Pitanje budućnosti Abhazije i Južne Osetije ponovo se našlo u fokusu nakon izjava najviših zvaničnika iz Tbilisija i Moskve koje su podgrejale nagađanja o mogućnosti kompromisa i povlačenja ruskih trupa sa teritorije koju Gruzija smatra okupiranom.
Premijer Gruzije Irakli Kobahidze izjavio je da veruje u mirno rešenje sukoba i mogućnost povratka teritorijalne celovitosti zemlje, naglašavajući da su za to potrebni dosledna politika i političko strpljenje.
– Ako budemo istrajni i pametni, verujem da je moguće ostvariti i najveće ciljeve, uključujući našu glavnu težnju – povratak Abhazije i Južne Osetije – rekao je Kobahidze u intervjuu za televiziju Imedi.
Podsetimo, vladajuća partija Gruzijski san od početka rata u Ukrajini intenzivirala je odnose sa Rusijom, optužujući Zapad za pritisak na Gruziju da otvori novi front protiv Moskve. U novembru 2024. godine, premijer Gruzije Irakli Kobahidze najavio je četvorogodišnju suspenziju pregovora o pridruživanju Evropskoj uniji, navodeći kao razlog "ucene i manipulacije" od strane pojedinih evropskih političara, što je dodatno zbližilo Tbilisi i Moskvu.
Moskva: Mi smo otvoreni za dogovor, ali odluka nije samo na nama
Sa druge strane, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je na konferenciji u Ujedinjenim nacijama da je Rusija otvorena za kompromis koji bi uključivao i povlačenje ruskih snaga iz dve otcepljene gruzijske regije, uz uslov da se u rešenje uključe i vlasti Abhazije i Južne Osetije.
– Tvrde da žele istorijsko pomirenje. Način na koji će se to pomirenje ostvariti nije na nama da određujemo – već na državama Abhaziji i Južnoj Osetiji – rekao je Lavrov, dodajući da je Moskva spremna da pomogne ako postoji obostrani interes za normalizaciju odnosa.
Gradonačelnik Tbilisija i visoki funkcioner vladajuće stranke Gruzijski san, Kaha Kaladze, pozdravio je Lavrovljeve izjave, ali je naglasio da je sada vreme za konkretne poteze.
– Ako Rusija zaista želi pomirenje, vreme je da se pređe sa reči na dela. To se može desiti samo putem mira, razvoja i međusobnog oproštaja – rekao je Kaladze i pozvao Moskvu da predstavi jasan plan za povlačenje trupa sa gruzijske teritorije.
Foto: Shutterstock/EPA
Izmenjena dinamika: finansijski pritisci i geopolitička neizvesnost
Upozorenja da bi situacija mogla da se menja dolaze i iz same Abhazije. Moskva je prošle godine obustavila značajan deo finansiranja ovoj nepriznatoj teritoriji, nakon što su lokalni lideri odbili da sprovedu određene proruske političke direktive. Time je dovedena u pitanje dugoročna održivost ove separatističke regije, koja zavisi od Moskve za isplatu plata, penzija i energetsku stabilnost.
Ruski pritisak se, kako je otkrio abhazijski ministar spoljnih poslova Sergej Šamba, ogleda i u tome što će Rusija početi da naplaćuje komercijalne tarife za energente, koji su ranije isporučivani po povlašćenim cenama.
Ova promena ukazuje na moguće hlađenje odnosa između Abhazije i Rusije, što dodatno komplikuje geopolitičku ravnotežu na južnom Kavkazu.
Da li je obrt moguć?
Iako je Kremlj još od 2008. godine, kada je priznao nezavisnost Abhazije i Južne Osetije, dosledno tvrdio da se ta odluka neće povlačiti, sve češće izjave o „istorijskom pomirenju“, „kompromisu“ i „dijalogu“ sa Tbilisijem otvaraju prostor za spekulacije da bi Moskva, pod pritiskom globalnih sankcija i promena unutar regiona, mogla biti spremna na novu fazu odnosa.
Tbilisi, sa druge strane, sve više signalizira spremnost na mirnu reintegraciju i čak izvinjenje zbog događaja iz 2008. godine, što je dosad nezapamćeno u gruzijskoj politici.
Ipak, do konkretnog dogovora dalek je put. Sve dok Abhazija i Južna Osetija deluju kao samostalni akteri sa podrškom Moskve, a Zapad zadržava distancu u ovom pitanju, sudbina ovih teritorija ostaće nerešena. Ali – za razliku od prethodnih godina – vrata su sada poluotvorena.
Nova runda trgovinskog rata koju je pokrenuo predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp mogla bi ozbiljno da uzdrma globalne lance snabdevanja, sa dalekosežnim posledicama po najvažnije odbrambene projekte Zapada – uključujući borbeni avion F-35, nuklearne podmornice u okviru AUKUS sporazuma, kao i isporuke vojne pomoći Ukrajini.
Ruski podvodni senzori, za koje se sumnja da prate britanske nuklearne podmornice, navodno su otkriveni u vodama u blizini obala Ujedinjenog Kraljevstva, piše britanski list Telegraf.
Rusija je danas saopštila da su njene oružane snage zauzele selo Basovka u Sumskoj oblasti na severoistoku Ukrajine i da napadaju ukrajinske položaje u više naselja u tom regionu.
Ruske snage izvele su precizan napad na grupaciju elitnih ukrajinskih trupa u gradu Izjumu u Harkovskoj oblasti, objavio je RIA Novosti, pozivajući se na izjavu Sergeja Lebedeva, koordinatora proruskog otpora iz Nikolajevske oblasti.
Evropske zemlje su užasnute dogovorom Vladimira Putina i Donalda Trampa o isporukama ruskog dizela, jer Moskva i Vašington počinju konkretnu ekonomsku saradnju dok Evropska unija nastavlja politiku sankcija prema Rusiji, izjavio je ruski senator Aleksej Puškov.
Američki predsednik Donald Tramp poručio je da je vreme da Ukrajina dobije novog predsednika, optužujući Volodimira Zelenskog da odbija mirovne sporazume sa Rusijom, dok najnovije istraživanje Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju (KIIS) pokazuje da 53 odsto Ukrajinaca ne želi njegovu ponovnu kandidaturu.
Rusija bi od prodaje dizel goriva, dogovorene između Vladimira Putina i Donalda Trampa, mogla da ostvari prihod od čak 6,7 milijardi dolara, odnosno približno šest milijardi evra, ukoliko uspe da isporuči svih najavljenih 4,8 miliona tona, izračunao je nemački Bild.
NATO bi mogao da otvori novi front protiv Rusije napadom na Kalinjingradsku oblast, čime bi Moskvu primorao na drugu mobilizaciju i izazvao unutrašnju političku krizu koja bi mogla da dovede do pokušaja svrgavanja predsednika Vladimira Putina.
Ruske snage nastavljaju da stežu obruč oko ukrajinskih jedinica na severoistoku Harkovske oblasti, gde se vode borbe za šest naseljenih mesta, dok istovremeno proširuju teritoriju pod svojom kontrolom izvan područja okruženja.
Rusija bi, prema dogovoru Vladimira Putina i Donalda Trampa, trebalo da isporuči više od 4,8 miliona tona dizela američkom i svetskom tržištu, ali je pitanje koliko tog goriva zaista može da obezbedi.
Ruski predsednik Vladimir Putin navodno je naredio vojsci da do januara 2027. godine zauzme Zaporožje i izbije na liniju reke Dnjepar, odnosno da preuzme kontrolu nad levobalnim delom grada, objavio je ukrajinski kanal „Operativni inform“.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski strahuje da bi članovi vlade i poslanici Vrhovne rade mogli da napuste Kijev zbog sve teže situacije u prestonici, tvrdi bivši savetnik ukrajinskog predsednika Leonida Kučme Oleg Soskin.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Nova runda trgovinskog rata koju je pokrenuo predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp mogla bi ozbiljno da uzdrma globalne lance snabdevanja, sa dalekosežnim posledicama po najvažnije odbrambene projekte Zapada – uključujući borbeni avion F-35, nuklearne podmornice u okviru AUKUS sporazuma, kao i isporuke vojne pomoći Ukrajini.
Kako saznaje naš portal od učesnika advokatskog savetovanja u hotelu „Mona“ na Zlatiboru, javna tužiteljka Bojana Savović, jedna od predstavnica Proglasa, izazvala je skandal tako što je napala kolege sudije i tužioce, preteći im hapšenjem i najavljujući da će, kada dođe na vlast, preurediti i policiju i pravosuđe i zavesti red.
Tajkunska novinarka i provokatorka sa N1 Žaklina Tatalović još jednom je pokušala da napravi cirkus i da minira napravila cirkus stranačku konferenciju za medije na kojoj su se obratili Ana Brnabić i Aleksandar Jakšić!
Nakon što su se blokaderi i njihovi predstavnici okrenuli protiv Srbije, Boga, Crkve, porodice, Republike Srpske, protiv sopstvenog naroda generalno i njegovih temelja, sve je više onih koji okreću glavu od blokaderske liste.
Članica Predsedništva SNS-a Adrijana Mesarović posetila je Mačvanski okrug gde je i razgovoru sa građanima razgovarala o važna pitanjanjima, od novih investicija i radnih mesta, do infrastrukture, položaja mladih i uslova za život svake porodice.
Možeš ti u politici da filozofiraš koliko hoćeš, da slušaš visoke nauke, učene glave i razne pametnjakoviće sa televizije. Ali za obične ljude, za radnika, seljaka i poštenog domaćina koji svoj hleb zarađuje od jutra do mraka, matematika je uvek bila prosta. Kad ne znaš ko je kakav i šta je po sredi - samo pogledaj ko se protiv koga udružio. Tu nema greške i tu laži nema, piše Dražen Živković, glavni i odgovorni urednik TV PRVA za Crnu Goru i osnivač portala Borba.
Bivši takmičar Exatlona 2 Mensur Ajdarpašić smatra da je glavni krivac za njegovu diskvalifikaciju kapiten Crvenih Nikola Lakić, kog smatra praznim čovekom.
Bivši učesnik Exatlona Veljko Milićević govorio je u emisiji "Srbija zove Dominikanu - Exatlon Srbija" o rivalstvu između Nikole Lakića i Mensura Ajdarpašića, ali i svom sukobu sa Mensurom.
Diskvalifikovani učensik Exatlona Mensur Ajdarpašić smatra da nikada nije imao podršku Plavog tima, ali ističe da mu ne smeta što ga nisu birali za kapitena.
Mensur Ajdarpašić negirao je da je pretio Veljku Milićeviću i priznao da se kaje zbog postupka koji ga je koštao učešća u sportskom rijalitiju Exatlon.
Kompozitor Mensur Ajdarpašić je gostujući u emisiji "Srbija zove Dominikanu - Exatlon Srbija" govorio o tome koliko mu je teško pao rastanak od Plavog tima.
Cene pečenja u Srbiji znatno se razlikuju u zavisnosti od vrste mesa i mesta kupovine. Za kilogram gotovog prasećeg pečenja potrebno je izdvojiti od 2.000 do čak 4.400 dinara, dok se jagnjeće pečenje kreće od 2.500 do više od 6.000 dinara.
Žena od 41 godine objavila je na društvenoj mreži "threads" da je dobila pozivnicu za 18. rođendan u svadbenom salonu sa više od 200 zvanica i izazavala lavinu komentara među korisnicima.
Mališani iz Leposavića, uzrasta od drugog do šestog razreda osnovne škole, tokom ovog vikenda boraviće u Beogradu u okviru pokloničkog putovanja "Hrabri čuvari prošlosti – graditelji budućnosti".
Pulska saobraćajna policija pokrenula je postupak protiv 21-godišnjaka koji je na društvenim mrežama objavio snimak vožnje auto-putem brzinom od oko 228 kilometara na čas.
Glumac Tom Veling našao se u centru pažnje nakon što je na svom Instagram profilu objavio fotografiju koja je izazvala brojne reakcije na društvenim mrežama.
Glumica Demi Mur umalo je ostala bez jedne od svojih najvažnijih uloga u kultnom ostvarenju "Vatra Svetog Elma" iz 1985. godine, nakon što se na probama pojavljivala potpuno pijana i pod dejstvom teških opijata.
Ovogodišnja dobitnica prestižne Nobelove nagrade za književnost, čuvena kanadsko-islandski pesnikinja i autorka En Karson, prokomentarisala je u svom prepoznatljivom stilu odluku Švedske akademije.
Pevač Jakov Jozinović se nakon skandala sa snimkom na kom peva ustašku pesmu nije oglašavao, niti dao objašnjenje za ovaj potez, te je javnost dodatno ljuta!
Bivša učesnica "Elite" Stefani Grujić, čiji je partner u zatvoru u Španiji, objavila je na svom profilu fotografije na kojima pozira nasred ulice sa poklonima koje joj je baš muž poslao.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.