Istorijski obrt! Rusija vraća zauzete teritorije?! Mediji bruje o šokantnom razvoju situacije, sada je sve moguće...

Pitanje budućnosti Abhazije i Južne Osetije ponovo se našlo u fokusu nakon izjava najviših zvaničnika iz Tbilisija i Moskve koje su podgrejale nagađanja o mogućnosti kompromisa i povlačenja ruskih trupa sa teritorije koju Gruzija smatra okupiranom.

Premijer Gruzije Irakli Kobahidze izjavio je da veruje u mirno rešenje sukoba i mogućnost povratka teritorijalne celovitosti zemlje, naglašavajući da su za to potrebni dosledna politika i političko strpljenje.

– Ako budemo istrajni i pametni, verujem da je moguće ostvariti i najveće ciljeve, uključujući našu glavnu težnju – povratak Abhazije i Južne Osetije – rekao je Kobahidze u intervjuu za televiziju Imedi.

​Podsetimo, vladajuća partija Gruzijski san od početka rata u Ukrajini intenzivirala je odnose sa Rusijom, optužujući Zapad za pritisak na Gruziju da otvori novi front protiv Moskve. U novembru 2024. godine, premijer Gruzije Irakli Kobahidze najavio je četvorogodišnju suspenziju pregovora o pridruživanju Evropskoj uniji, navodeći kao razlog "ucene i manipulacije" od strane pojedinih evropskih političara, što je dodatno zbližilo Tbilisi i Moskvu.

Moskva: Mi smo otvoreni za dogovor, ali odluka nije samo na nama

Sa druge strane, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je na konferenciji u Ujedinjenim nacijama da je Rusija otvorena za kompromis koji bi uključivao i povlačenje ruskih snaga iz dve otcepljene gruzijske regije, uz uslov da se u rešenje uključe i vlasti Abhazije i Južne Osetije.

– Tvrde da žele istorijsko pomirenje. Način na koji će se to pomirenje ostvariti nije na nama da određujemo – već na državama Abhaziji i Južnoj Osetiji – rekao je Lavrov, dodajući da je Moskva spremna da pomogne ako postoji obostrani interes za normalizaciju odnosa.

Gradonačelnik Tbilisija i visoki funkcioner vladajuće stranke Gruzijski san, Kaha Kaladze, pozdravio je Lavrovljeve izjave, ali je naglasio da je sada vreme za konkretne poteze.

– Ako Rusija zaista želi pomirenje, vreme je da se pređe sa reči na dela. To se može desiti samo putem mira, razvoja i međusobnog oproštaja – rekao je Kaladze i pozvao Moskvu da predstavi jasan plan za povlačenje trupa sa gruzijske teritorije.

Foto: Shutterstock/EPA

Izmenjena dinamika: finansijski pritisci i geopolitička neizvesnost

Upozorenja da bi situacija mogla da se menja dolaze i iz same Abhazije. Moskva je prošle godine obustavila značajan deo finansiranja ovoj nepriznatoj teritoriji, nakon što su lokalni lideri odbili da sprovedu određene proruske političke direktive. Time je dovedena u pitanje dugoročna održivost ove separatističke regije, koja zavisi od Moskve za isplatu plata, penzija i energetsku stabilnost.

Ruski pritisak se, kako je otkrio abhazijski ministar spoljnih poslova Sergej Šamba, ogleda i u tome što će Rusija početi da naplaćuje komercijalne tarife za energente, koji su ranije isporučivani po povlašćenim cenama.

Ova promena ukazuje na moguće hlađenje odnosa između Abhazije i Rusije, što dodatno komplikuje geopolitičku ravnotežu na južnom Kavkazu.

Da li je obrt moguć?

Iako je Kremlj još od 2008. godine, kada je priznao nezavisnost Abhazije i Južne Osetije, dosledno tvrdio da se ta odluka neće povlačiti, sve češće izjave o „istorijskom pomirenju“, „kompromisu“ i „dijalogu“ sa Tbilisijem otvaraju prostor za spekulacije da bi Moskva, pod pritiskom globalnih sankcija i promena unutar regiona, mogla biti spremna na novu fazu odnosa.

Tbilisi, sa druge strane, sve više signalizira spremnost na mirnu reintegraciju i čak izvinjenje zbog događaja iz 2008. godine, što je dosad nezapamćeno u gruzijskoj politici.

Ipak, do konkretnog dogovora dalek je put. Sve dok Abhazija i Južna Osetija deluju kao samostalni akteri sa podrškom Moskve, a Zapad zadržava distancu u ovom pitanju, sudbina ovih teritorija ostaće nerešena. Ali – za razliku od prethodnih godina – vrata su sada poluotvorena.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.