Pitanje budućnosti Abhazije i Južne Osetije ponovo se našlo u fokusu nakon izjava najviših zvaničnika iz Tbilisija i Moskve koje su podgrejale nagađanja o mogućnosti kompromisa i povlačenja ruskih trupa sa teritorije koju Gruzija smatra okupiranom.
Premijer Gruzije Irakli Kobahidze izjavio je da veruje u mirno rešenje sukoba i mogućnost povratka teritorijalne celovitosti zemlje, naglašavajući da su za to potrebni dosledna politika i političko strpljenje.
– Ako budemo istrajni i pametni, verujem da je moguće ostvariti i najveće ciljeve, uključujući našu glavnu težnju – povratak Abhazije i Južne Osetije – rekao je Kobahidze u intervjuu za televiziju Imedi.
Podsetimo, vladajuća partija Gruzijski san od početka rata u Ukrajini intenzivirala je odnose sa Rusijom, optužujući Zapad za pritisak na Gruziju da otvori novi front protiv Moskve. U novembru 2024. godine, premijer Gruzije Irakli Kobahidze najavio je četvorogodišnju suspenziju pregovora o pridruživanju Evropskoj uniji, navodeći kao razlog "ucene i manipulacije" od strane pojedinih evropskih političara, što je dodatno zbližilo Tbilisi i Moskvu.
Moskva: Mi smo otvoreni za dogovor, ali odluka nije samo na nama
Sa druge strane, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je na konferenciji u Ujedinjenim nacijama da je Rusija otvorena za kompromis koji bi uključivao i povlačenje ruskih snaga iz dve otcepljene gruzijske regije, uz uslov da se u rešenje uključe i vlasti Abhazije i Južne Osetije.
– Tvrde da žele istorijsko pomirenje. Način na koji će se to pomirenje ostvariti nije na nama da određujemo – već na državama Abhaziji i Južnoj Osetiji – rekao je Lavrov, dodajući da je Moskva spremna da pomogne ako postoji obostrani interes za normalizaciju odnosa.
Gradonačelnik Tbilisija i visoki funkcioner vladajuće stranke Gruzijski san, Kaha Kaladze, pozdravio je Lavrovljeve izjave, ali je naglasio da je sada vreme za konkretne poteze.
– Ako Rusija zaista želi pomirenje, vreme je da se pređe sa reči na dela. To se može desiti samo putem mira, razvoja i međusobnog oproštaja – rekao je Kaladze i pozvao Moskvu da predstavi jasan plan za povlačenje trupa sa gruzijske teritorije.
Foto: Shutterstock/EPA
Izmenjena dinamika: finansijski pritisci i geopolitička neizvesnost
Upozorenja da bi situacija mogla da se menja dolaze i iz same Abhazije. Moskva je prošle godine obustavila značajan deo finansiranja ovoj nepriznatoj teritoriji, nakon što su lokalni lideri odbili da sprovedu određene proruske političke direktive. Time je dovedena u pitanje dugoročna održivost ove separatističke regije, koja zavisi od Moskve za isplatu plata, penzija i energetsku stabilnost.
Ruski pritisak se, kako je otkrio abhazijski ministar spoljnih poslova Sergej Šamba, ogleda i u tome što će Rusija početi da naplaćuje komercijalne tarife za energente, koji su ranije isporučivani po povlašćenim cenama.
Ova promena ukazuje na moguće hlađenje odnosa između Abhazije i Rusije, što dodatno komplikuje geopolitičku ravnotežu na južnom Kavkazu.
Da li je obrt moguć?
Iako je Kremlj još od 2008. godine, kada je priznao nezavisnost Abhazije i Južne Osetije, dosledno tvrdio da se ta odluka neće povlačiti, sve češće izjave o „istorijskom pomirenju“, „kompromisu“ i „dijalogu“ sa Tbilisijem otvaraju prostor za spekulacije da bi Moskva, pod pritiskom globalnih sankcija i promena unutar regiona, mogla biti spremna na novu fazu odnosa.
Tbilisi, sa druge strane, sve više signalizira spremnost na mirnu reintegraciju i čak izvinjenje zbog događaja iz 2008. godine, što je dosad nezapamćeno u gruzijskoj politici.
Ipak, do konkretnog dogovora dalek je put. Sve dok Abhazija i Južna Osetija deluju kao samostalni akteri sa podrškom Moskve, a Zapad zadržava distancu u ovom pitanju, sudbina ovih teritorija ostaće nerešena. Ali – za razliku od prethodnih godina – vrata su sada poluotvorena.
Nova runda trgovinskog rata koju je pokrenuo predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp mogla bi ozbiljno da uzdrma globalne lance snabdevanja, sa dalekosežnim posledicama po najvažnije odbrambene projekte Zapada – uključujući borbeni avion F-35, nuklearne podmornice u okviru AUKUS sporazuma, kao i isporuke vojne pomoći Ukrajini.
Ruski podvodni senzori, za koje se sumnja da prate britanske nuklearne podmornice, navodno su otkriveni u vodama u blizini obala Ujedinjenog Kraljevstva, piše britanski list Telegraf.
Rusija je danas saopštila da su njene oružane snage zauzele selo Basovka u Sumskoj oblasti na severoistoku Ukrajine i da napadaju ukrajinske položaje u više naselja u tom regionu.
Ruske snage izvele su precizan napad na grupaciju elitnih ukrajinskih trupa u gradu Izjumu u Harkovskoj oblasti, objavio je RIA Novosti, pozivajući se na izjavu Sergeja Lebedeva, koordinatora proruskog otpora iz Nikolajevske oblasti.
Oružane snage Ukrajine izvele su masovan napad na ruske gradove krstarećim raketama i bespilotnim letelicama, a Čeboksari su, prema navodima iz ukrajinskih izvora, gađani raketama FP-5 „Flamingo”.
Ruske snage šire zonu kontrole u Konstantinovki, dok se borbe za ovaj važan grad u Donjeckoj oblasti nastavljaju pod sve jačim pritiskom na položaje Oružanih snaga Ukrajine.
Oružane snage Ukrajine pokrenule su tokom noći novi talas napada na više ruskih regiona, a na meti su bili Čeboksari, Novokujbiševsk, Sevastopolj, kao i objekti infrastrukture u Vladimirskoj oblasti.
Pregovori o rešavanju ukrajinskog sukoba trenutno se ne vode, a Kijev je pokazao da nije spreman na dogovore, izjavio je stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja.
U napadima ruskih dronova na stambene zgrade i na minibus u Zaporoškoj oblasti danas su poginule dve osobe, dok je 16 osoba ranjeno, saopštili su lokalni zvaničnici.
Lider nemačke stranke Levica Jan van Aken predložio je bivšu kancelarku Angelu Merkel kao mogućeg posrednika Evropske unije u pregovorima između Rusije i Ukrajine, preneo je danas Špigl.
Ruska avijacija uništila je privremene punktove ukrajinskih snaga i centre za kontrolu bespilotnih letelica u Dnjepropetrovskoj i Hersonskoj oblasti, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.
Ptice koje žive blizu linija ukrajinskog fronta počele su da grade gnezda koristeći optičke kablove sa dronova, piše Oleg Malčenko, viši istraživač u Institutu za arheografiju koji je trenutno na frontu.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Nova runda trgovinskog rata koju je pokrenuo predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp mogla bi ozbiljno da uzdrma globalne lance snabdevanja, sa dalekosežnim posledicama po najvažnije odbrambene projekte Zapada – uključujući borbeni avion F-35, nuklearne podmornice u okviru AUKUS sporazuma, kao i isporuke vojne pomoći Ukrajini.
Cilj moje posete je da se prijateljstvo proširi i preslika na ekonomsku saradnju dve zemlje u više oblasti: od poljoprivrede, turizma, do visokih tehnologija i obrazovanja! Potpisani sporazumi tome treba da doprinesu!
Marija Vasić, bivša žena Nenada Čanka, političarka u pokušaju koja je izvređala većinu građana Srbije nazivajući ih fetišistima, samo zato što su strpljivo čekali ispred Hrama Svetog Save da se poklone Pojasu Presvete Bogorodice, ponovo sipa otrov sa tajkunske medijske trovačnice "Dobar, loš, zao", uličarske emisije na Novoj S koju vode Nenad Kulačin i Marko Vidojković.
Blokaderka i dežurna klevetnica Sonja Biserko javila se iz Sarajeva. Za nju su žrtve Albanci i Bošnjaci, a Srbi su sami krivi za sve što ih je snašlo...
Voditeljka Informer TV Andrea Veskov uputila je javno izvinjenje Privrednoj pravnoj akademiji iz Novog Sada i njenom rektoru prof dr Milanu Počuči zbog pogrešno interpretiranog stava u vezi sa tom institucijom u poslednjem izdanju emisije Paralela.
Publika od sada ima priliku da svake srede od 17 časova na Prvom programu Radio Beograda prati novi politički tok-šou "U sredu sa Bojanom Bilbijom". Reč je o autorskom projektu koji se bavi najvažnijim političkim, geopolitičkim i društvenim temama koje oblikuju svakodnevni život građana Srbije, ali i globalne procese koji utiču na ceo svet.
Drevni stomatološki zahvat otkriven u Rusiji pokazuje da su složene operacije zuba izvođene još pre gotovo dve hiljade godina. Naučnici su na lobanji muškarca iz perioda između 2. i 4. veka nove ere pronašli tragove uspešno izvedenog vađenja zuba.
U Srbiji će u toku većeg dela dana biti pretežno sunčano i toplo, dok će posle podne, uz lokalni razvoj oblačnosti, doći do pojave kratkotrajnih pljuskova sa grmljavinom i gradom, koji će biti veći u brdsko-planinskim predelima.
Četvorica pripadnika Interventne jedinice 92 Dežurne službe Policijske uprave za grad Beograd uhapšeni su zbog zataškavanja slučaja u restoranu na Autokomandi, odnosno pucnjave od strane Saše Vukovića Bosketa, a sada se tim povodom oglasilo i Više javno tužilaštvo u Beogradu.
Četvorica pripadnika Interventne jedinice 92 Dežurne službe Policijske uprave za grad Beograd uhapšeni su zbog zataškavanja slučaja u restoranu na Autokomandi, odnosno pucnjave od strane Saše Vukovića Bosketa na Miloša Nilovića Runju, navodnog pripadnika "škaljarskog klana".
Miljana Kecmanović, majka dečaka ubice, stigla je u Viši sud u Beogradu gde joj se danas nastavlja suđenje, a u Palatu pravde je, kao i svaki put do sada, ušetala hladnog stava, doterana od glave do pete, pokazujući apsolutnu ravnodušnost prema nezapamćenoj tragediji koju je njen sin izazvao.
Pripadnici Uprave kriminalističke policije jutros su sproveli akciju na području Novog Pazara u okviru provera koje se odnose na sumnje u vezi sa falsifikovanom dokumentacijom i diplomama.
Danas u Višem sudu u Beogradu počinje iznošenje završnih reči pred donošenje druge presude u okončanju porcesa protiv roditelja dečaka koji je počinio masakr u OŠ "Vladislav Ribnikar". Roditelji žrtava došli su i na ovo ročište i još jednom će se naći oči u oči sa Vladimirom i Miljanom Kecmanović.
Doktor Salvador Plasensija, jedan od lekara koji su osuđeni zbog smrti čuvenog glumca Metjua Perija, podneo je zvaničnu žalbu na kaznu od 30 meseci zatvora.
Projekcijom naučnofantastične drame "Avijatičar" reditelja Jegora Mihalkov-Končalovskog juče je u Ruskom domu otvoren Festival ruskog filma, koji će do 30. juna publici u deset gradova Srbije predstaviti savremena ostvarenja ruske kinematografije, kao i izbor najpoznatijih animiranih filmova.
Glumac Entoni Gidera, poznat po ulozi u filmu "Kum 3", preminuo je u 65. godini, tri nedelje nakon što mu je srce iznenada stalo iz za sada nepoznatih razloga.
Pametni televizori danas nude brojne napredne funkcije, poput pristupa striming servisima, glasovnog upravljanja i raznim aplikacijama, a evo kako da sprečite da vas uređaj špijunira.
Jutjuber Bogdan Ilić, poznatiji kao Baka Prase i njegova devojka Milena privlače veliku pažnju na mrežama, a sada se povela polemika na mreži "X" o njihovom odnosu.
Pevačica Zorana Mićanović otkrila je kako je bila žrtva prevare, kada su joj pretili njenim golim fotografijama napravljenim pomoću veštačke inteligencije.
Pevačica Barbara Bobak duugo je kuburila sa viškom kilograma, a onda je rešila da promeni svoj izgled iz korena, pa je tako danas uspela da dođe do željenog izgleda.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.