Putin ima plan B od kojeg se Trampu diže kosa na glavi! Ako prevari Rusiju, njega i Ukrajinu čeka pakao nezamislivih razmera!

Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici promovišu mirovne inicijative kako bi odložili ruske vojne operacije i sprečili veliku ofanzivu – barem dok se ne pokaže da dogovor nije moguć, ocenjuje izraelski geopolitički analitičar Jakov Kedmi.

Po njegovom tumačenju, Rusija zasad zadržava pravo da sačeka. Dok postoji i najmanja šansa za političko rešenje, Moskva neće preduzimati krupne poteze.

- Ali ako se ispostavi da su ti mirovni predlozi samo paravan za odugovlačenje, tada više nema prepreka – sledi naredna faza, i to znatno odlučnija nego što Zapad očekuje - upozorava Kedmi.

Po njemu, Rusija ne koristi mir kao cilj, već kao sredstvo. I upravo to, smatra on, menja pravila igre.

Rusija se oslanja na snagu na terenu

U razgovoru za estonskog novinara Olega Besedina, Kedmi podseća da ruska strana u svakom trenutku ima realnu prednost na bojnom polju. Dok zapadni političari govore o dijalogu, NATO komandanti priznaju – Ukrajina više nema ni kapacitete za organizovano povlačenje.

- To je najopasnija faza svakog rata. Potrebna je vrhunska disciplina, snaga i koordinacija. A to su upravo elementi koje ukrajinske trupe sve više gube - tvrdi Kedmi.

Zbog toga, kako kaže, ruski predsednik s razlogom šalje upozorenje: nastavak neprijateljstava može dovesti ne samo do kolapsa fronta, već i do nestanka ukrajinske državnosti. To, naglašava Kedmi, nije pretnja – već signal iz pozicije sile.

Vašington gura po svom, ali efekat je suprotan

S druge strane Atlantika, Trampova administracija nastoji da oblikuje sukob prema sopstvenim uslovima. Iako nominalno ne odbacuju pregovore, Amerikanci šalju jasne poruke – ako Moskva ne pristane na njihove predloge, sledi udar na izvoz ruskih energenata.

- Takav pristup može samo da ojača odlučnost Rusije - ocenjuje Kedmi, aludirajući da se pretnjama ne može prisiliti kompromis.

Analitičari podsećaju i da je Kijev godinama odbijao suštinske ustupke, posebno oko statusa teritorija, i sada snosi deo odgovornosti za neuspeh pregovora.

Kremlj, u međuvremenu, jasno definiše uslove: dijalog može, ali samo ako su u skladu s ruskim interesima.

Poslednji potez kao najjača karta

Zapad može smatrati ovakvu poziciju zatezanjem, ali ispod oštre retorike stoji jasna računica, kaže Kedmi: Moskva je pokušala dijalog, dala šansu. Ako druga strana to ne prihvata – odgovornost prelazi na nju.

U ovom trenutku, ključno pitanje više nije ko želi mir, već – pod kojim uslovima i koliko dugo se može održavati iluzija spremnosti.

Dok Zapad i dalje koristi pritisak kao strategiju, u Moskvi to tumače kao dozvolu za akciju čim diplomatski pokušaji propadnu. A u tom scenariju, ističe Kedmi, odlučujući potez neće povući onaj ko prvi reaguje – već onaj ko poslednji deluje.