon što su lokalni lideri odbili da sprovedu određene proruske političke direktive. Time je dovedena u pitanje dugoročna održivost ove separatističke regije, koja zavisi od Moskve za isplatu plata, penzija i energetsku stabilnost.
Ruski pritisak se, kako je otkrio abhazijski ministar spoljnih poslova Sergej Šamba, ogleda i u tome što će Rusija početi da naplaćuje komercijalne tarife za energente, koji su ranije isporučivani po povlašćenim cenama.
Ova promena ukazuje na moguće hlađenje odnosa između Abhazije i Rusije, što dodatno komplikuje geopolitičku ravnotežu na južnom Kavkazu.
Da li je obrt moguć?
Iako je Kremlj još od 2008. godine, kada je priznao nezavisnost Abhazije i Južne Osetije, dosledno tvrdio da se ta odluka neće povlačiti, sve češće izjave o „istorijskom pomirenju“, „kompromisu“ i „dijalogu“ sa Tbilisijem otvaraju prostor za spekulacije da bi Moskva, pod pritiskom globalnih sankcija i promena unutar regiona, mogla biti spremna na novu fazu odnosa.
Tbilisi, sa druge strane, sve više signalizira spremnost na mirnu reintegraciju i čak izvinjenje zbog događaja iz 2008. godine, što je dosad nezapamćeno u gruzijskoj politici.
Ipak, do konkretnog dogovora dalek je put. Sve dok Abhazija i Južna Osetija deluju kao samostalni akteri sa podrškom Moskve, a Zapad zadržava distancu u ovom pitanju, sudbina ovih teritorija ostaće nerešena. Ali – za razliku od prethodnih godina – vrata su sada poluotvorena.
Nova runda trgovinskog rata koju je pokrenuo predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp mogla bi ozbiljno da uzdrma globalne lance snabdevanja, sa dalekosežnim posledicama po najvažnije odbrambene projekte Zapada – uključujući borbeni avion F-35, nuklearne podmornice u okviru AUKUS sporazuma, kao i isporuke vojne pomoći Ukrajini.
Ruski podvodni senzori, za koje se sumnja da prate britanske nuklearne podmornice, navodno su otkriveni u vodama u blizini obala Ujedinjenog Kraljevstva, piše britanski list Telegraf.
Rusija je danas saopštila da su njene oružane snage zauzele selo Basovka u Sumskoj oblasti na severoistoku Ukrajine i da napadaju ukrajinske položaje u više naselja u tom regionu.
Ruske snage izvele su precizan napad na grupaciju elitnih ukrajinskih trupa u gradu Izjumu u Harkovskoj oblasti, objavio je RIA Novosti, pozivajući se na izjavu Sergeja Lebedeva, koordinatora proruskog otpora iz Nikolajevske oblasti.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić gostovao je u podkastu MD MEETS koji vodi direktor kompanije "Aksel Špringer" Matijas Defner nakon što je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski prvi put posetio Beograd.
Skoro 16.000 stranih dobrovoljaca iz najmanje 72 zemlje trenutno služi u Odbrambenim snagama Ukrajine, rekla je ukrajinski vojni ombudsman Olga Rešetilova.
Ruska vojska formirala je "Ukrajinsku dobrovoljačku brigadu specijalnih snaga", koja je sastavljena od bivših ukrajinskih vojnika koji su prebegli u Rusiju.
Ministarstvo odbrane Rusije je u više navrata saopštavalo da su u Ukrajini likvidirani plaćenici iz Velike Britanije, Gruzije, Poljske, Kolumbije i drugih zemalja koje kijevski režim koristi kao "topovsko meso".
Bivši savetnik ukrajinskog predsedničkog kabineta Aleksej Arestovič priznao je da je Rusija stvorila satelitski komunikacioni sistem sličan američkom Starlinku.
Ruski predsednik Vladimir Putin sproveo je promene u najvišem komandnom vrhu vojske te zemlje i imenovao šefa jedinica za dronove, čije se postavljenje na funkciju dugo očekivalo.
Bivši visoki zvaničnici iz Velike Britanije, Francuske, Nemačke i Rusije održali su u julu sastanak u Beču kako bi razmotrili moguće uslove za mirovne pregovore o Ukrajini, prenose mediji, pozivajući se na izvore upoznate sa događajem.
Ruska vojska počela je da gradi čitave podzemne komplekse za skladištenje goriva u zoni specijalne vojne operacije, menjajući logistiku iz temelja kako bi ključne zalihe zaštitila od ukrajinskih bespilotnih letelica.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Nova runda trgovinskog rata koju je pokrenuo predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp mogla bi ozbiljno da uzdrma globalne lance snabdevanja, sa dalekosežnim posledicama po najvažnije odbrambene projekte Zapada – uključujući borbeni avion F-35, nuklearne podmornice u okviru AUKUS sporazuma, kao i isporuke vojne pomoći Ukrajini.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravio je danas na jugozapadu Srbije. On je posetu započeo u Prijepolju, a zatim je obišao veliki broj lokacija u Priboju i Novoj Varoši.
Glavni urednik Informera Dragan J. Vučićević pokazao je u Kolegijumu naše televizije fotografiju koju su napravili pripadnici GOSI službe, a na kojoj se se vidi šta je u centru Beograda danas radio tajkun Dragan Đilas, dok je predsednik Aleksandar Vučić obilazio Srbiju i razgovarao sa narodom.
Poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Milenko Jovanov u nekoliko rečenica rasturio je nekadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića, koji se na društvenoj mreži Iks ostrvio na šefa naše države Aleksandra Vučića i politiku vladajuće partije.
Ministar za evropske integracije Nemanja Starović izjavio je danas da je cilj da do kraja 2027. godine Srbija bude spremna za pristupanje šengenskom prostoru i naveo da je za otvaranje Klastera 3, najvažnije priznanje to što je Evropska komisija početkom jula dala šestu uzastopnu preporuku, naglasivši da ta institucija ima adekvatne mehanizme da na meritoran način proceni ispunjenost obaveza.
Šiptarski ekstremisti okačili su zastave Albanije i zloglasne terorističke organizacije OVK na kapije srpskih crkava u Lipljanu, nakon čega je policija privela dvojicu provokatora!
Načelnik Sektora za vanredne situacije Luka Čaušić izjavio je danas da je situacija sa požarima u Deliblatskoj peščari trenutno mirnija i da su naselja za sada bezbedna, naročito naselje Šumarak koje je veoma bilo izloženo riziku od požara.
Manastir Palja važi za najstariju svetinju u ovom kraju, gde je poslednju noć u Srbiji proveo Sveti Sava, a poznat je i po izvorima koji leče bolest i sterilitet.
Aleksandra Stefanović i Miloš Gvozdenović odlučili su da svoje sudbonosno "da" izgovore u Guči, prestonici trube, i to u Crkvi Svetog arhangela Gavrila, mestu koje je snažno povezano sa tradicijom i istorijom Dragačevskog sabora trubača.
Smrtna kazna u Srbiji ukinuta je 2002. godine kada je veliki broj najsurovih i najmonstruoznijih ubica promenom zakona umesto pred streljačkim strojem završio u zatvoru na 40 godina.
Policija u Bečeјu, u saradnji sa Osnovnim јavnim tužilaštvom u Bečeјu, uhapsila je D. P. (30) iz okoline tog mesta, zbog sumnje da јe počinila tešku krađu.
Nestanak Nikole Mitića 10. avgusta 2020. godine isprva je tretiran kao običan slučaj nestale osobe, kada je porodica objavila njegovu fotografiju u javnosti, verujući da je reč o misterioznom nestanku.
Svrab, peckanje i neprijatan vaginalni sekret mogu da se povuku nakon terapije, ali kod mnogih žena kandida se ubrzo ponovo javlja. Razlog pritom nije uvek samo sama gljivica - određene navike i okolnosti pogoduju njenom ponovnom razvoju
Redakcija Informera došla do informacije da je Ava Karabatić danas viđena u Urgentnom centru u Beogradu, gde je, prema saznanjima do kojih smo došli, potražila lekarsku pomoć zbog vidljivih povreda na glavi i licu, a ona nam je sve to i potvrdila.
Popularna voditeljka Jovana Jeremić oglasila se na svom Instagram profilu veoma emotivnom objavom posvećenom svom pokojnom ocu, koja je privukla veliku pažnju javnosti i mnoge ostavila bez teksta.
Rijaliti učesnik Ivan Marinković dotakao se odnosa Maje Marinković i Asmina Durdžića, otkrivši da je u kontaktu sa njom, ali da krivi Asmina što uživa u čitavoj situaciji.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.