Srbija ga odlikovala, ne priznaje lažnu narko državu! Moćna figura Vatikana ima najveće šanse da postane papa!

Italijanski kardinal Pjetro Parolin na kladionicam važi za favorita za novog papu, sa čak 40 odsto šansi da sedne na tron Svetog Petra.

Parolin (70) je od 2013. godine državni sekretar Vatikana i najviši je član konklave koja bira papu, a smatra se i razumnom i umerenom figurom unutar katoličke crkve, piše Indipendent.

Parolin je godinama unazad glas razuma u Vatikanu kada je i Srbija u pitanju, držeći se principijelnog stava o nepriznavanju lažne države Kosovo. Ima odlične odnose sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i više puta je bio u našoj zemlji.

Godine 2015 odlikovan je Ordenom Republike Srbije na lenti.

Parolin je rođen 1955. u Šijavonu, malom gradu od 2.500 duša u severnoj Italiji u blizini granice sa Austrijom i Švajcarskom. Sin je vlasnika gvožđare i majke učiteljice u osnovnoj školi. Njegov otac je poginuo u saobraćajnoj nesreći kada je mladi Parolin imao samo 10 godina, ostavivši njega i njegovog brata, danas sudiju za prekršaje, i njegovu sestru, sada učiteljicu, da ih odgaja majka Ada, navodi Catholic herald.

Životni preokret

Parolin je uvek bio predodređen da bude sveštenik, upisao je malu bogosloviju sa 14 godina, a rukopoložen je 1980. kada je imao 25 godina. Tri godine kasnije, njegov život se preokrenuo kada je ušao u prestižnu Papsku crkvenu akademiju u Rimu, poligon za obuku budućih vatikanskih diplomata.

Tokom 1980-ih i ranih 1990-ih, Parolin je služio u ambasadama Vatikana u Nigeriji, gde je posmatrao pokušaje izgradnje demokratije nakon građanskog rata u Bijafri i serije vojnih udara, a zatim u Meksiku, gde je igrao ulogu u obnavljanju formalnih diplomatskih odnosa nakon 130 godina.

Foto: Reuters

 

Godine 1992. Parolin se vratio u Rim i počeo da radi u Državnom sekretarijatu, služeći kao pomoćnik u drugom odeljku koji se bavi odnosima sa stranim vladama, a kasnije i kao najviši zvaničnik u vatikanskom kabinetu. Tokom ovog perioda, on je takođe postao direktor Vile Nazaret, institucije koju je u ruševinama Drugog svetskog rata osnovao legendarni italijanski kardinal Domeniko Tardini da bi pružio prvoklasno obrazovanje perspektivnim mladim studentima koji nemaju dovoljno sredstava.

Poveren mu je važan zadatak

Parolin je 2002. godine imenovan za podsekretara za odnose sa državama, čime je postao drugi najvažniji diplomata Vatikana, sa posebnom odgovornošću za odnose sa Vijetnamom i Kinom. On je zaslužan za pomoć u normalizaciji odnosa sa zvanično komunističkom vladom Vijetnama, koja je dovela, između ostalog, do dogovora oko imenovanja biskupa i imenovanja stalnog papinog predstavnika u Hanoju.

Od 2009. i 2013. Parolin je služio kao izaslanik pape Benedikta u Venecueli, gde je morao da plovi olujnim vodama „Bolivarske revolucije“ Uga Čavesa. Usvojio je pristup koji će kasnije nazvati "pozitivnom neutralnošću", što znači da se otvoreno ne pridruži ni Čavesu ni njegovoj opoziciji, dok je ostao pozitivno angažovan u korist demokratije, ljudskih prava i osnovnih humanitarnih potreba.

Foto: Reuters

 

Ne poslednji put, Parolinova linija je izazvala kritike, uključujući i neke katolike u Venecueli i rastućoj anti Čavesovoj dijaspori, koji su smatrali da bi Vatikan trebalo da bude otvoreniji u osporavanju socijalističke agende i čestih napada na Crkvu.

Glavni papin oslonac

U avgustu 2013. papa Franja imenovao je Parolina za svog državnog sekretara, na toj funkciji poslednjih dvanaest godina, što ga čini glavnim osloncem Franjine administracije. Iako je odnos između njih dvojice imao svoje uspone i padove.

Njegovo glavno diplomatsko dostignuće tokom ovih 12 godina je "Privremeni sporazum" sa Narodnom Republikom Kinom potpisan u septembru 2018, koji je dva puta obnavljan. Iako su puni uslovi sporazuma ostali tajni, u suštini to čini da Komunistička partija Kine i Vatikan budu partneri u imenovanju novih biskupa u zemlji.

Pristalice kažu da je sporazum o Kini od suštinskog značaja za izlečenje de facto raskola između nadzemne Crkve i podzemnog stada; kritičari kažu da to daje Komunističkoj partiji previše uticaja i predstavlja uvredu za generacije kineskih katolika koji su patili i umrli zbog svoje lojalnosti Rimu.

Novi papa se bira posebnom procedurom konklavom, a pravo izbora pape imaju svi kardinali mlađi od 80 godina, kojih je trenutno 135, međutim, kako su preneli mediji, dva kardinala su otkazala učešće na konklavi iz zdravstvenih razloga, pa će 133 birati novog papu.

Foto: Reuters