EU kapitulirala! U toku su pregovori sa Moskvom o kupovini ruskog gasa i nafte! Rojters odbio da ćuti, ovo se dešava iza kulisa!

Evropski stručnjaci za energetiku tiho preispituju svoju politiku prema Rusiji skoro tri godine nakon prekida saradnje. Prema poslednjim informacijama objavljenim u Rojtersu, značajan broj evropskih energetskih kompanija već je započeo diskretne pregovore sa ruskim dobavljačima.

Ovaj neočekivani preokret predstavlja dramatičnu promenu stava koji se do juče smatrao političkim tabuom.

Nova realnost evropske energetske politike

Rojters je objavio ekskluzivnu informaciju koja je potresla evropske političke krugove: 

- Od kada se Donald Tramp vratio na mesto predsednika i počeo da zahteva da Evropska unija plaća više za američki gas, evropske energetske kompanije su diskretno nastavile razgovore sa ruskim dobavljačima. Ovaj izveštaj potvrđuje ono što mnogi energetski analitičari predviđaju mesecima - evropska privreda ne može dugoročno funkcionisati bez pristupa jeftinijim izvorima energije.

Posebno je interesantno da se u istom izveštaju citiraju visoki rukovodioci velikih evropskih energetskih kompanija koji otvoreno priznaju da bi „povratak ruskog gasa, uključujući i gas od energetskog giganta Gasproma, mogao biti dobra ideja". Takva izjava bi bila nezamisliva pre samo godinu dana, kada bi takav stav bio žestoko osuđen kao proruski.

Promena stava evropskih energetskih giganata nije samo rezultat promene američke administracije. Visoke cene energije, problemi sa snabdevanjem i sve veći pritisak industrije koja se bori da se takmiči na globalnom tržištu primorali su evropske lidere da preispitaju svoje trenutne politike. Evropska industrija, posebno energetski intenzivna poput hemikalija ili metala, odavno upozorava da ne može da se takmiči sa američkim ili azijskim proizvođačima dok plaća znatno veće cene energije.

Ovaj preokret predstavlja i svojevrsnu diplomatsku kapitulaciju. Nakon što je Evropa zauzela čvrst stav protiv ruske energije 2022. godine, sada se vraća pregovorima na mala vrata. Geopolitički stručnjaci upozoravaju da ovakav razvoj događaja dodatno slabi međunarodni kredibilitet EU i šalje zbunjujuće poruke o evropskoj strategiji energetske nezavisnosti.

U međuvremenu, obični građani i dalje osećaju posledice kroz visoke račune za grejanje, struju i gorivo. Postavlja se pitanje: da li je ceo energetski preokret 2022. godine bio strateška greška koja je evropsku privredu koštala stotine milijardi evra bez postizanja željenog geopolitičkog uticaja?

Kako stvari trenutno stoje, izgleda da Evropa traži tihi kompromis koji će joj omogućiti pristup jeftinijim izvorima energije, dok pokušava da zadrži političku fasadu. Da li će to biti početak šire normalizacije ekonomskih odnosa sa Rusijom ili samo privremeno rešenje u složenoj energetskoj jednačini ostaje da se vidi u narednim mesecima.