Žalosti je kraj, počinje brutalan obračun kardinala, Vatikan i RKC pred najvažnijim izborom u novijoj istoriji!

Smrt pape Franje označila je početak možda najvažnije faze u novijoj istoriji Katoličke crkve, borbe za njen identitet i budućnost.

Sledeća konklava, koja će okupiti kardinale iz celog sveta pod Mikelanđelovim poslednjim sudom u Sikstinskoj kapeli, neće biti samo izbor novog poglavara. Biće to sukob dve vizije: da se nastavi sa reformama koje je pokrenuo papa iz Argentine ili da se Crkva vrati na konzervativniji put.

Mala opozicija protiv Franjine struje

Prvi papa sa globalnog juga iz temelja je promenio sastav Koledža kardinala - tela koje bira papu. Umesto da se pridržava nepisanog pravila da biskupi najvažnijih evropskih i američkih biskupija automatski postaju kardinali, Franja je dodelio crvene kape do tada nezastupljenim zemljama, poput Tonge, Mjanmara, Mongolije, Centralnoafričke Republike i Haitija.

Ovo je učinilo Koledž kardinala reprezentativnijim za celu Crkvu, a većina kardinala koje je imenovao deli njegovu viziju, analizira CNN .

Uprkos tome, u Vatikanu deluje mala, ali organizovana i uticajna grupa koja želi da poništi mnoge Franjine odluke. Mnogima od njih najviše je smetala njegova otvorenost prema zajedništvu za razvedene i ponovo venčane, prihvatanje LGBTK+ vernika i oštra kritika konzervativnih katolika koji, kako je rekao, žele da vrate Crkvu „nazad".

Novi papa - novi pravac

Ovi krugovi su posebno uznemireni Franjinim reformama koje uključuju veću ulogu žena u Crkvi, potencijalno kao đakonice, i uključivanje laika u donošenje odluka. Ove promene su uočene i razmatrane kroz Arhijerejski Sinod, a reformski proces je zakazan za 2028. godinu.

Iako glasaju samo kardinali ispod 80 godina, stariji i penzionisani kardinali igraju važnu ulogu u neformalnim konsultacijama pre konklave. Mnogi od njih nisu Francisovi ljudi i mogli bi pokušati da usmere razgovore u konzervativnijem pravcu.

Među ključnim ličnostima koje bi mogle da utiču na izbor su američki kardinal Blejz Kupih, penzionisani indijski kardinal Osvald Grasijas, bivši papski nuncije u SAD Kristof Pjer, Britanac Artur Roš i iskusni honduraški kardinal Oskar Rodrigez Maradijaga.

Foto: Foto: Shutterstock, Tanjug/AP

Kanađanin Mark Ouelet, Ganac Piter Turkson i kardinal Njujorka Timoti Dolan takođe su u konkurenciji. Kritike često dolaze od penzionisanog kardinala Džozefa Zena iz Hong Konga, koji se godinama protivio Franjinoj politici prema Kini.

Raskol unutar Crkve

Tokom Franjinog pontifikata bilo je i javnih sukoba među kardinalima. Grupa ih je javno kritikovala zbog odluka o sakramentima za razvedene, a anonimni memorandumi Demos i Demos II tvrdili su da je Franjo autokratski upravljao Crkvom.

Kasnije je otkriveno da je prvi delo kardinala Džordža Pela, ključne ličnosti konzervativnog otpora, koji je umro 2023. godine, ostavljajući prazninu u rukovodstvu tog kampa.

Predstojeća konklava neće se održati samo iza zatvorenih vrata - društvene mreže i digitalne kampanje takođe igraju ulogu. U Sjedinjenim Državama, 2024. je pokrenut Izveštaj Koledža kardinala, koji detaljno opisuje stavove kardinala o istopolnim zajednicama, zaređenju žena i odnosima Vatikana i Kine. Grupa The Red Hat Report pokušala je da prikupi više od milion dolara za papske dosijee, tvrdeći da bi njihova analiza sprečila izbor Franje da su postojali u to vreme.

Da li se reforme mogu zaustaviti?

Neki afrički i istočnoevropski biskupi se već protive blagoslovima za istopolne parove i mogli bi da glasaju kao blok. Razlike u jeziku i porijeklu među kardinalima mogle bi otežati saradnju, što daje prednost kandidatima koji su ih već okupili oko sebe.

Neki vernici i kardinali bi možda želeli papu koji će nastaviti reforme, ali sa manje „iznenađenja" i medijske pažnje. Međutim, reforme su počele i pitanje je može li ih išta zaustaviti, osim možda novog pape.

Buduća konklava će se održati pod pritiskom istorije, podela, reformi i otpora. Ko god bude izabran, na svojim plećima će poneti teret Franjinog nasleđa i očekivanja više od milijardu katolika, a da li će ih ispuniti ili okrenuti leđa pokazaće se vrlo brzo

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.