Pitanje budućnosti Abhazije i Južne Osetije ponovo se našlo u fokusu nakon izjava najviših zvaničnika iz Tbilisija i Moskve koje su podgrejale nagađanja o mogućnosti kompromisa i povlačenja ruskih trupa sa teritorije koju Gruzija smatra okupiranom.
Premijer Gruzije Irakli Kobahidze izjavio je da veruje u mirno rešenje sukoba i mogućnost povratka teritorijalne celovitosti zemlje, naglašavajući da su za to potrebni dosledna politika i političko strpljenje.
– Ako budemo istrajni i pametni, verujem da je moguće ostvariti i najveće ciljeve, uključujući našu glavnu težnju – povratak Abhazije i Južne Osetije – rekao je Kobahidze u intervjuu za televiziju Imedi.
Podsetimo, vladajuća partija Gruzijski san od početka rata u Ukrajini intenzivirala je odnose sa Rusijom, optužujući Zapad za pritisak na Gruziju da otvori novi front protiv Moskve. U novembru 2024. godine, premijer Gruzije Irakli Kobahidze najavio je četvorogodišnju suspenziju pregovora o pridruživanju Evropskoj uniji, navodeći kao razlog "ucene i manipulacije" od strane pojedinih evropskih političara, što je dodatno zbližilo Tbilisi i Moskvu.
Moskva: Mi smo otvoreni za dogovor, ali odluka nije samo na nama
Sa druge strane, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je na konferenciji u Ujedinjenim nacijama da je Rusija otvorena za kompromis koji bi uključivao i povlačenje ruskih snaga iz dve otcepljene gruzijske regije, uz uslov da se u rešenje uključe i vlasti Abhazije i Južne Osetije.
– Tvrde da žele istorijsko pomirenje. Način na koji će se to pomirenje ostvariti nije na nama da određujemo – već na državama Abhaziji i Južnoj Osetiji – rekao je Lavrov, dodajući da je Moskva spremna da pomogne ako postoji obostrani interes za normalizaciju odnosa.
Gradonačelnik Tbilisija i visoki funkcioner vladajuće stranke Gruzijski san, Kaha Kaladze, pozdravio je Lavrovljeve izjave, ali je naglasio da je sada vreme za konkretne poteze.
– Ako Rusija zaista želi pomirenje, vreme je da se pređe sa reči na dela. To se može desiti samo putem mira, razvoja i međusobnog oproštaja – rekao je Kaladze i pozvao Moskvu da predstavi jasan plan za povlačenje trupa sa gruzijske teritorije.
Foto: Shutterstock/EPA
Izmenjena dinamika: finansijski pritisci i geopolitička neizvesnost
Upozorenja da bi situacija mogla da se menja dolaze i iz same Abhazije. Moskva je prošle godine obustavila značajan deo finansiranja ovoj nepriznatoj teritoriji, nakon što su lokalni lideri odbili da sprovedu određene proruske političke direktive. Time je dovedena u pitanje dugoročna održivost ove separatističke regije, koja zavisi od Moskve za isplatu plata, penzija i energetsku stabilnost.
Ruski pritisak se, kako je otkrio abhazijski ministar spoljnih poslova Sergej Šamba, ogleda i u tome što će Rusija početi da naplaćuje komercijalne tarife za energente, koji su ranije isporučivani po povlašćenim cenama.
Ova promena ukazuje na moguće hlađenje odnosa između Abhazije i Rusije, što dodatno komplikuje geopolitičku ravnotežu na južnom Kavkazu.
Da li je obrt moguć?
Iako je Kremlj još od 2008. godine, kada je priznao nezavisnost Abhazije i Južne Osetije, dosledno tvrdio da se ta odluka neće povlačiti, sve češće izjave o „istorijskom pomirenju“, „kompromisu“ i „dijalogu“ sa Tbilisijem otvaraju prostor za spekulacije da bi Moskva, pod pritiskom globalnih sankcija i promena unutar regiona, mogla biti spremna na novu fazu odnosa.
Tbilisi, sa druge strane, sve više signalizira spremnost na mirnu reintegraciju i čak izvinjenje zbog događaja iz 2008. godine, što je dosad nezapamćeno u gruzijskoj politici.
Ipak, do konkretnog dogovora dalek je put. Sve dok Abhazija i Južna Osetija deluju kao samostalni akteri sa podrškom Moskve, a Zapad zadržava distancu u ovom pitanju, sudbina ovih teritorija ostaće nerešena. Ali – za razliku od prethodnih godina – vrata su sada poluotvorena.
Nova runda trgovinskog rata koju je pokrenuo predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp mogla bi ozbiljno da uzdrma globalne lance snabdevanja, sa dalekosežnim posledicama po najvažnije odbrambene projekte Zapada – uključujući borbeni avion F-35, nuklearne podmornice u okviru AUKUS sporazuma, kao i isporuke vojne pomoći Ukrajini.
Ruski podvodni senzori, za koje se sumnja da prate britanske nuklearne podmornice, navodno su otkriveni u vodama u blizini obala Ujedinjenog Kraljevstva, piše britanski list Telegraf.
Rusija je danas saopštila da su njene oružane snage zauzele selo Basovka u Sumskoj oblasti na severoistoku Ukrajine i da napadaju ukrajinske položaje u više naselja u tom regionu.
Ruske snage izvele su precizan napad na grupaciju elitnih ukrajinskih trupa u gradu Izjumu u Harkovskoj oblasti, objavio je RIA Novosti, pozivajući se na izjavu Sergeja Lebedeva, koordinatora proruskog otpora iz Nikolajevske oblasti.
Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev izjavio je da su reči Donalda Trampa o neophodnosti smene Volodimira Zelenskog izazvale potpunu pometnju u Kijevu, ali da neće imati ozbiljnije posledice po dalji tok rata.
Evropske zemlje su užasnute dogovorom Vladimira Putina i Donalda Trampa o isporukama ruskog dizela, jer Moskva i Vašington počinju konkretnu ekonomsku saradnju dok Evropska unija nastavlja politiku sankcija prema Rusiji, izjavio je ruski senator Aleksej Puškov.
Američki predsednik Donald Tramp poručio je da je vreme da Ukrajina dobije novog predsednika, optužujući Volodimira Zelenskog da odbija mirovne sporazume sa Rusijom, dok najnovije istraživanje Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju (KIIS) pokazuje da 53 odsto Ukrajinaca ne želi njegovu ponovnu kandidaturu.
Rusija bi od prodaje dizel goriva, dogovorene između Vladimira Putina i Donalda Trampa, mogla da ostvari prihod od čak 6,7 milijardi dolara, odnosno približno šest milijardi evra, ukoliko uspe da isporuči svih najavljenih 4,8 miliona tona, izračunao je nemački Bild.
NATO bi mogao da otvori novi front protiv Rusije napadom na Kalinjingradsku oblast, čime bi Moskvu primorao na drugu mobilizaciju i izazvao unutrašnju političku krizu koja bi mogla da dovede do pokušaja svrgavanja predsednika Vladimira Putina.
Ruske snage nastavljaju da stežu obruč oko ukrajinskih jedinica na severoistoku Harkovske oblasti, gde se vode borbe za šest naseljenih mesta, dok istovremeno proširuju teritoriju pod svojom kontrolom izvan područja okruženja.
Rusija bi, prema dogovoru Vladimira Putina i Donalda Trampa, trebalo da isporuči više od 4,8 miliona tona dizela američkom i svetskom tržištu, ali je pitanje koliko tog goriva zaista može da obezbedi.
Ruski predsednik Vladimir Putin navodno je naredio vojsci da do januara 2027. godine zauzme Zaporožje i izbije na liniju reke Dnjepar, odnosno da preuzme kontrolu nad levobalnim delom grada, objavio je ukrajinski kanal „Operativni inform“.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Nova runda trgovinskog rata koju je pokrenuo predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp mogla bi ozbiljno da uzdrma globalne lance snabdevanja, sa dalekosežnim posledicama po najvažnije odbrambene projekte Zapada – uključujući borbeni avion F-35, nuklearne podmornice u okviru AUKUS sporazuma, kao i isporuke vojne pomoći Ukrajini.
Kako saznaje naš portal od učesnika advokatskog savetovanja u hotelu „Mona“ na Zlatiboru, javna tužiteljka Bojana Savović, jedna od predstavnica Proglasa, izazvala je skandal tako što je napala kolege sudije i tužioce, preteći im hapšenjem i najavljujući da će, kada dođe na vlast, preurediti i policiju i pravosuđe i zavesti red.
Poznati književnik, novinar i kolumnista "Kompasa" Filip Grbić javno je tokom gostovanja u jutarnjem programu TV Prva priznao da će na predstojećim parlamentarnim izborima 25. oktobra po prvi put u životu glasati za Aleksandra Vučića i listu "Ujedinjena Srbija", što je izazvalo snažnu reakciju nosioca liste i kandidata za premijera Srbije Aleksandra Vučića!
Bivši takmičar Exatlona 2 Mensur Ajdarpašić smatra da je glavni krivac za njegovu diskvalifikaciju kapiten Crvenih Nikola Lakić, kog smatra praznim čovekom.
Bivši učesnik Exatlona Veljko Milićević govorio je u emisiji "Srbija zove Dominikanu - Exatlon Srbija" o rivalstvu između Nikole Lakića i Mensura Ajdarpašića, ali i svom sukobu sa Mensurom.
Diskvalifikovani učensik Exatlona Mensur Ajdarpašić smatra da nikada nije imao podršku Plavog tima, ali ističe da mu ne smeta što ga nisu birali za kapitena.
Mensur Ajdarpašić negirao je da je pretio Veljku Milićeviću i priznao da se kaje zbog postupka koji ga je koštao učešća u sportskom rijalitiju Exatlon.
Kompozitor Mensur Ajdarpašić je gostujući u emisiji "Srbija zove Dominikanu - Exatlon Srbija" govorio o tome koliko mu je teško pao rastanak od Plavog tima.
Cene pečenja u Srbiji znatno se razlikuju u zavisnosti od vrste mesa i mesta kupovine. Za kilogram gotovog prasećeg pečenja potrebno je izdvojiti od 2.000 do čak 4.400 dinara, dok se jagnjeće pečenje kreće od 2.500 do više od 6.000 dinara.
Mališani iz Leposavića, uzrasta od drugog do šestog razreda osnovne škole, tokom ovog vikenda boraviće u Beogradu u okviru pokloničkog putovanja "Hrabri čuvari prošlosti – graditelji budućnosti".
Žena od 41 godine objavila je na društvenoj mreži "threads" da je dobila pozivnicu za 18. rođendan u svadbenom salonu sa više od 200 zvanica i izazavala lavinu komentara među korisnicima.
U Ljubljani je rano jutros počelo premeštanje zatvorenika i pritvorenika iz zatvora na Povšetovoj u novi zatvor u Dobrunju. U akciji učestvuju policajci iz suda, policijske patrole i pripadnici posebnih i specijalnih policijskih jedinica.
Beogradska policija uhapsila je u subotu E. O. (20) zbog sumnje da je tokom prethodnih nedelja počinio više teških krađa na teritoriji prestonice, tako što je provaljivao u ugostiteljske i druge poslovne objekte, iz kojih je odnosio novac, mobilne telefone i druge vredne predmete.
U stravičnoj saobraćajnoj nesreći koja se sinoć oko 00.50 sati dogodila u Ulici kralja Milana, kod SKC-a, u centru Beograda, poginuo je motociklista (22), a kako se nezvanično saznaje, u nesreći su učestvovala dva motora i dva automobila.
Stravičan požar koji je u noći između subote i nedelje izbio u stambenoj zgradi u Ulici Pere Segedinca na Novom Beogradu, kada su vatrogasci-spasioci spasili 18 osoba, prema najnovijim nezvaničnim saznanjima, moguće da je bio izazvan upaljenim kandilom koje je ostalo da gori nakon što je vlasnica stana zaspala.
Glumac Tom Veling našao se u centru pažnje nakon što je na svom Instagram profilu objavio fotografiju koja je izazvala brojne reakcije na društvenim mrežama.
Glumica Demi Mur umalo je ostala bez jedne od svojih najvažnijih uloga u kultnom ostvarenju "Vatra Svetog Elma" iz 1985. godine, nakon što se na probama pojavljivala potpuno pijana i pod dejstvom teških opijata.
Ovogodišnja dobitnica prestižne Nobelove nagrade za književnost, čuvena kanadsko-islandski pesnikinja i autorka En Karson, prokomentarisala je u svom prepoznatljivom stilu odluku Švedske akademije.
Pevač Jakov Jozinović se nakon skandala sa snimkom na kom peva ustašku pesmu nije oglašavao, niti dao objašnjenje za ovaj potez, te je javnost dodatno ljuta!
Bivša učesnica "Elite" Stefani Grujić, čiji je partner u zatvoru u Španiji, objavila je na svom profilu fotografije na kojima pozira nasred ulice sa poklonima koje joj je baš muž poslao.
Pevačica Nadežda Biljić otkrila je da joj nisu verovali da ima kancer i izjavila da je, u trenutku dok je čekala rezultate, već znala da ima opaku bolest.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.